Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тако се, преко ноћи, бивши весељак и напрдалица преобрати у „Жалобитног Ђуру“. Двориштем се чује коњски бакит. Ђурајица и Милорад стижу пред канцеларију јашући на голу ђогату.
Око мене браћа Грмечлије, па друг друга оставити неће . . .“ Ниже Милорад писмо, пјесму Жалобитног Ђуре, ђедо ћутке плаче, а Цар Душан закренуо главу у ћошак, па му сузе капљу у лонац с охладњелим, стинутим грахом.