Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Власт субашина беше велика. Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа! Коме да се жалиш? Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.
— Шта? — Баш си намерио у гору? — Ја немам куд на другу страну! — рече Станко и слеже раменима. — Не жалиш ништа? — Све сам прежалио. — А знаш ли ко то све учини? — Знам, Лазар. — И ко још? — Више нико.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Они почеше доказивати да се нијесу кињили, а ђакон Иво надвика их: А што их жалиш, господару, као да су лацмани, а не мрки вукови, који мало хају и за вријеме и за даљину! Што је то њима!?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Пре је било пре, а сад је сад. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Богами, лепо! Не знам на шта се жалиш! После оног аге од буковине, кадија, свила и кадифа...
БАШТА. ХАСАНАГИНИЦА: Значи — сутра. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Не знам, стварно, на шта се више жалиш. Ајде, зрело размисли: зар није могло и горе да се заврши? Реци по души.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” „Окани ме се, махни ме се сад, веселе да нам туђ не квари јад!” „Весеље зар? Ти стрепиш, бледиш, мреш, — ха, још га жалиш? Још га лубит смеш? За сутра ће се свадба спремати, ал' Самсон ће сватовац певати!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Нек ти се што пригоди, нека штетујеш, изгубиш, па да довека жалиш. КУЗМАН: Зар и ти држиш на сујевјерија? ДАМЈАН: Не држим, него би ми жао било да те нисам опоменуо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Душан слегну раменима, и кроз смех проговори: — Душо моја, ком се жалиш? — Па јест! — махну командир главом. Затражи фењер, извади блок и седе на једну ограду.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
БЛАГОЈЕ: Каква акција? СИМКА: Зашто Анђу да убију? ДАРА: Што, да је можда не жалиш, немачку курву? СИМКА: Како неко може да пуца у жену? ТОМАНИЈА: Није оно била жена, него вештица!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Што збор купиш кад зборит не смијеш? Приђе си им с коца утекао,¹ дабогда им скапâ на ченгеле! Жалиш нешто, а не знаш што жалиш; с Турцма ратиш, а Турке својакаш, домаћима тобож да с' умилиш, а једнако, немој се варати!
Приђе си им с коца утекао,¹ дабогда им скапâ на ченгеле! Жалиш нешто, а не знаш што жалиш; с Турцма ратиш, а Турке својакаш, домаћима тобож да с' умилиш, а једнако, немој се варати!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
говорење, ваља ми на твоја два пункта одговорити, један, што си шалећи се рекао за прси друга твога, а други, у ком жалиш што си зло твоју | младост провео.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ако си умео, могао си и књаз да постанеш. У то време само лењи и глупи не израстоше. Сиротињу немој да жалиш. И курјаци иду на четири ноге, али зубе заривају у дебеле вратове овнова.
Она окрену лице к њему, држећи нож и ољуштен кромпир: — Да више не цркаваш и не пропадаш. — Ти ме жалиш? Она сагну главу и наже се над тепсију с кромпирима, настављајући да им љушти меку, земљану кожу. Ја само себе жалим.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Жалиш ли за дворцем? — упита је. — За хаљинама у дворцу? Жена одречно одмахну главом. — За сином жалим! — рече. Следеће но
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ „Јесам зрео човек“, уверава га Стојиљко, „до Бога сам зрео човек, али ето, Бог да чува што сам закасал, живог да ме жалиш.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Носе нам крух! Да ни њих, двоструко би добивали. —Би?... Свеједно, зло по сиромаха! —Па узми га ти, кад жалиш! — окосито настави први. —А ко ће мене? Но мируј у људе. Није њима до обисти. —Добар ти је!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Сад може старе руке скрстити, Па тужно рећи: „Све ме издаде!...“ ГЛАВАШ: За киме жалиш?... Зар за маћехом Што и сад јоште не зна прежалит Збрчканих дојка суве изворе?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— И ако је. Шта ми га ту жалиш? Разносе и моје код куће. Бајаги ти је тамо нама у Шумадији боље. — Мопе, бар тамо код нас нема војске.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сад збогом! Гледе слатке сестрице ме.” То нек’ је тако. Сумљати се нећу Да Ти, о Умна, све ме жалиш време; Јер здравље желим Ти, дуг век и срећу. 1829.
Ћипико, Иво - Пауци
— Лијепо је овако! Је ли нећеш још отићи? — Пустите ме! Ви не знате ча је несрића! — Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
САРОШ (узрујан, корача, ломи прсте): Што се од тада није јело и пило? А сада, када си престала да жалиш, кад су опет почели гости да ти долазе, и часте се... зато понова долазим!...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али кад му је отац умро, напустио је права тако рећи пред последњим испитом. — Зар не жалиш, Стефане, забога? — Не жалим. Доста школе, сад долази право учење. — Зарио се у књиге, и сам је радио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал’ нијеси снаху испросио? Ал’ ти није по ћуди ђевојка? Али жалиш три товара блага?“ Ал’ је Иво љуби бесједио: „Ну одаље, да те бог убије!
Ал̓ ти жалиш големога блага, што сам за те три товара дала? Али коње што су га однели? Ја имадем пуну кулу блага, а имадем пуне аре
Ил’ ти жалиш брата Мустај-бега? Ил’ његова блага големога? Ил’ ти није у вољу Стојане?“ Одговара Туркиња ђевојка: „О Стојане, жалосн
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јер видимо ми, да ти, пастиру добри, врло жалиш о доброму стаду твојих оваца, јер се ми шњима хранимо, а ти учини тако да се угоди, да и твоје овце с миром буду а и