Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
опстанка српскога народа; романтичари место свега тога истичу народну поезију; траже у њој извор и утоку мудрости, сву етику и сву естетику, замену религије и упут за сувремени живот, алфу и омегу свега знања и уметности.
И то је превод, оригинал од талијанског писца Ф. Соави, чију Етику је Доситеј Обрадовић раније превео. Све су то преводи филозофских писаца, или боље рећи рационалистичких практичних
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Нису, међутим, ни Винавер ни Мишић никада порицали партијархалнојуначку етику у њеној изворној функцији, ни епско језичкопоетско наслеђе; што би, у ствари, било апсурдно.