Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А школа? Школа у оно време једва је где и било... У целоме Левчу беше само једна једина, у селу Планинцу, па и та је жалосно изгледала: прозори хартијом излепљени, врата неофарбана, а по дуваровима се тек понегде видео траг од креча; а сва је
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Мало потом врати се лисица и упази жалосно позориште: кров која јоште врућа из гњизда тече, бедни лисичићи плачевне гласе дајy, а орао им ноктима утробу депе и
А шта у алкорану нејма?” Онда он намах заповеди: све те књиге на ватру! И тако је и било. Ево, браћо, жалосно и плачевно состојаније глупости, слепоте и варварства!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
у 4 сата по подне одем г. Недоби, покажем писма и очитам пред њим жалосно стање српско, како последњега од нас говора ишту, у последњем свом издиханију, и питам да ме советује шта ћу им на ово
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Њен ће мирни корак да жалосно прати Шум јесењих вода. Но сенка што мрачи Мраморно јој чело, нико неће знати Откуда је пала и шта она значи.
Тај ехо ког једва чујеш из даљине, То још она збори у теби дубоко — У самотне ноћи, кад жалосно шуме Реке пуне звезда, горе пуне сена... До слуха та песма не допире њена, Но душа је слути, чује, и разуме...
Далеко ћу поћи од те кобне горе, Где очајно слушах, по све ноћи пуне, Да сто врела сумње жалосно роморе Гласом који јеца и песмом што куне.
ПЕСМА ТИШИНЕ Зборим ти несталој, док жалосно плави Мртви сјај месечев на планинској рти. Ти си још уза ме; врата су љубави Увек отворена, као врата смрти.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— уздише Глиша, искали чашу и спусти главу на сто. И сви тресу жалосно главом и хвале покојника. Износе многе врлине његове, од којих за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да
стоји њихов Гага, стари гавран, онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила, па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.
— рече и остави сву уплакану несретну Јулу, којој те мáмине речи угасише и последњи зрачак надежде. Јула је жалосно проводила дане после овог разговора с оцем. Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.
све обешењаку једном салашарском!« Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта. Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Не могу чекати. — Дужни су ми, не могу да инкасирам. — То је баш жалосно. Али ја нећу да добијем мање од хиљаде. — Дакле, ви немате према мени поверења?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
неким црним таласима, видео је само неодређене утиске ствари па му се чинило као да сви сни простори око њега мирни и жалосно-пусти у истини и не живе.
Па, јел' то муж и друг и пријатељ, најбољи друг и највећи пријатељ? Жалосно заиста. Живот човека и жене треба да буде живот једне једине душе, проткан једним ткивом који се не може никад
„Како је весео, ведар и раздраган овај свет — мислио је он. Само се ја жалосно вучем млитав, безживотан, гладан и одрпан.
Црњански, Милош - Сеобе 2
То мора да престане. МОРА.“ Енгелсхофен се ћутке облачио и мислио, у себи: „Имамо дакле папагаја. Жалосно је да царевина, због оваквих, губи толико ваљаних војника.
А деца би отишла на спавање, отерана рано, и легла би, у мраку, шапћући једно другоме, жалосно. После би, у ноћи, каткад, долазило и до плача дечијег, горког. Крила су то од матере, као да имају матер туђу.
За Павла је то било природно. Чак му се није чинило ни нарочито жалосно. За њу је то било тешко, али пристаде, брзо – Исакович виде само да је пребледела, да га је гледала широм отвореним
фратар, отац Целестин, јадао се да је чуо да ће Руси слати новац, и за цркве у венецијанском приморју, што је још више жалосно, у његовом животу. Исакович им онда рече да он, о тим стварима, ни појма нема, и никад није имао.
Бришући своје наочари, млађи му фратар, онда, на неком чудном немецком језику, исприча да је то жалосно, да то жали чак и Свети Отац, који је човек просвешченија.
Жели ми сваку срећу у Росији. Жалосно је, каже, жалосно, да су тамо толики отишли. Срби су, каже, служили, верно, Аустрији, па ће служити, верно, и Росији.
Жели ми сваку срећу у Росији. Жалосно је, каже, жалосно, да су тамо толики отишли. Срби су, каже, служили, верно, Аустрији, па ће служити, верно, и Росији. Жалосно. Жалосно.
