Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Платно б’јели Лелија дјевојка На камену спрама Сарајева; Пуче камен надвоје, натроје, И утону Лелија дјевојка. Жалило је ц’јело Сарајево, Понајвише Сарајли Илија: Од јада је тамбуру разбио, Златне жице по путу губио, А терзијан у
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
наслонио, Асан-агу добро погодио, Међу очи под љево кољено, Мртав паде ага Асан-ага, Мртав паде, а жив дома дође. Жалило га до двоје чељади: Млада мајка и мртва љубовца. Чудне лажи, да је бог убије!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Оне који нису умели да резбаре, читаво село презирало је или жалило је ли чудо што је дечак из куће под литицом са стидом скривао десну шаку на којој није било прстију?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
То благородно дете никада се другарицама није жалило оптужујући некога или нешто директно. Кад ју је једном Сока из својих увек јасних наслућивања запитала: „А да ли тебе
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Стриц само ућута. Морао је признати да његови другови имају право. Изненада се растужи. Његово, у основи добро срце, жалило је искрено за својом добром другарицом из тешких дана одметништва.