Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
У 8 сати однесем ово писмо г. Недоби, и не нађем га код куће. Вратим се, и одем г. Павковићу, и покажем писма жалосна, но и г.
Недобе и казао ми је, да ће данас или сутра наш император што смо му год преко грофа дали прошенија и жалосна серпскаго [народа] страданија, да ће он то све пред све сајузнике и иностране министре представити, и да ће цар на то
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Смејали би се највише Маринку, који као пас облеташе око Турчина, преклињући се да их је ту смотрио... Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. Станко се задубио у мисли. Њему као да поче мало-помало свитати.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
пуста црква без гласа и звона, Сумрачна и хладна сву ноћ и дан цели, А у напуштеној и немој капели Сама плаче бледа жалосна мадона.
А стрепим пред твојом подмуклом Лепотом — Да не дигне једном, као гладна вила, Док жалосна срца и не слуте о том, Два своја у сузе замочена крила.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Свака је добру рада за своју кћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!... Ју, ја сам се баш заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет
— Ју, ја и заборавила да вас питам. А ко га је напаствовао?... — Па поп Спира! — Поп Спира! Ју, жалосна, а зашто?! — Па због младожење... господина Пере.
Срећом се стрефили ту господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели »кључ«. — Ју, жалосна, а откуд му кључ?! — Па у порти било то... у црквењаковој авлији...
Добро је. А шта су коштале? — Три и по. — Шајна? — Та какви’ шајна! — Сребра! Ју, жалосна! Преварио те обешењак чифуцки! Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.
Да ви’ш само даље чиме су ме натоварили! — Јао жалосна, зар има што још и горе?! — Слушај само! Кад одемо код његовог преосвештенства, а он нас лепо прими.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Али је, исто тако, жалосна осека наступала увек кад би помислио: да би то значило лишити се свих дражи на које се навикао и које му је пружала
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: Шта је, кир Јања? ЈАЊА: Ху! Оћи да ми удари шлогу. КАТИЦА: Жалосна, да зовемо доктора! ЈАЊА: Шкиљи, да ми вучиш јошт која крајцара из џепу? КАТИЦА: Забога, да не пропаднете!
ПОЗОРИЈЕ 8. ПРЕЂАШЊИ и ЈУЦА ЈУЦА: Шта мислите, шта је мој старац учинио? КАТИЦА: Жалосна, да није само штете? ЈУЦА (Мишићу): Има ли овај пасош своју важност?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад му се нареди, војник ће по глави, и рођеног оца, али та заповест је жалосна. Ако ти Расцијани воле да носе своје црвене гуњеве, па шта онда? Он би им то дозволио, и на парадама.
Теодосије - ЖИТИЈА
Али због велике љубави коју цар имађаше према светоме, срамљаше га се да га неиспуњењем молбе отпусти жалосна, па утишавши силом оне који су негодовали, испуни светоме молбу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сад се стану погађати, и погоде се. — А ви наместите сто да једемо све то; исплатићу вам. Рифка, жалосна, намешта у једној соби сто за путнике, па одмах наложи ћеркама да другу гуску кољу. Вечера је готова.
Определила је место, дан и сат. Шамика се пријави у заказано време. Ту му госпођа Матилда исприча како је Лујза жалосна. Заподену разговор. — Знате, Херр вон Кирић, да је Лујза ту ствар тако к срцу узела, да може умрети.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
за покојником, ма било то и њено властито дете, „јер жаљење слути детету што је у утроби зло, а њој, опет, да буде жалосна до века“. За трудницу и плод посебно је опасно ако она доживљава интензивно осећање страха.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ (с великом кокардом српском), ПРЕЂАШЊИ ЛЕПРШИЋ (пева): На ноге, Србљи браћо, Слобода зове! ШЕРБУЛИЋ: Жалосна нам слобода! ЛЕПРШИЋ: Шта, и ви сте Србин? Није ли вам срамота! ШЕРБУЛИЋ: Оће да буде инквизиције за протоколе.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Сеоска учитељица је црна и жалосна слика једне несрећне жене; Порушени идеали, у које је Ранковић унео врло много свога личног, дело последњих месеца
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору — а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала? — Како нисам, опрала сам их! — брани се госпоја Каја.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ „Та не смије, жалосна му мајка! Брата сам му на колац попео, А њега ћу јоште на ченгеле, Само чекај — но сад да се иде.
ка небу ведроме Са сви страна са равне зелене, Та шумама дивно окићене; Онде село, ту гори паланка, — Ала, брате, жалосна уранка! Ови јади, та невоља тешка Распалила сва срца витешка, Латише се ти кланаца тесни, Полетеше како вуци бесни.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— А око чега је запело, бако? — Ајме, ћери, јадна ти сам и жалосна, то ти од чуда не могу ни казати, помислићеш да је бака сишла с памети. — Причај, бако, причај.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Није дуго ишао, кад га срете један човјек и видје плачна и жалосна, а странца, упита га шта му је. Он исприча цијелу невољу, а човјек му рече: — Држи се све овог друма, па ћеш доћи у
Кад лисица дође, чује да има нетко у њезиној кући и не смједне уљећи унутра, него пође од своје куће невесела и жалосна. Идући тако ето ти пред њу зеца, па је запита шта тражи туда тако невесела.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Не више од једног вода. Међу њима је био и један потпоручник, готово дечак. Били су жалосна изгледа. Лица им зарасла у браду, бледа, образи упали, а очи зверале застрашено. Одело им уваљано у блато.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
96. Мој Јоване, орломане, А камо те, не било те! Шта учини и уради, Како ће ти кућа твоја И жалосна браћа твоја? Што саломи браћи крила И цијелу братству твоме?
“ Она мени одговара тужно и жалосно: “Макни ми се, младо момче, ја сам жалосна, Драги ми је на далеко, у туђу земљу, Он ми пише тужно писмо, тужно и жалосно: Ја сам ти се оженио, бољу узео’!
Однесох ти грло негрљено И бијело лице нељубљено. Је л’ ти жао, жалосна ти мајка? Кад ти сјутра испред двора прођем, И проведем кићене сватове, На твом коњу и на твом каваду, И под
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели: О, јадна моја Шарлота!
Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине. Не чита, него их, мислиш, гута. Дах му застао, не трепће!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ал’ све то ствара живот опао, црн и мрзак. Све што од свега прошлог у моме духу има, То је жалосна срећа да будем пуст и дрзак И сагорелих снóва да гледам прамен дима.
повест ипак се испреда Кад пролети жбун и старо дрво које, Позната стаза, вијугава, бледа, И драга места што жалосна стоје, И успомене расуте без реда. Радости, туге спомени се роје Везани за та места и за моје Биће.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Хваљене јагодице — Празне котарице. Хоће пушка, но није кремена. Храни сироту на своју срамоту. Црна капа — жалосна прилика; Црни данци — црни похођани. Чиста злата рђа се не прима, Чисто злато потамнити неће.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад га жалосна жена види, почне около њега и узањ скакати и блејати да се и сам царичин син зачуди, и не могаше да проговори ријечи,
А кад диже руку над њом да је посијече, разрика се жалосна му жена: „Ах за Бога! не убиј ме! ништа ти крива нијесам, него ме твоја мати ево оволико времена овђен | у тамници
и ђе највиши двор видите, куцните овијем штапом у врата, те ће ви се врата сама отворити, па завичите: Ах, ђе си жалосна мајко наша? ђе си? изађи и дођи да нас изгрлиш а ми тебе; већ је вријеме.
Кад лисица дође, чује да има нетко у њезиној кући, и не смједне уљећи унутра, него пође до своје куће невесела и жалосна. Идући тако ето ти пред њу зеца, па је запита, шта тражи туда тако невесела.
ђевојка ђе сакрила, угледају и оно мало звонце, те једна од њих тако га зларадичке у руке узме, те звонце зазвони. Жалосна златнокоса мислећи да је оно царев син што закуца, на један пут се прометну ђевојком и међу оне двије изненада стаде.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Је ли Шимета? Шимета Ошкопица? — прекиде га Бакоња. — Па, вире ми, добар и лип младић. Баш се радујем! — Жалосна ми липота, жалосно ми радовање, кад је немам чим опремити!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Она га дочека веселим поздравом и слатким смехом, али нечујни говор њених очију каза му да је врло жалосна. И Њутн осети тешку тугу у срцу. Иако о томе не рече ни речи, она прочита то из његових очију и захвали му погледом.
Значи да сте већ ожењени!“ „Ах“, милостива госпођо, „немојте ме о томе испитивати; то је жалосна прича“. Она једва обуздава своје љубопитсво, но не испитује даље.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Махао је капом и поздрављао ме. А мени је душа била насмрт жалосна, и силазећи завојитом стазом ,Низбрдо ја се заплаках, као да је То било последње наше виђење. 4 А воз јури, лети.
је извадио марамицу, јер је воду и у носу и у очима осетио, те се ушмркнуо, па је наставио: „А и брак ти је, вели, жалосна и мучна ствар, исто ти је то што и интабулација.
— буни се Мија. — Нису га, велиш, никада виделе? Е, жалосна ти мајка, Мијо. Ти почињеш, чини ми се, помало... — И обрће му раширене прсте пред очима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад лисица дође, чује да има нетко у њезиној кући, и не смједне уљећи унутра, него пође од своје куће невесела и жалосна. Идући тако, ето ти пред њу зеца, па је запита шта тражи туда тако невесела.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
У душу ће ми сићи хумка многа — То знана бића општу љубав красе: Ал' душа моја жалосна и строга, С мрким сенкама што се у ноћ гасе, Неће ни клети ни молити Бога.
Некако пренех свој живот наг И наду на зору да опет сване. Над мојом земљом надви се жалосна врба, А туђина мене прими са слободом Срба.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Јунакињина жалосна судбина, уосталом, не би се ни могла дати као трагично интониран пад у један груб и суров (сељачки) свет кад њена чула
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
О, о, да није урока, Боже!.. Нека је просто, где се чује и где се не чује: нека је просто!.. Вујана нареди да жалосна поворка крене. Арнаути поустајаше и поникоше да је с пажњом пропусте, јер даље обичај не допушта да се иде.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Појурише слуге Као бесни хрти, А он наже, испи Горки пехар смрти. Шта учини, чоче, Жалосна ти мати? „Волим у гроб пасти Него робовати!“ »Невен« 1885.
Кад се мора много згазит’ На мегдану братског трења, Не згазимо барем стазу Могућнога измирења. Жалосна је борба свака, Где се брат на брата стрви, Где се срца болом леде, Суза тече место крви.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
да л ће моћи да сачува успомену на њу од заборава и простора Нека Велико Сазвежђе у смрти твојој заноћи о пусти жали и жалосна мора Који су предели у твоме срцу сада?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Почивка.) Жалосна земља!... РАДАК: Та жалост јој је срце изела! ГЛАВАШ: Оставише је Вожд и војводе, Као што деца сјајну играчку, За
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Дакле шта је овај низам? Роб султана и турских великаша и жалосна жртва њиних интереса. Ти си га убио, јер би иначе он тебе убио, али кад га видиш где лежи овако уништен, пожали га; он
Али знаш ли где је његова постојбина? Дивни, далеки Кавказ. Па откуд он овде, ко њега амо догна? Жалосна је то и дуга историја.
Пожали дакле и овога кукавног варвара, што овде лежи пред тобом, као жалосна жртва своје умне таме И преступних тежња турских великаша.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Зуби су јој штрчали изнад усана, а једно јој око бело и стално отворено. Јадна и жалосна... — Ај, до врага! — упаде Лука. — Обузело ме је неко непријатно осећање.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Восток, запад, полуноћ бојали се мене, славне, храбре Сербије, бивше тогда једне; а сад сједим жалосна, у ропству тужећи, и за мојом храбростју прегорко плачући.
су ми избили и одсјевки хране, отрови поје мене и сине ми јадне; и дан и ноћ труде се да у јаму своју, ах, Сербије жалосна, баце душу твоју! Гди су сад ближњи моји? И сестра остави, сасвим мене презрјела, помоћи не јави.
Крошто, драги тамо често одходиш, Ах, и мене овде често остаљаш? Лићу сузе, ах, жалосна, док ја не видим Да се с тобом и ја овде кадгод примирим, Уздисаћу донде докле не видим...
Јошт браћа, сестре, оцеви, матере И кротка деца слатко почивају. Каква ји, бедне, код вас живих Жалосна судбина сутра чека!
