Употреба речи жалије у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Добро, иди сад! Она се окрете и оде најлак. Он погледа жалостиво за њом... И што је она више одмицала, њему све жалије... А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. Али се уздржа...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Жали Иван брата јединога: жалије му војводе Уроша но обадва да изгуби сина; жалије му војводе Уроша но сву земљу што је изгубио; жалије му војводе

Жали Иван брата јединога: жалије му војводе Уроша но обадва да изгуби сина; жалије му војводе Уроша но сву земљу што је изгубио; жалије му војводе Уроша него очи да је изгубио, — дâ би очи за брата

јединога: жалије му војводе Уроша но обадва да изгуби сина; жалије му војводе Уроша но сву земљу што је изгубио; жалије му војводе Уроша него очи да је изгубио, — дâ би очи за брата Уроша!

Па се снахи не дао острићи: жалије му снахин в'јенац било него главу свог сина Андрије. Тужи млада, за срце уједа, очи гòрê живје од пламена, чело јој

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И заиста, очарана програмом, она ме увери да јој ништа жалије није него што га, спречена назебом, мора пропустити. Затим стаде наваљивати да ја идем без ње, молећи ме упорно да јој

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности