Употреба речи жалан у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Бједи се леди - не чаврља чрв.“ Тамјан удахнув, склопи корице литература. Изнад конака у припјев жалан сведе појнице лелујав појак гипког кондака. Оспе се врлет крсним знацима а миро тече кроз мјесецослов.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Али је из тих очију провиривао не Јовин простодушни поглед, него богзна чији поглед, некако жалан поглед. Нос Павлов је био мало одвише крепак мајчин нос. Брада опет ко зна чија, нежна, вечито дрхтава детиња брада.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

С’г на Воскресеније гора и вода се весели. Тики ја сам си нешто много жалан. Од гробје идем. На побратима свећу запали, па зар се много ражали? Половин човек бидна!

(Коштани): И Коштан, туј песму, тој време да ми појеш... А тој време више не дође. Ете за тој ћу време ја жалан да умрем, с’с отворени очи у гроб ћу да легнем. Пој »Жал за младост«...

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Ич да се не љутиш, — вели му Дока — ич да неси жалан! Ако што ти не дадоше девојче! ... Та што па да ти је за тој? „И без петли може да осамне“, та и ти да се ожениш и без

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности