Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
жена није имала права ни у цркву да иде. Обрадовић устаје против тих жалосних заблуда и тражи да се жена подигне до свесног и разумног живота.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
— савести игру воде, Да изобличе целу лепоту и толике Напоре и прегнућа живаца, сна, слободе, И наговесте свему жалосних врâна клике.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
рођену фигуру н своју до ужаса тужну, очајну главу на сивом и замагљеном окну оног истог прозора кроз који је, десет жалосних јесени, мртво гледала у блатне коловозе иа широкој и пустој улици паланке, и гдекад покисле коње који су се пушили и
Ћипико, Иво - Пауци
шум, прелази преко њихових глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жалосних гласова што, у очају, к'о да траже изгубљену срећу...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1892. НИОБА У хладу жалосних врба, где вале поточић броји, Сливена од хладног туча Ниоба очајна стоји, Са беспомоћном тугом руке је клонуле