Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Симеун штуц пре'о рамена, па ће покојном Партенији: — Свети мој оче, ти чувај ову нашу свету ћабу, а ја одо' у ешкију. Више се, вели, овај зулум не мере трпљети.
Чуј сад што сам ја ижињô. По Крајини се прочуло да ћеш се ти одметнути у ешкију. Је ли? Јест... Е, добро. Кад сад пођемо од намастира, ти ме поћерај на ату, па кад будемо поред Брадарине куће ја ћу
— пита Брадара. — Не питај, већ спасавај! — 'укну Партенија и једва сјâ с коња. — Одметнô се Симеун у ешкију, поробио и намастир и мене, па 'оће и главу да ми узме... — Стој, калуђере, губу ти твоју!