Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
већ знала да ће то ма- | тери чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда: — Није, ефендијице, није, татице! Није, жив ми ти! Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.