Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Поштен а к тому учен човек то не може да трпи, но жали, тужи се и обличује; зато он ту мора пострадати, ако пре не утече.
Ово кратко опредељеније показује у исто време и шта је она и начин на који се рађа. Како ко жали и радо не види да је други бољи од њега, и да мује боље него њему, он му завиди пак почне га и ненавидити, то јест
Ко не жали оне бедне заслепљене варваре, какових јошт и данас има на свету, који су у такове богове веровали и њима служили, којим
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
године. — После тога дође мом оцу поп Лука, братучед кнеза Ранка, и жали се како Турци не само што су кнеза Ранка убили, него јоште ишту глобе 2500 гроша.
да једанпут дигне неколико регементи, да сав онај Београд разори, но опет, знајући ми милостиво срце нашега цара који жали народ, нисмо му хотели говорити, и чекали смо не би ли се поправили, али не ктеше се поправити дотле докле јадни народ
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом
бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак
« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ. Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима. Ето ти га сутрадан рано — моли опет. Опет капетан одлаже: »Сутра!...
— упита Милун поћутавши мало. — Тако ми барем он рече ономад — одговори поп. — Жали ми се да му је Станоје учинио нешто криво. — Хм, па и јест Станоје мало џенабет! — рече Милун као уз реч.
Пуче запето стање! Оде поп као помаман кући, а сваки час тек се обрне, па прети... Поче сад и учитељ да се жали својим пријатељима на попа. А поп већ, где год седне и стане, ружи га и опада.
»Потписани се нашао побуђен да се жали тој власти на таке поступке учитеља Грујице, молећи покорно да ову ствар извиди, букавца, као својину, на прилику,
« Капетан Паја имао је, као што се већ и Сава жали, поред својих добрих страна и једну слабост — да се хвали, ма за што било.
Одмах ти ту они затурише разговор. Капетан се жали: како је тешка служба, како се мучно живи, како га неће да унапреде.
Капетан се жали: како је тешка служба, како се мучно живи, како га неће да унапреде. Ђоша се, опет, жали: како рђаво иде радња, новац не пада, муштерија нема. Уздише капетан, уздише Ђоша.
— Јао мени, кукавици! Шта ћу са оним човеком сад? — учини Смиља забринуто. — Е, е, јаднице моја! — жали је Анђа. — А не знаш ли му ти што, пријо? — Оно ја не знам, већ ако да му салијем страву.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Нареди те га дотераше судници. — Је ли та? — Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. — Они лопови и данас долазе у твоју кућу. — Који лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЈУТРЕЊИ СОНЕТ Код цркве Св. Госпе од Милосрђа Миришу јасмини и модри се ловор, У сребрном јутру још спавају жали; Дубоко у шкољу чуо се је говор: То збораху први пробуђени вали.
Све траје на великој њиви, Све једном што суза нам зали; Јер стократни живот проживи Све оно за чиме се жали. И срца мру, трошна међ свима, И ташта и противуречна — Но оно што на дну њих има, Све само су делови вечна.
ЋУК Над смреком прва звезда блисну, Чу се ћук; негде вода засја. Под кишом мрака жали кисну, Омара дуну с црна класја.
Па ћеш да запиташ једном, и ненадно — Нашто само сузе, нашто боли само? И шта да икад жали срце јадно, Када је све наше, све што осећамо!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер, фине, да се зна што је немешка кућа, а нека не жали новац које нам је дао бог, фала богу, доста, и поздрављамо га сви, и баба и нана и брáта и Ката из комшилука, која је
Настаде опет пауза. Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи што се и упустила у разговоре. — Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега! Унцут један. — Ал’ сам му добро и одговорила! Нема га!
Жалиће ме моја мила нáна, И жалиће још милија дика; Нана жали за годину дана, Диса жали за недељу дана — Еј, та милија је дикина недеља, Нег’ нанини’ сто година дана!
Жалиће ме моја мила нáна, И жалиће још милија дика; Нана жали за годину дана, Диса жали за недељу дана — Еј, та милија је дикина недеља, Нег’ нанини’ сто година дана! — И-ју, ала је безобразан!
— О, о, о! Јадна фрау-Габриела! Једна жена! — Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.
А млада, као свака млада, стиди се, па каже да нема гласа. И младожења је жали, па је брани, па и он каже да је извине за данас јер нема гласа, али је другарице утерују у лаж, и веле да она
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Нит' живи јадно, нит' мре. Сад запомаже и моли за опроштај: не жали, вели, паре, ако Бога знаш, иди код свију лекара.
Он мисли да пара ту нешто вреди, само жали Боже; а и те су му паре проклете: коцкарске паре ником добра нису донеле.
„Снаго моја, вели, као да си ми рођено дете“, а свуд ме оговара и кирију ми повишава до немогућности и жали се свуда како гаса много трошим, а никад ми собу честито не изветри и сапун онај којим се умивам никад не клапуња.
Африка
Ја погађам тугу и пијем у здравље деце која су вечерас без њега око божићњег дрвета. Њему су очи пуне суза. Он не жали, како каже, што су његови без њега, већ себе што је без њих.
Црњански, Милош - Сеобе 2
оте, од ћерки домаћина, и Божича, које га беху опколиле, као чавке гаврана, па приђе Божички и поче да је уверава да жали, јако, ако је, можда, при тој лудој игри са лоптом, недостојној одраслих, био груб, крај свег поштовања, које према
Та жена са зеленим очима туђа је, отишла, међу њима није било чак ни најмањег додира. Нашалио се. Не постоји та жена. Жали што се она излаже срамоти, због једног удовца, који не уме да воли, ајлугџија. Не постоје трепавице боје пепела.
Бришући своје наочари, млађи му фратар, онда, на неком чудном немецком језику, исприча да је то жалосно, да то жали чак и Свети Отац, који је човек просвешченија.
А пошто сестре није имао, нити их је памтио, радио је то прилично неспретно. Жали, каже, њену децу, а нада се, још увек, да ће се она вратити Трифуну и поћи са фамилијом у Росију.
Он је удов, каже, за њим не остаје, да проси, нико. Не жали умрети. А нашао би још деветорицу, у Енгелбирти, за ту авантуру.
Веле, тако је то и у Санкт-Петерсбургу, код Руса. А братенцима је Павле говорио, снуждено, да не жали што је напустио просвећену Аустрију, па ни своје сународнике тамо, међу којима су Исаковичи имали толико рођака,
јављао да је успео да се умили грофу, нашавши му, у једној бечкој апотеци, неку маст, за коју кажу да лечи ћелавост. Жали, каже, што му Исакович никад није писао! (Охне Нацхрицхтен, Ихро Гнаден, геблиебен зу сеин!
А кад коњушар приђе, да је одведе, животиња окрете главу и погледа за јахачем, својим крупним, црним очима. Као да жали што се растају.
Грк, одлазећи из куће, остави за собом језу смрти, и мирис прашака из апотека, а понављао је, као да само њу жали, за Варвару, тихо, да га не чује: „Сирота млада жена!
Ђурђе се променио сав, а за виши чин официрски, ваљда би и децу и жену оставио. Ана ће до смрти за љубављу да жали и за својом Агрипином плакати.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Овако болесна би’ се удала, па би’ лакше умрла у тој мисли да ме ко искрено жали. Шамика замишљен. — Па бисте се удали, фрајла-Јуцо? — Би’. — Би л’ пошли за мене? — Пошла би’.
А Шамика се опет није оженио. Бадава, Шамика је „галантом”. XXИИ Шамика искрено жали за Јуцом. То је већ и при укопу показао.
Тако Шамика жали за Јуцом. XXИИИ Када је Полачекова у родбину отпутовала, више се није ни враћала. Отац не да. За неко време још
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁸⁶ Вероватно је и зато трудници забрањено да иде на погреб и да се препусти тузи. Она, кажу у Хомољу, не треба да жали за покојником, ма било то и њено властито дете, „јер жаљење слути детету што је у утроби зло, а њој, опет, да буде
³² Среда се у народу замишља као светица (св. Среда), односно као жена која вечито жали. На тај дан се нико не весели, строго се пости, а жене се уздржавају од својих уобичајених послова, односно не стрижу
“¹⁵⁹ Најпознатија заштита од мора јесте појас који се ставља преко покривача.¹⁶⁰ У Горском вијенцу, Сердар Јанко жали се да га ноћу мора притиска, па каже: „Али од ње ништа боље није но пас’ пружити одгор с врх хаљинах.
Зато се и каже: „Девом мила, а невом гњила“. А у народној песми „Млада жали девојаштво“, каже се: „Дјевовање, моје царовање! цар ти бијах, док дјевојком бијах.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Она хоће да ме уништи! — жали се средовечни мушкарац својој девојци. — Шта да радим? Девојка лежи и жваће гуму — За име бога, кажи бар нешто!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Владика га прочита и рече: — Ово нам јавља гувернадур да је болестан, те жали што не може доћи! Кроза жамор који наста њека гласина јасно рече: — Валај, био здрав, или болестан, без њега се може
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Он се заљубио у тебе. ТЕТКА: Бре, како жали кад је чуо да си се прстеновала. ДЕВОЈКА: Па да покваримо. Волим бити милостива госпођа, него да се за трговца удам.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
се игра жмурке са ловцима, вивак се уживљава у улогу стражара, чворак би да несметано хара по виноградима, па се жали Имам дара За пудара, Ал' ме људи неће, Ту сам лоше среће, буха и муха препричавају своја ситна, свакодневна
Зато је понекад тешко разазнати да ли се то писац руга својим јунацима, или их жали, или их воли. Овако жандари спроводе сеоску цуру, иначе хајдучког доушника и посредника, заједно са похватаним
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Исто тако Спиро Димитровић Которанин, један од најранијих српских преводилаца Шекспира, жали се, 1860, у једном отвореном писму уреднику новосадске Словенке што »браћа србска у Банату« тако мало знају и тако
Естетичар старе школе Ђорђе Малетић већ почетком четрдесетих година се жали што млади песници »у сањаријама усладе налазе и у лепој вештини неуким читатељима мозак завртети желе«.
Љубомир, вели он, показује »магарећу памет« када се жали на оно што чини »светињу«. »...Наш Љубомир ваљада је чуо гдје Доситеј и Рељковић (и јошт гдјекоји) вичу на обичаје
Он истина још 1814. истиче »матерњи језик« као »најдрагоценије благо«, жали се на хаос који влада у српском књижевном језику и правопису, и тражи реда и јединства, граматику и речник којих би се
Милићевић, Вук - Беспуће
њима измијешана поворка људи, жена и дјеце, која води разговор, која је дошла више из обичаја или радозналости него да жали, нимало тужна, осим неколико баба које мислећи на своју смрт оплакују туђу; кадгод се отео по који смијех и брзо се
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Из далеке покрајине Ја сам амо дошô, Ко б' за момком из туђине Јадовати пошô?“ Тако момак овде жали, Једна мома тужна Стоји мору на обали, Стоји као сужња, Стоји млада, сузе лије, А све оне јадне, Па бијело
сунашцу што год драго; Једне ћуди није свако, Свако има своје благо, Што тај куди, они фали, Де с' тај смеје, они жали. 84.
Још га нема — куд се даде? XXВИ Ма крај реке на обали Лежи мома утопљена, А над њоме мати жали, Клекла крај ње ојађена; Ма ни уче, нити рида, Нити лије грозне сузе, Нити косе русе кида, Јад силени и то узе,
Гроб пред њиме, ох чиј' ли је? Ма на њему плоче није, Само један крстић мали, Али и он мучке жали, Баш ни словца најмањега, Да ти каже ко ту легâ, Али Урош познаје га.
Зато скида главе са рамена; Ал' задоби четир грдне ране, Руке дуже не могу да бране, Ал' нит' уче, нит' се јунак жали, Та да браћу како не ражали. Ману руком и снагом осталом Па удари Суљу пушком малом, Проврти му ...
Вришти коњиц, жали господара, Господара, пријатеља стара; Али Србин свак' весео певне, Када таки под мачем му зевне: Млоге л' српске
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Крио је, у ствари, своју тугу, а већ на страну то што је мало и присрамотно да озбиљан човјек жали за женом. Та бар тога купуса има на избор, нуде ти га са свих страна.
Растану се. Онај који остане, жали онога који је отишао, а овај, опет, жали њега, па ипак: сељаку се, бар за један свијетли тренутак, учини да би једном
Растану се. Онај који остане, жали онога који је отишао, а овај, опет, жали њега, па ипак: сељаку се, бар за један свијетли тренутак, учини да би једном некуд вриједело отићи кад је већ ту пут и
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Себе је одавна прежалила, већ кад га види таквога, дође јој да њега жали, оплакује. Али мора да се уздржава, чини се силом строга и увек груба према њему, јер ко зна шта би онда било, да не
Само она није смела њега, Миту, да оплакује, јер стид је да млада жена пред светом жали мужа, а нарочито да му набраја његове добре особине.
Од страха није знала за себе. Испочетка није га толико, од срца, жалила. Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Један оца, други сина, сваки друга жали свесна, што издахну под ударцем Самсонова бојна беса. Кô гомила дивљих паса кад нападне тигра звера, так о граја
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У том времену стиже и краљ, па пошто не може пријећ у крштену земљу, рече Грби: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем шћерима и чизмама. Грбо одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката!
Жали боже за мојијем шћерима и чизмама. Грбо одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! Потом се краљ врати кући. Грбо и његова браћа идоше и дођоше до крштеног краља.
Истом Грбо сјахао с коња, а ђаволи на границу и пред њима краљ. Онда краљ рече Грби: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем шћерима, за мојијем чизмама и за мојијем златнијем коњем! Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ћаволе!
Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ћаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! Тако прође Грбо с коњем ђаволску државу и дође краљу крштеном и доведе му коња, па
Онда рече краљ: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем трима шћерима, за мојијем чизмама, за мојијем златнијем коњем, за мојом женом и за мојом златном
— Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! — рече Грбо. Потом Грбо оде краљу крштеном и донесе му златну струку, па му рече: —
— А да нијеси ти Грбо? — пита краљ. — Јесам, — одговори Грбо. Онда настави краљ: — Еј, Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем трима шћерима, за мојијем чизмама, за мојијем златнијем коњем, за мојом златном струком, за мојом
— Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! — па викну на волове, а волови пођоше.
Макар и тетка, опет је туђин, није јој од срца отпало, па да га жали кô своја мајка. Еле како му драго, не шћеде сестри ништа говорити, већ кад пође, поведе са собом и дијете.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Стари Маркс навија за Ану, један шофер се жали на свог газду. Најзад, Љубав је Љубав, шала је шала, али је увек тишина кад златна рибица умире...
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
дрхтуриш, зрако, те ми грејеш трнце у прашки зрења, кад се питам: Шта ли толико тежи да се горко жали? Из воде блесне небеско острвце.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: Па у Месецу зар има људи? ЈЕЛИЦА: То сам и ја читала; само нисам знала да имају краљице. Барон жали њену судбину, али опет каже да би овде радије живио, и то због мене. МАРКО: А милујеш ти њега?
МАРКО: Забога, господине, како добисте овај прстен? АЛЕКСА: Кад човек не жали мало трошка, може све постићи. Цјељ је мога путешествија по могућству сила мојих добра чинити; а ја у цјелом мом
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ево ти пишем из камењара гускиним пером. Дивно ли шара! Доћи на ручак у моју логу, пожури само, не жали ногу. Са пуним лонцем и масним брком чекаћу на те, пожури трком.
Зима им дојади јака и сила Симе дјечака. Жали се такав лав, тужан, очупан сав: „Страшна је, каже, зима, кад стегне снагом свом, а још је гори Сима, бије нас —
“ У малој бари крокодил дрема, оклопник стари, нарави грубе. Кад ујка приђе, он му се жали: „Нешто ме боли, пипни ми зубе!“ Водени коњ се поваздан гњура, никад га нећеш видети тужна.
Пеликан ждера са дугим кљуном крај воде стоји са кесом пуном. Чувар се жали, љутито хуче: „Овај ми јутрос појео кључе!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Као што кажеш. Налазим да је то уопште глупо. — Шта? — Налазим да је глупо живети; ето то. Ево, цео свет жали ову жену зато што пати, и ова је као све жене заиста јадница, али, што се мене тиче, ја жалим пре свега тога што се
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ЗАПИС 60 НОВА СКИТИЈА 62 ВАСИЛИЈЕ ДРУГИ БУГАРОУБИЦА 63 ИЗВИДНИК 66 СОЛУНСКА БРАЋА 69 ПЕРУНОВ ОДЛАЗАК 71 НАЧЕЛНИК СЕ ЖАЛИ НА ЈЕРЕТИКЕ 73 КОСОВО 76 ОПЕТ ТО 78 НОЋНА ШЕТЊА ДЕЧАНСКОГ 80 КАВГЕ 83 ПЕВАЧЕВ ПОВРАТАК НА ЗЕМЉУ 85 СВЕТОГОРСКИ ДАНИ И
Што смо му тако дуго били верни? НАЧЕЛНИК СЕ ЖАЛИ НА ЈЕРЕТИКЕ Шта хоће ти лудаци, чему те смутње, као да царство на земљи може бити боље но што јесте.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Ето зашто је Прока отишао да се пропита. СИМКА: Па добро, Агатоне, ти бар знаш законе, је л' може то да се она жали полицији! МИЋА: Ја мислим да ми као фамилија имамо право да се уселимо?
(Скида црну мараму коју је носила око врата и вади један цвет из вазе па га задева у косу.) Што каже Сарка, нека га жали тетка! ТРИФУН: Море, жене, да нисте нешто преураниле?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Где бисмо већ сад били, да смо још јутрос кренули! — жали се један. — Друже, не секирај се... и ово спада у рок службе — добаци један дебељко, па се маши своје торбе, одакле
Чак ми се и Танасије жали: — Мршава посла, господине наредниче... По три сата маршујемо, док наиђемо на село. Стигли смо у Лазаревац.
Да ли од досаде или глади?... Комора нас није стигла. Али ипак, нико се не жали. Стижу и предњи делови главнине пешадије. — Куда, друже?... Где си запео? — запита у шали командир једнога пешака.
— Вала, браћо, искрено да вам кажем — жали се Александар — теже ми пада ова непрекидна вика командантова, него цео овај рат...
Наиђе и командир једне коњичке батерије који се жали да су му данас заробљена два топа. — Ама мучно је кад је коњица испред тебе — каже он нашем командиру.
Оштар прасак се разлеже негде преда мном. Човек мора да се диви тим пешацима. Гину као стока и нико их не жали; па се још команданти поносе бројем мртвих.
Релеји су наилазили један за другим. Ето га и Александар. Затражи једну цигарету, па ми се онда жали како ништа не види, толико му се спава... Пође, и тек заустави коња. — Чу ли како ме онај цуцну!
— Шта си се замислио? — запита ме сестра. — Жао ми је мајке. Она остаје сада сама. — Не жали је. Она је сада ипак срећна. Колико су пута њих двоје говорили, како би радо умрли да си само ти жив и здрав.
Ставља му у дужност да ме обучи, а он ће ме кроз недељу дана поново пропитати. Једнога дана жали ми се Александар: — А, вала, да знаш, пратићу војнике да посеку сва гумаста дрвета на ономе брду... Дојадила су ми!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Госпођа Зорка им, каже, причала... Видиш ти како је оштра! Не жали мужа, него га сама брука... Како је лепо овде, гледај !... Овај намештај, па разне ситнице, звонце...
је ли смрт ?... Он не зна. Ако умре ?... Ништа !... Не може бити ништа страшније од овога што је сад. Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што. Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут ...
Него шта ова баба једнако провирује из кујне !... А не плаче и не жали кћер... И шта оно вели: »Нашло се мртво !« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у
Не може да заборави онога... Сваке недеље му иде на гроб... — Хо, па то није ништа! Добар слуга жали добра господара... Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 220. Има мајка две девојке, Једну Кату, другу Злату, Обадве се поболеле, Обадве их мајка жали: “Ко ће мајци воду носит? Ко ће мајци ватру ложит? Ко ће мајци кућу брисат?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тако хоће Шо, правећи циничне афоризме на рачун погинулих, можда баш зато што их жали. Нико се није смејао. Смејале су се само високе и витке Енглескиње.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
листу нарочито, у коме сем тога беше ваздан телеграма из свију крајева Страдије, у којима се небројено много потписа жали што се није могло стићи да лично искажу своју радост због срећног оздрављења великог државника.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Доста је он примио његових грошева за разне услуге, али Марко не жали покојника. Сва лица у граду изгледају као путници, који морају да прођу испод ове звонаре.
« А ја се топим од радости. Па како ми је кад помислим на растанак!... Прво ми дође у походе поп Цуца. Жали се како је код његове куће невоља: жена му већ две године не устаје с болесничке постеље... Мучи се човек, шта ће!...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Вас опет узнемиравају моји клијенти? ДАНИЦА: Да. Малопре је био један који се, сиромах, жали да га гоните као вука! ИВКОВИЋ: Хе, шта ћете! Такав је наш посао. Али, неће вас више узнемиравати.
ЈЕВРЕМ: Није те ни срамота: за један говор потегô кроз новине да се жали! ИВКОВИЋ: Нисам се жалио, ја сам само изнео да си и ти прешао у опозицију. ЈЕВРЕМ: У опозицију? С тобом ваљда?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ. Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: — Шта ћу му ја!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Изиђе у снег, онако врела, Оде, пепео да истресе, шта ли? И загледа се у небеса бела Као да за нечим изгубљеним жали. Тиња задњи пламичак-пијавица; Ево је, враћа се, одлази у ћоше. Кашљуца. Трепће. Па да: кијавица! Прехладила се.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Врана врани очи не извади; брат је Турчин свуд један другоме. Него удри докле махат можеш, а не жали ништа на свијету! Све је пошло ђавољијем трагом, заудара земља Мухамедом.
узеше, но пошто је сву облише крвљу и пошто му брата изгубише, змаја љута војводу Уроша, на широком пољу Ћемовскоме. Жали Иван брата јединога: жалије му војводе Уроша но обадва да изгуби сина; жалије му војводе Уроша но сву земљу што је
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А међутим он, стари, зна да није због тога што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога да не би чуо како њен син у зору, и у
Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали. И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући: — Хвала, Софке! Хвала, чедо!
Ово је за спремање. Нека ми се Софка спреми како она хоће. И ништа да се не жали! И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе,
Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали. И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на
А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: Жали, дико, и ја ћу жалити. Одмах све прихватише. И жене око Софке дигоше се. И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.
Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче: Јао, јао, јел’те, дико, жао, Јел’те жао, што се растајемо. — Тето, хајде! Софка се диже.
хтала да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је неко више штеди и жали. Јер, када се већоволико преплатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!
Стиже од њега одговор: матери част и поштовање. Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе. Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И тонови пиште Погреб идеја и нестање труло Болова, сенки што даве и тиште. Прошло је, прошло све. И сунце жали Растанак мој са болом, и без воље, Снагу и нежност што су тужно пали Непрежаљени, без замене боље.
Било је, дакле, доба кад се зида; Сад је друго, кад се ништи и обара; Ако смо данас без милости, стида, Па ко жали још та осећања стара!
И, за чудо! Тада ништа му не смета: Ни шум мртвих сêни, ни идоли пали; Сâм се пита зашто и шта да се жали? А један се осмех рађа полагано: Осмех који ништа не мрзи нит воли, Осмех благ, сажаљив, кад се све преболи, И
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(И ово ће се данас сутра звати лане; У радина комадина; Невоља очи нема; Ко крива жали правоме греши; Кога нема за њим гроб не плаче, итд.
Кроз плот ткато, коцем сабијато. Куни ми кућу ђе стоји (рече се у шали ономе, који се жали да га зуб боли). Ласно је тебе, ал’ је тешко поштеном човеку. Могао си за те паре и ново купити!
— Ко жали клинац (уже), изгуби поткову (јуне). — Ко тврдо веже, ласније дријеши. — Тко веже, не натеже. — Тко стара не крпи,
— Боље је и пријатељ наблизу, нег’ брат надалеко. — Добро је у паклу имат’ пријатеља. — Човјек: не жали толико на непријатеља, колико на пријатеља. — Бољи је паметан душманин, него луд пријатељ.
— Збори право, сједи ђе ти је драго. — Тешко правом, док се крив не нађе. — Ко крива жали, правом гријеши. — Право ријет’, (м)а умријет. — Како Јакову — тако свакому.
“ (тј. појео га)“, Жали, боже, три оке сапуна, што по’арчи була на Арапа! — Приповиједа се како се некаква була (усиђелица, те је прерасла за
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Питамо га како би[смо] могли у Срем прећи. Каже нам да се мучно прелази за велико наводњеније Тисе и Дунава; жали што његови синови нису дома, он би нас чинио пребацити на ону страну без плаће.
Нек чује, велим, пак ако има срце чловеческо, нек ме не жали, и нек над мојом бедном младостију не уздахне ако може!
Он би ми често, познајући моје усердије ко ученију, уздишући говорио да жали што ја моју младост ту всује тратим. А мени би се грозило и самој мисли к срцу мојему вход допустити, такова добра и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Немој, болан, тако! — рече Вртиреп. — Како нису грђи? Ркаћи бар отворено говоре: „Удри по Буњевцу! Не жали буњевачко.“ Тако барем говоре, па си барем начисто с њима! А наше рђе кад спомену име св.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О, жали, што вас прекрива агава И неки чудни врес ког сунце задржава Да се дуго сребри међ кућицама мрава И ровљем где се кртиц
И нисте знак на мапи што се сном одмотава. О врели жали у сунчаној лави Где се све од песка па до неба плави Ви нисте на Јави. Ви нисте на јави.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ја и ти смо вршњаци. Заједно смо одрасли и војску служили. Заједно ратовали. — Не лажи. Мене ни отац не жали. Пред друмском механом волови нагло стадоше, хукћући у ситно крцкање кола.
Обазриво га је посматрала. Никада није био тако расположен кад се враћао с пута. Чим би се поздравили, почео би да се жали на умор, стално је понављао да неколико ноћи није спавао.
Нек знају да смо исто тако и с књигама умешни. Памет им покажи, а дукате не жали. Троши као да си кнез, нек виде да ми, Срби, сваки ред знамо.
А њему се чини да сви кукају над његовом судбином. Он је најнесрећнији у Прерову. Жали себе тако потпуно да не уме ни да плаче; вечерас мора да оствари своју одлуку.
Играју се два шарена бикчића. Како су млади и лепи! помисли завидећи им. Дуго стоји, гледа како се кошкају и скачу, жали што им се не радује као некада.
Из њега пуче нешто као смех. А Прерово пуно његове копилади. Ни мртав не дам имовину. Нико не сме да ме жали. Она с лампом стоји више његове главе. — Бежи! Нећу одавде.
Рекао би јој нешто, али не може, као од стида. Још нека плаче. Молио бије да још плаче. Симка. само себе жали. Касније, у тишини, без речи се скидоше и легоше у кревет. Како да заборави?
Зато ти коме ће она до сунца постати мати, кад дорастеш да ореш по женама, никад их не жали. Буди плуг и семе. И ори и сеј док не цркнеш. Никад неће бити толико уста да нестане меса и траве.
Теби ће и отац и браћа бити слуге. Не жали их, теби је суђено да будеш Катић. Никола се с муком подиже и пође ливадом. И последње облаке гони ветар, и зора је.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ох јадно драго!... Вечно тако, Кај се, и кај, и жали! И док за сеним' надâ пали' Погребна бруји песма, Спомене бледе среће храни, Последње своје варке брани, И вени, вени
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тада осетих, ја тада чудно осетих да је оно једино које ме жали, једино које ме са пуно бескрајне доброте и нежности гледа, милује и воли.
Неизненађена, она ми одговори одмах да је удата и врло срећна да ме јако жали, али да ми ничим не би могла помоћи. Ја сам се претварао (то јест не знам да ли сам тада истину говорио ИЛИ нисам) да
“ Уз Митра до самога прозора заузео је место старац један измученога лика. Пати он од сипње, те се жали на рђаво време. „Пошто смо ми“, каже он, „земља, онда, кад год је рђаво време, осећамо велике болове.
Човек ми одговараше на сва питања, али могу рећи да уопште беше неповерљив, не кријући нимало да жали и да му је криво што га сам адвокат неће заступати у његовој парници.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
С ЋАБЕ ЧУВА ПРАВЕ РАЈЕ 269 ЧИПЧИЈА И АГИНСКИ КОЊ 270 РАЈА И ТУРЦИ 271 ДОБРО ЈЕ ЂЕ И ЖЕНУ ПОСЛУШАТИ 272 ЖАЛИ ЧИПЧИЈА СВОЈЕГА АГУ 273 РАЈА ВЈЕРУЈЕ И НЕ ВЈЕРУЈЕ (ТУРЧИНУ) 274 ВАЛАЈ, ВЛАШЕ, И ЈА — КАД МУ СУДА НЕМА 275 НИЈЕСУ ТУРЦИ
У том времену стиже и краљ, па пошто не може пријећ у крштену земљу, рече Грби: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем шћер̓ма и чизмама. Грбо одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката!
Жали боже за мојијем шћер̓ма и чизмама. Грбо одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! Потом се краљ врати кући, а Грбо и његова браћа идоше и дођоше до крштеног краља.
Истом Грбо сјахао с коња, а ђаволи на границу и пред њима краљ. Онда краљ рече Грби: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем шћер̓ма, за мојијем чизмама и за мојијем златнијем коњем! Грбо му одговори: — Еј, ђаволе! ђаволе!
Грбо му одговори: — Еј, ђаволе! ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! Тако прође Грбо с коњем ђаволску државу и дође краљу крштеном и доведе му коња, па
Онда рече краљ: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем трима шћер̓ма за мојијем златнијем коњем, за мојом женом и за мојом златном струком.
— Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! — одговори Грбо. Потом Грбо оде краљу крштеном и донесе му златну струку, па му рече:
— рече Грбо. — А да нијеси ти Грбо? — пита краљ. — Јесам, одговори Грбо. Онда настави краљ: — Еј, Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем трима шћер̓ма, за мојијем чизмама, за мојијем златнијем коњем, за мојом златном струком, за мојом
Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех три ста дуката! — па викну на волове, а волови пођоше.
а ја, како ми ти оно рече скоро, не хћех жену послушати На које му ага рече: — Добро је кад и кад и жену послушати. ЖАЛИ ЧИПЧИЈА СВОЈЕГА АГУ Вратише се једном Турци с боја, ђе је много Турака изгинуло, те кажују погинуо је та и та, па
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
је онај живот, где сам пао и ја С невиних даљина, са очима звезда И са сузом мојом што несвесно сија И жали, к'о тица оборена гнезда.
И ту земљу данас познао сам и ја Са невиним срцем, ал' без мојих звезда, И са сузом мојом, што ми и сад сија И жали к'о тица оборена гнезда. И ту земљу данас познао сам и ја.
и клонулост — речи ствари; А досада преко свега мили, тиска, Тежња среће видна, празна — нигде чари, Нигде ичег да се жали, да се иска.
