Ћипико, Иво - Пауци
корачаја пред дјевојком, обазире се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене отрага испод крила дугога жакета и једнако та два крила, идућ', надиже. — Прави господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха.