Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
било, сети се гђа Перса (као свака забринута мамица која има кћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.
— А да шта сам него то урадила! Па мислиш да ми је штогођ помогло? Шиљала сам Ержу да јој каже како то није лепо да изнесу решето за жито на сокак код онолике њи’ве авлије...
Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!« Умал’ сироту нашу Ержу, ни криву ни дужну, није истукла. — Но, то ми се допада!
А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу, што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпоји Сиди...
« а други није био такав, него коју пре нађе, Жужу или Ержу, а он вели: »Шецко-једно« (каже да му је свеједно), па курише.