Ћипико, Иво - Приповетке
једног до другога; и док их гледа, заборавља на невољу и бесвјесно у души му се усељује весеље: док је њих, што ће да жали! Зар на свијету има ишта јачега и вриједнијега мимо њих? А браћа окупљају живину и наредни су да даље крену.
То ти узми код њега што ти је потреба, па понеси кући... ваљаће ти, — одговара Спасоје, и очито жали оца. —А како мајка? — сјети се наједном млађи, и стидљиво обори очи и маче се с мјеста.
Мајка и кћи простреше се по Марку. Стара куне и жали, а Божица на коленима гледа Марка замрла, бледа, окрвављена... Крв му се из главе пуши, пада на земљу и нестаје је...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Да ли што га као сестра, мати [породична љубав] толико жали, бди над њим, што га толико воли, или као жена, девојка [еротска љубав].
„Не сме ништа да се помакне”, жали се она свештенику Мирону, па додаје: „И добро. Пристајем. Нека буде тако, нека стоји тако.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ватре да л ће моћи да сачува успомену на њу од заборава и простора Нека Велико Сазвежђе у смрти твојој заноћи о пусти жали и жалосна мора Који су предели у твоме срцу сада?
Краков, Станислав - КРИЛА
— Митфорде, ви мислите сувише рђаво о женама... — О женама и о људима... ипак се треба веселити... ни живот се не жали у рату... жене?... парење то је кноцк-оут... после тражите другог противника... Дрека их је заглушивала.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ја погађам тугу и пијем у здравље деце која су вечерас без њега око божићњег дрвета. Њему су очи пуне суза. Он не жали, како каже, што су његови без њега, већ себе што је без њих.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А некоме то иде од руке, и као од шале. Уколико Драгиша жали што је морао да напусти Француску, утолико смо ми веселији што се вратио, јер ће нам својим причањем одстранити за
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А како ћеш и ти време проводит своје? Као и грлица кад изгуби своје. Видиш, птица жали, неће да поје Кад се лиши бедна љубави своје.
” Очевидно, њој није годио овај живот „теставних руку”, и она се на њега чешће жали. НА СМРТ ЈЕДНОЈ ЛЕПОЈ СЕОСКОЈ ДЕВОЈЦИ (стр. 277). Текст је узет из књиге Песме М. С. Србкиње, ИИ, Земун 1855, 108—9.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Да, Ђурђе, да! А овамо се тајно подиже И са Станишом нешто шурује, Баш кô да жали ону неверу Што си је данас по заслугама Прогнањем вечним мушки даровô. (Вујо перјаник улази.) Сад шта ће опет тај?.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Станко Таковић узе гусле, превуче два-три пута гудалом, па кликну: Свака стаза жали по јунака, равни Азић Заловару старог, а Трамошња Тому Ђаковића, Гомјеница Парту игумана, и јунака Симеуна Ђака.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
и о историјско-политичкој појави хајдучије, даје кроз песму најпознатији хајдучки харамбаша - епски лик Старина Новак. Жали се на кулучење и "откуп" ("ја сам био човек сиромашан") и у дубокој једноставности открива хајдучију као принуду
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ПЕСМА ВЕЗИЉА Ни броди без преброда, Ни горе без прохода, Не жали добра коња, драго ле драго. Зарукавље ти везла Три лета без починка.
Где иглом проденула, Уснама целивала, Драго ле драго. ПЕСМА НЕЗНАНЦА (ІІ) Сан ли је нечисто ли, шта мари, Не жали, Боже, моју душу, не буди ме, Бризнуло, бризнуло, ја љубим!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Али Младен је знао зашто је она таква. Не сме да плаче, жали. Због њих. Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије. Јер када би она, онда шта је остало за друге?
Ћипико, Иво - Пауци
!” А тешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате крајеве...
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Напред! јуриш! кољи! пали! Изрод који крвце жали! За слободу се злотвори Срб јунак се радо бори. Љути змаји и лавови У рукама са громови, Челик срце, бритка ђорда
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Да воли ово моје лице, косу, да жали за њима! Да их жали, што ће, ако сам на путу, по зими, мећави, да зебу; ако ми није хладно, ако сам у својој ћелији,
Да воли ово моје лице, косу, да жали за њима! Да их жали, што ће, ако сам на путу, по зими, мећави, да зебу; ако ми није хладно, ако сам у својој ћелији, можда ће моја глава и
Ох, да има ко ће жалити ову моју руку која већ дрхти, а која се толико упињала; да жали ово моје срце које слути смрт, а које је за вас, за свет, толико куцало.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Убица је признао злочин, казао је да је другог вребао, и плакао је док је говорио колико жали Станоја. У мраку јесење ноћи није добро распознао човека. Секу је најбоље тешио Срећко.
Добиће на то око, казао је Влајко судијама, монокл, па све у реду... Баш да га човек и не жали, газда Мојсила. Можда ће отсад боље контролисати кантар и мање закидати. Да буде поштен, доста му је и једно око...
Доктор Мирко је изјавио да ништа друго нема да каже, да жали што тако мора да поступи, да уосталом има у том поступку сагласност своје жене, да је боље растати се, него наставити
У цркву је престала ићи. Прота дошао да је посети, и да запита што је нема, да није пала у грех да на Бога жали. — Како бих на Бога жалила, господин прото!
