Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Јавио се крајем деведесетих година, и за десетак година дао је неколико књига песама, есеја, скица, превода. У Мостару (1903, 1904, 1905), изишле су три књиге његових Песама; из тих ранијих збирки стихова, из
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
„По својој књижевној вредности наше народне приповетке заостају иза народних песама“ — каже он на самом почетку свог есеја о прозној народној књижевности, штампаног као предговор његовој Антологији народних приповедака (Београд 1951, издање
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Други пасус свог есеја „Боре Станковића вилајет“ из 1957. године Исидора Секулић почиње тако што донекле двосмислено истиче најтипичнију
Изгледа да су два есеја особито значајна за расветљавање његове поетике: „Хелиотерапија афазије“ (1923) и „Младићство народног генија“ (1924).
У два, мислимо, најважнија и у суштини програмска есеја „Хелиотерапија афазије“ и „Младићство народног генија“ Растко Петровић је исто тако обраћао особиту пажњу на промењени
Одакле, на пример, извире снага која зна да нас понесе у овој, последњој реченици есеја „Савременост и традиција“: „Она (поезија – Н. П.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
басана (омиљена Доситејева форма), приповедака, понекад стихова, у једном случају чак и драма (Лесинг), затим моралних есеја, философских трактата и др.