Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Од великог утицаја на његов књижевни развитак био је Лудвик Шедијус (1768—1847), ђак немачких филозофа, његов професоф естетике и филозофије у Пешти, ревностан поборник класичне уметности. Мушицки је све своје књижевне идеје примио од њега.
»истинити догађај у Босни« (Београд, 1844), и Сватови (1855), »народна приповетка«, израђени су по свима правилима естетике и реторике, али млитаво и бледо, без личног акцента и без књижевног обележја.
Он је сав у идејама немачке идеалистичке филозофије и естетике, нарочито Шилера, кога радо преводи и често наводи и од кога је нарочито примио идеју о социјалној и моралној мисији
Малетић је често и радо по листовима и часописима излагао идеје идеалистичке естетике и стекао глас првог српског естетичара четрдесетих година.
мане огледају се и на његовом обилном драмском раду: његове драме су конструисане по свим правилима старе драмске естетике, родољубиве су у својим историјским мотивима, личности су врло достојанствене и говоре свечаним језиком, али речи су
У неколико књижевних чланака он је устао противу старе идеалистичке естетике и сувремене српске романтичке књижевности. Примењујући своје позитивистичке и реалистичке идеје на сувремени српски
У својој књижици Уништење естетике (Нови Сад, 1875) и у Књижевним писмима, у Стражи 1878, критикујући каткада разложно »ситничарство, пустоћу, празнину,
Под Марковићевим утицајем ствара се нова критика, публицистичка критика, почиње се проповедати »уништење естетике«, тежи се реалистичној тенденциозној књижевности, каква је тада била код Руса, »примењеној књижевности«, »књижевности
Његови одвећ ревносни ученици ишли су и сувише далеко путем којим се он кренуо, и од његове критике идеалистичке естетике и романтизма отишли до »уништења естетике«, па и до одрицања књижевности уопште.
и сувише далеко путем којим се он кренуо, и од његове критике идеалистичке естетике и романтизма отишли до »уништења естетике«, па и до одрицања књижевности уопште.
критику романтизма, учинио крај једној болесној и некњижевној поезији, што је указао на сву штурост и преживелост естетике формула и рецепата.
Он хоће слободу књижевнога стварања, тражи у књигама не саобразност са правилима реторике и естетике но књижевну лепоту. У своју критику уноси и личног елемента, казује своје утиске, осећања и схватања.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
ораховог и јеловог дрвета, различитих по свом облику и по својој боји, не одговарају, додуше, ниуколико правилима естетике и архитектуре, али зато претстављају верно постепени развитак егзактних наука на нашој Великој школи и Универзитету.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Наравно, код њега је све то било више ствар естетике и форме, него интелекта и идеје. Господин Јоксим је тврдио — Кад Тоши кажеш идеја, он неизоставно види нешто округло
Звали су га и свецем у цркви. Да ли је побожност његова била одиста неко светаштво. или само врста дисциплине и неке естетике, не зна се. Уосталом, и ово последње би за она времена значило много.