Употреба речи епитрахиљ у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Коме треба молитва? — упита он. — Ево, у соби... дете... Попа уђе у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати молитву... За време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио.

Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. Алекса се маши кесе и извади златан дукат: — Оче, да ти платим. И пружи дукат попу.

Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. Сви поскидаше капе. Иван се прекрсти и целива крст.

— Можеш ли се придићи? — Могу, попо, могу! — рече Алекса и диже се с постеље. Попа скиде капу, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати. Пошто прочита молитву, он га припита за грехе.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

) Пред Врч дрвен Арсенију простре светлост Метохију. Оно Поље опет пламти: епитрахиљ, божур златни. За свето се хвата древо изгуб-племе Лазарево.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А ја се видим да сам млађи, па ћутим... Само по некипут у себи помислим: »Нека вас, обући ћу и ја кадгод тај епитрахиљ, па ћете ми онда платити све ове муке«... Тако то ја мислим, док се једном све друкчије окрете...

Та ја ћу сутра добити епитрахиљ и добру шумску парохију. На част им град с многобројним пријатељима и познаницима!... Лекар ми јамчи да ћу се

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђурици. — Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Прота Томовић одмах натакао епитрахиљ, запалио три свеће, свакому по једну, и додао госту свечани манастирски крст да целива.

отворио његов ковчег и обукао његове одежде, чуване за укоп, нагонећи попадију да га без погрешке одене: стихар, па епитрахиљ, па наруквице, па одежду. Ни надбедреник није заборавио. И то нека му је с јадом просто.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

СТАНА (појављује се на вратима): Ево деде! Чују се кораци како се пење. Улази Мирон (са требником, увијеним у епитрахиљ. Још млад, али задовољан и поносан собом; већ доста угојен.

ТАШАНА (умирена, љуби му руку): Ох, хвала, дедо! МИРОН (навлачећи епитрахиљ, један крај меће Ташани на приклоњену главу): Тако, наслони, одмори главу, чело.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Замислите да смо заноћили на оној ледини, где нема ни дрвета. — Ништа нам, попе, не би шкодило. Ти би навукао епитрахиљ, очитао молитву, и шума би израсла! — дира га Лука. — Пре бих ја очитао молитву да се теби јед ном завеже језик.

Гомила поче да се разилази. Остадоше само још неколико војника са свештеником пука, који навуче епитрахиљ. — Како се звала покојница? Људи слегоше раменима.

Приђоше неки да виде шта му би... Мало после рекоше: умро је... Поп Момчило извуче из бисага епитрахиљ. — Слушај — добаци му потпоручник Живадин — промени, попе, ту своју молитву и одсад певај: вјечнаја памјат и живима и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности