Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он врло добро представља српског литератора четрдесетих година: књижевно образован, сав у немачкој естетици, схватајући књижевност као рад на општем добру, склон да се огледа на свима књижевним родовима, мислећи да се по
Прво се огледао на књижевној и позоришној критици, још од 1871. у Раденику. Насупрот догматичкој и класичарској естетици Ђорђа Малетића, која је тада владала по школама, против метафизичарске и идеалистичке критике новосадских критичара