Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Νήπιοι! ουδέ ίσασιν όσω πλέον ήμισν παντός. Будале! нити знаду колико је више полак од свега”, виче, жалећи се, старац Исиод. Блажена реч, којеј кад би људи следовали — шчастљиви би били.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” и отера ме натраг. Ја гладан, а жалећи за мојим петацима, помислим: ја нисам ником крив, а неће мене арамбаша посећи; вратим се око брда, дођем кући, ал̓ то
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Среја почео свакоме радити као од беде, знајући да од свог рада неће видети никакве вајде. Милуну већ досадише људи жалећи се к ако им Среја није ово или оно начинио као што треба. Еле, тако је трајало све до госпођинских поста.
Теодосије - ЖИТИЈА
мазге манастирске, и узевши уз њих слуге као сапутнике, дубоко у ноћ пође на пут, а сам иђаше бос пред њима, жалећи да насити оне што по пустињи самотно живе, који су постили по три и пет дала, и недељу дана, и сваки је по својим
Зажале да опет иде у Лавру светог Атанасија, и узе благослов од игумана. А игуман, жалећи га да пешице путује због босоте, јер на коња не седаше до доласка очева, посла с њиме братију, и укрцавши се у лађицу
Са радошћу хваљаху Бога за оно што је учинио на њему, и великом жалошћу беху обузимани, жалећи за својим добрим хранитељем у Богу, сапосником и подвижником, јер из детињства одрасте к њима у пустињи.
Дивећи се светости старца и похваливши Бога који га тако почаствова, негодоваху на старца и жалећи се говораху: „О, немилосрдни! О, равнодушности твоје према нама, оче!
Црњански, Милош - Сеобе 1
ТУЂ РАЧУН 80 ВИИИ СНУЖДИВШИ СЕ, НАД ПРАЗНИНОМ ПОРОЂАЈА, ОНА УВИДЕ, ДА ЈОЈ ДУШИ, НИ У ДЕЦИ, НЕЋЕ ОСТАТИ ТРАГА И УМРЕ, ЖАЛЕЋИ ШТО НЕ МОЖЕ ДА ЗАСИТИ БАР ТЕЛО, РАЗДРАГАНА УЖИВАЊИМА 99 ИX ЈЕДАН ОД ЊИХ, НАЈБЕДНИЈИ, САЧУВАО ЈЕ, И ПОСЛЕ СМРТИ, СЈАЈ
га брзо, она му је љубила чохе, каишеве и сребра, а кад се умио, она му својом косом убриса лице, љубећи га у образе. Жалећи је, помилова је по леђима, гунђајући, кад она бризну још јаче у плач.
ВИИИ СНУЖДИВШИ СЕ, НАД ПРАЗНИНОМ ПОРОЂАЈА, ОНА УВИДЕ, ДА ЈОЈ ДУШИ, НИ У ДЕЦИ, НЕЋЕ ОСТАТИ ТРАГА И УМРЕ, ЖАЛЕЋИ ШТО НЕ МОЖЕ ДА ЗАСИТИ БАР ТЕЛО, РАЗДРАГАНА УЖИВАЊИМА Дан када је госпожи Дафини дошао суђени час, био је топал, летњи
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Причао је о себи, о Београду и париским данима, жалећи се на паклени ритам живота, смог, неправедне критичаре, Академију наука и рђаву, залеђену храну...
Милићевић, Вук - Беспуће
још чвршће стезао своју кесу, остајао сам, стекавши повјерење и наклоност, постајао још тврђи, љући, неумољивији, не жалећи да товари глобе на сељаке, да их оптужује и пуни њима затворе и оставља за њима непоорана поља, непокошене ливаде,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Старина тражи, не жалећи с' труди, Старина нађе, своје лупа груди. „Је л' истина шта ти ту велиш, Мито?“ — „Ах, тешко, тешко мојој јадној
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје. Зна да оне, жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама које имају мужеве,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Кућа нам изгледа као Ватерло непосредно после битке. Бакута шмрца у кухињи жалећи се што јој је судбина под старе дане доделила улогу служавке; маман такође јеца усред оног крша, док матори, који се у
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
То му је првина, откад је дош'о међу нас, да не дође пред ручак и вечеру на 'ладну. Разиђосмо се оборених глава, жалећи капетана и замишљајући како он сад невољише са оним послом, који му је свакад био с неруке.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
) НАРОД: Уа! Уа-а-а-а! Доле! Доле! Доле Прокић! Живео народни посланик Ивковић! Живео Ивковић! ДАНИЦА (жалећи оца, хоће да га одвуче од прозора): Отац! ЈЕВРЕМ (гурне је, па би ипак хтео да настави говор): Овај... ваше тежње...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Не жалећи што виде како се њени са својим | свирачима одвојише и одоше. она чисто одахну, кад поче савијати и силазити другим дел
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Фала Богу шта му је? Шта му је ко учинио?... На нас се није имао узрока наједити, ни дао Бог!“ рече Јока, искрено жалећи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Думна и Сиња) Приповиједа се да су негда хајдуци ондје дочекали и побили сватове, те остала само дјевојка Анка, и мати жалећи је викала: „Моја Анка“ и тако се оно мјесто назвало Мојанка.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ево ти онога трговца да види јели печено, па кад види шта је, удри се шаком у чело и залелече што је више могао не жалећи онијех сто цекина што је за тицу избројио, него што се преварио и изгубио срећу на овоме и на оном свијету, и кукајући
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
о њему говорити, није га нико без уздисања спомињао, колико Србљи толико и Власи, добрим братом Ђуком називљући га, жалећи што је млад умро, и желећи да његова деца њему подобна буду.
Но, ко ће читати после таког разговора? Дало ми се било нешто на жалост; уздисао сам, сузе су ми текле из очију жалећи што нисам један од најпоследњи[х] његових локаја и служитеља, да га гледам и слушам сваки дан!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ови се нађе увријеђен, те брже-боље код кадије жалећи се: — Аман, ефендија, јутрос ме резили на путу ни крива ни дужна мој комшија, и рече ми једну ријеч што ми још до
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И заиста, ако Станковић нешто није био, онда није био писац од дисциплине; писац који би неговао језик не жалећи труда око намештања и најситније појединости; најзад, писац који би довољно полагао на вештину компоновања књижевног
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
буђења, Лакши од плуте играх на плећима од валова Котрљачима што их зову вечним, жртава и топљења, Десет ноћи, не жалећи блесасто око фарова.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како је хладна, како мрачна била вода! Осети Маријан како тоне и помисли жалећи рибу: — Опрости, Сребренка, нисам те могао избавити! Ко зна колико је затим тонуо?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
не себе ради него других ради, која брижно бди над драгим створењима и која је способна да се потпуно жртвује не жалећи себе.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Јадни дјечаци! Баш им је красан онај логор. Штета што сам ја већ мало поодрастао па не могу да им се прикључим. Жалећи дјечаке, пољар није могао да издржи, а да их на неки начин ипак не обавијести о томе шта им се спрема.