Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Од тих ствари после госпоја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у »плату« каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.
ГЛАВА ПЕТА У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси. У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет, без којега је свака
у свако село, мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова,
— Ержа, снаго — викну гђа Перса — иди часком до поп-Спирини, па кажи госпоја-Сиди: »Поздравила вас, кажи, моја госпоја да нам
Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа Перса и формално је преслиша. А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, зато јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у
А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима, који су већ познати као врло дрски. По њега је дакле отрчала Ержа.
исто господствено и мајестетично — корак-два, па стане — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужности). Ержа је баш као што ваља потрефила.
кога одмах однеше и затворише у »шпајз«, одмах је салетеше с питањима и мајка и ћерка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.
— Сутра ће — свршава Ержа рапорт — бити код милостивих на ручку. Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас. — Видиш, молим те, а ништа ми не
— Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!... А, је ли, Ержа, дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?
А, је ли, Ержа, дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији? — Сув, па онако мало блеђи у лицу — вели Ержа — онако господске фарбе у лицу... Онако к’о Шаника, апотекарски калфа... — Какав »калфа«, паорушо једна!
Јуца, фрајла Јуца. Баш је она нека Јуца. Пударуша једна! — Па каз’о је још и то шта воле да једе — наставља Ержа свој рапорт. — Па, мора да каже сирома’; види и сам ди је запао међ паоре! — вели гђа Перса.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Пошто то прође, онда, што би рекла слушкиња Ержа, „луда као и увек”. Мушка страна у паланци, наравно, пронашла је давно какво се биће крије тамо код газда-Гавре, и
— Нема ту ништа да се пере и трља, чисто је то. Провуци само кроз воду, а Ержа ће већ уштиркати и попеглати... Треба ваљда и тата да се мало одмори и види од тебе вајду.
Понесу вино из подрума у спаваћу собу, закључају се, и нико их не сме звати. Ми деца не дамо да Ержа остане код нас и да слуша, и изгурамо је из собе...