Докле јунаштво, поштење под кивним пропадати ножем, Сваке без обране, освете праведне, накнаде, казни? Драга, о жалосна браћо! Ја већ трпити нећу. Врату ми с’ неће у гвоздени јарам свирепа врага.
Ено, да, ено га, одлази, неће, ах, неће се вратит! Жалосна мајка ти, Ђорђе, која те родила сина! Оца ти устави силом лепе кад не слуша речи.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
в., а међу њеним творцима најзначајнији је Стерија. Он је упоредо писао историјске трагедије или "жалосна позорја" и комедије из сувременог живота или "весела позорја", од којих друге имају трајну вредност.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ЛОЗА 38 ДИВЉА РУЖА 39 ДИВЉИ КЕСТЕН 39 ДРАГУМИЋ 39 ДРЕН 39 ДУД 41 ЂУМБИР 42 ЂУРЂЕВАК 42 ЕНДИВИЈА 42 ЖАЛОСНА ВРБА 43 ЖАЛФИЈА 43 ЖУЧЕЊИЦА 43 ЗАНОВЕТ 44 ЗДРАВАЦ 44 ЗЕБРИЦА 45 ЗИМЗЕЛЕН 45 ЗЛАТОГЛАВ 45 ЗОВА 46 ИВА 47 ИВАЊСКО
тексту Луіћеве Љекаруше њен сок препоручује се да га наште срце пије онај који пљује крв (ЗНЖОЈС, 14, 68). ЖАЛОСНА ВРБА Трауерwеіде (ѕаліx бабyлоніца). Жалосна врба; јадика; јадиковина (Шулек). О ж. в. постоје супротна веровања.
ЖАЛОСНА ВРБА Трауерwеіде (ѕаліx бабyлоніца). Жалосна врба; јадика; јадиковина (Шулек). О ж. в. постоје супротна веровања.
да би заштитила Богородицу када је бежала са Исусом, јер се »сажалила«: отуда су јој гране оборене, и отуда се зове »жалосна« в. (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 195). Иначе се о ж. в. верује да под њом станују нечастиви.
и онда мотичицом ископају и ставе у корпу«, а затим прскају водом узетом са три извора или три вира (СЕЗ, 70, 378). Жалосна врба. У Гружи »се сади само поред воде и у гробљу« (СЕЗ, 58, 1948, 333). Здравац.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
По њеним мирним обалама, Као једини накит њен, Са својим витким гранчицама Жалосна врба баца сен. У томе хладу, мрка лика, Кад сунце жеже, кипти зној, По какав Турчин из Зворника Спокојно пуши чибук
самом љубављу дише, У зноју лица свога што своје стихове пише, Већ ми је постао мрзак са овога плачевног вида, Јер ова жалосна луда ни бога нема, ни стида: Где год ме увреба само, а он се жалосно смеје, Па мирно из џепа вади дактиле и хореје.
5. Тамо, где Дрина кроз питоме стране Са бурним током орошава цвеће Жалосна врба где савија гране, И бео лелек на спрудове слеће Потражих мира.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У кући је радила као роб. У цркви стојала као жалосна врба. Скупљала је читав мали музеј дечакових ствари: „Мама твоја то мисли на тебе.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Тргнем се и потражим твоје руке, нема никога, ах! Жалосна у страу ђипим и отевши скочити, паднем с кревета, и далеко одзив увређеног мога тела одлети.
совете презирала, и само својој провидљивој памети следовала, при појаву убитачног за њу знака, виче: куд ћу сад жалосна!
совете презирала, и само својој провидљивој памети следовала, при појаву убитачног за њу знака, виче: куд ћу сад жалосна!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ То говори, а с душом се бори: то изусти, лаку душу пусти, и умрије, жалосна му мајка! Бог му дао у рају насеље! Нама, браћо, здравље и весеље!
Ил’ његова блага големога? Ил’ ти није у вољу Стојане?“ Одговара Туркиња ђевојка: „О Стојане, жалосна ти мајка! Ја не жалим брата Мустај-бега, нит’ ја жалим блага његовога, — ја сам нама блага понијела, ти си мене насред
Мојој старој на муштулук мајци, тј. да мајци однесем вест (муштулук значи пријатну вест, а овде је она жалосна). Наопако копља окренуше — у знак жалости (као што се у неким случајевима преврће и одело).