Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Та да видиш јада изненада! давно Иван дворе оставио просит снаху три године дана, иза њега болест ударила у Жабљака, у постојбину му, мучна болест, оне красте веље; на Максима красте напануле, те му б’јело лице нагрдиле, бијело му
државине, земље твоје, Бара и Улћина, Црне Горе и Бјелопавлића, ломна Куча и Братоножића, и лијепе варош-Подгорице, и Жабљака, твоје постојбине, и Жабљака, и око Жабљака: да ожениш јединога сина, и да нађеш за сина ђевојку, проћу себе главна
и Улћина, Црне Горе и Бјелопавлића, ломна Куча и Братоножића, и лијепе варош-Подгорице, и Жабљака, твоје постојбине, и Жабљака, и око Жабљака: да ожениш јединога сина, и да нађеш за сина ђевојку, проћу себе главна пријатеља; но те сила сломи
Горе и Бјелопавлића, ломна Куча и Братоножића, и лијепе варош-Подгорице, и Жабљака, твоје постојбине, и Жабљака, и око Жабљака: да ожениш јединога сина, и да нађеш за сина ђевојку, проћу себе главна пријатеља; но те сила сломи преко мора!
Кад сакупиш кићене сватове, ти, сестрићу, да си под Жабљака, под Жабљака у поље широко“. Трећу Иван ситну књигу пише ломну Кучу и Братоножићу на војводу Ликовић-Илију: „О Илија,
Кад сакупиш кићене сватове, ти, сестрићу, да си под Жабљака, под Жабљака у поље широко“. Трећу Иван ситну књигу пише ломну Кучу и Братоножићу на војводу Ликовић-Илију: „О Илија, Брдској земљи
војводу Ликовић-Илију: „О Илија, Брдској земљи главо, виђи књигу, не почаси часа, ти, војводо, да си у сватове под Жабљака у широко поље; но, војводо, не пођ’ инокосан, поведи ми листом Брђанију“.
Пету књигу Буру оправио, и по књигам’ позвао сватове. а Жабљака и без књиге зовну, и Жабљака и око Жабљака. Ја да можеш оком погледати и ушима јеку послушати кад се ситне књиге
Пету књигу Буру оправио, и по књигам’ позвао сватове. а Жабљака и без књиге зовну, и Жабљака и око Жабљака. Ја да можеш оком погледати и ушима јеку послушати кад се ситне књиге растурише од тог мора до зелена
Пету књигу Буру оправио, и по књигам’ позвао сватове. а Жабљака и без књиге зовну, и Жабљака и око Жабљака. Ја да можеш оком погледати и ушима јеку послушати кад се ситне књиге растурише од тог мора до зелена Лима, те пођоше
Кад виђеше старци и тежаци, потурише рала и волове: све се на јад сломи у сватове у широко поље под Жабљака; а чобани стада оставише, девет стада оста на једноме: све се сломи у широко поље господару јутрос на весеље.
Од Жабљака до воде Цетиње све широко поље притискоше: коњ до коња, јунак до јунака, бојна копља како чарна гора, а барјаци како и