Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Калиопа, заштитница епског песништва; Мелпомена, муза трагичне поезије; Тадија, муза комедије и комичне поезије; Еутерпа, заштитница лирског
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
(Беч, 1793) јесте превод моралне приповетке из старе историје римске од Лудвика Хајнриха Николаја, немачког епског песника и ђака Виландовог. Трлаијћ је додао примедбе којима су протумачене римске уредбе и закони.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
литературу хајде покажи позивницу ципеле обриши ниси у овој републици битан нити је овде обећана земља за песнике епског смера иди у буџак и седи за сто све ћеш морати поново да спеваш по новој партитури пола од тога ћемо бацити у воду
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ђе си била, ђе си дангубила? Дангубила три бијела дана?” Два-три примера из епског десетерца послужила су тек као мимогредна илустрација, а и неопходан доказ, да синтакса у прози и синтакса у стиху
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
до трагања за мртвим јунацима на пољу Косову - сва збивања стилизовања су у корелацији емотивно-личног и херојско-епског. У бугарштицама је феудална атмосфера наглашена јаче.
Обе представљају епилоге укупних догађаја, својеврсну транспозицију општег на појединачно, отаџбинског на породично, епског на лирско посматрање збивања.
" Цео период од 15. до почетка 19. века испуњен је сталним обнављањем епског сећања на постојање некада славних и моћних сопствених српских средњовековних држава али и непрестаним акцијама за
Да је начин на који је српски краљевић обављао своју вазалску дужност могао помоћи обликовању његовог епског лика као народног заштитника показују два податка. Први је архивски.