Па ми се бајаги жали: „Тичурија којекаква, госпоја, Бог зна откуд навади се па наше рођене тичице само плаше...” А те тичице све у
Као што је за живота Јосифова никада нико није чуо да јауче или да се жали, или тражи начин да промени судбину — Јосиф, несрећник, тукао је сестру сваког месеца једаред лудачки — тако да смрти
Кога да пита? Гра-гра. Коме да се жали? Гра-гра. — Зашто прота, кад дође за крсно наше име, зашто не чита и име моје мајке?
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
бити витез ком барут у нос удара; да не чезне возити се на каруца и име гавалера носити кад му је лака кеса; и да не жали што није онај или онај, и на оном месту, кад му је већ пресуђено тамо остати гди се нашао.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја и данас познајем једног чиновника који је учио граматику кад и ја, и који ми се жали да га она само буни у животу. — Узми, молим те, само оне знаке, — жалио ми се он.
— вели млада жена своме постаријем мужу. „Нисам, брате, мислио, а да сам мислио, не би ми се десило то и то“, — жали се онај који не може да поврати оно што је изгубио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Поред моје батерије била је и једна хаубичка. Нашим удруженим дејством успели смо да Бугаре задржимо пред нама. Жали ми се хаубичар што су га ставили тако близу. Вели: „Лако је теби. Имаш коњску запрегу, па ћеш да клиснеш.
Оштрим гранама борова војници су чистили снег. Онда плануше ватре. Тек сада, око ватри, сакуписмо се. Лука се жали како је данас пао коњ и нагњечио му ногу... Војин чучнуо поред ватре и рукама обухватио увезану главу.
У подне је жега неиздржљива. — Из мене не излази више ни зној — жали се потпоручник Војин. — Дође ми да зинем, па да дахћем као пас. — Море, врућину ћу још и да поднесем...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
радни, Лењиви и топли на обалама чије бисмо реке лежали, Који би нас народи пријатељима звали, О који би за нас били жали? Та у даљине бисмо одлазили, простора гладни, Увек јежни пољана, још гладни, још млади, још јадни.
Ништа то не може спречити. Присуствујем твоме трулењу. Али ја те волим, пријатељу, једини који те воли, који те жали, који је без руку, пљујући крв, изашао да те види. Који те проклиње.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, мудар је био рибар Лука: не показа да жали чамац, не рече унуку тешку реч. Узе га у наручје и унесе у колибу, шапћући: — Не жалости се, сине!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Тој иде. Там ћу и ја! И Коштан, к’д чујеш да сам умреја, слузу да не пустиш. Нико да ме не жали! Зашто, ја сам самога себе, за живот мој, живога ожалија и оплакаја. КОШТАНА (плаче).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Зато му Јанко лако на превару задаје смртоносну рану. умирући, Кајица жали што одлази без јуначког огледања и моли да буде освећен: „Ако можеш, освети ме, бабо“.
У тренутку кад треба да погине он не жали ки мајку, ни сестру, ни љубу, ни имање, него жали што ће умрети „без замене“.
У тренутку кад треба да погине он не жали ки мајку, ни сестру, ни љубу, ни имање, него жали што ће умрети „без замене“. Он уме да доскочи подмуклом Турчину и да избегне смрт.
Насмија се Страхинићу бане: „Богом брате, старишу дервишу, не жали ме, брате, од једнога, тек ме војсци турској не прокажи“. А Турчин му ријеч проговара: „Чујеш ли ме, дели-Страхин-бане!
жедан воде са Звечана, већ је њега Дамјан научио до поноћи ситну зоб зобати, од поноћи на друм путовати; пак он жали свога господара што га није на себи донио“. И ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила.
вила с Урвине планине, те дозива Краљевића Марка: „Побратиме, Краљевићу Марко, знадеш, брате, што ти коњ посрће? Жали Шарац тебе господара, јер ћете се брзо растанути“. Али Марко вили проговара: „Б’јела вило, грло те болело!
бесједи Кнежевић Иване: „А мој побро, Кулин-капетане, ишти благо све жежено злато, ишти блага колико ти драго, ти не жали ни мене ни робља“. Узе Кулин цијенити робље: „Даћеш, Иво, пет товара блага!
Сада Синагрип љуто жали за Акиром. Кад то види онај који је имао Акира да погуби, он приступи к цару и рече му да је Акир у животу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Путу рока нејма. Хрсуз не долази на празно. Удри, брате, не жали га, рука ће ти се посветити! Чин'те што ћете чинити, Да вас видим што ће од вас бити! Занат, канат. 1736.
Једно страшљиво дуговање, почело и конац, божији преоштрени мач којино хатера нејма: Нит се кога ушундише ни жали, а ни штеди, ни се икад затупљује, проходи ли где кога.
Сиромаши не жали, младеж не милује, седиње се не стиди, мита не прима, плача не слуша, мобе не зна што је то, склањања не мотри, нит се
ни кога мучитеља, патријарха ни владике не почитује, старце не штеди, дечицу и младеж не познаје, удовице ни сироте не жали, лепоте и красоте личне не милује, блага ни камења драга за искуп не гледа.
И светских радилаца у незгоди и штети им, слабо их ко жали или да им што ко штету накнади: враћају се хучући с праздним рукама дома, јаочући и вајкајући се, а тко и мари?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило.
Изван куће је био поносит, а у кући нежан. Оплакала га је и искрено ожалила Јевда, и жали за њим ево већ петнаест година.