Срби су, каже, служили, верно, Аустрији, па ће служити, верно, и Росији. Жалосно. Жалосно. Павле је причао да су, после тога, Енгелсхофен и он, мирно, разговарали.
Срби су, каже, служили, верно, Аустрији, па ће служити, верно, и Росији. Жалосно. Жалосно. Павле је причао да су, после тога, Енгелсхофен и он, мирно, разговарали. Старац га је питао кога све виде у Бечу.
рата, а да неће моћи, ни малим прстом, да утиче на догађаје у Росији, и у свету, то се Исаковичу чинило, прво, жалосно, затим и страшно, а на крају смешно и лудо.
Недељом је ишла и у, папежничку, цркву. Тражила је од Исаковича да је тамо прати. Жалосно је, каже, да он неће у цркву. Ни госпожа Јулијана, ни госпожица Дунда Бирчански, нису знале да јашу и нису јахале.
Био је потресен судбином, која је постигла ту лепу и младу жену. То, да је тако дебела, и смешна, учини му се жалосно, као да је чуо да по Табану проси. Хтео је да јој се врати, да је још једном види.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
мухамеданским беговима, често њихове одане слуге, данас су део становништва са врло мало предузимљивог духа и жалосно живе по страни од националног живота.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Извукли смо се из врбака носећи читаве нарамке у наручју, али наша одела било је жалосно погледати. О ципелама да не причам.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра гледа на Кречара, а Кречар на господара Софру; Чамча тек изврће очи и жалосно лице прави. — Биће млого, господине. Ваљда би доста било педесет форинти? — Не може бити, сто је такса.
— Дајете и ви! — Ал’ не сваком гоги, карташу, него сигурним људима. Па видиш ли се како жалосно изгледаш? — Кад ноћу морам на ногама бити! — Не мораш баш целе ноћи.
Њено срце вене. Падне у болест, и то болест срца; ужасно жалосно јој куца срце. Па онда Пера сасвим се забаталио, отпадно се од куће, од матере, од оца, нити је изгледа да ће отац на
Вратив се с пута, Шамика плаче, јадикује, иде матери на гроб. Све је бадава, одлетела је птица. Све је жалосно у кући господара Софре. Тако се проводи жалосно. Господар Софра има једног старијег шегрта, тај је сад у дућану.
Све је бадава, одлетела је птица. Све је жалосно у кући господара Софре. Тако се проводи жалосно. Господар Софра има једног старијег шегрта, тај је сад у дућану.
Све празно време проводи међу дамама, без обзира на године. То је жалосно код момака да кад су млади не мисле да ће икад оматорити; кад оматоре, још се држе за младе.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Јао мени за њим — закука ђакон и начини лице тобожње жалосно. — Сјутра они горски вукови попиће га свега! Сјутра у ово доба капи га већ бити неће — зато, стрикане, дед још по
свату, који јој натакне прстен на прст, а она се онда почне клањати пред сваким и свакога од њих у руку цјеливати... Жалосно је то гледати!... Јанко се зачуди и насмеја томе ненаданом завршетку. И запита: — Шта је ту жалосно, Крцуне!?
Жалосно је то гледати!... Јанко се зачуди и насмеја томе ненаданом завршетку. И запита: — Шта је ту жалосно, Крцуне!? — А то, што постаје туђа! Оно, истина је, крв остаје крв, али од тога тренутка туђим људима постаје покорна!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Ја мислим, то је доста, господине Лепршићу. ЛЕПРШИЋ: Видите, господо моја, како је жалосно наше стање било у Маџарској.
Ах, па сад да не смем говорити маџарски,... то је жалосно! Ал кад он мисли да је добро, морам да ћутим. 2. ШЕРБУЛИЋ И СМРДИЋ (ступе са српским кокардама), МИЛЧИКА
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У то време, Србија, готово пуста, била је само београдски пашалук, у коме две аустријске окупације нису измениле жалосно стање ствари; малена Црна Гора борила се без престанка са Турцима за свој опстанак; у Босни и Херцеговини није било ни
Владиславъ (1842), из бугарске и српске историје, стара историјска легенда о Владимиру и Косари; Лаханъ (1842), »жалосно позорије« са предметом из бугарске историје; и Скенгербегъ.
(1850), Преодница србске слободе или србски аідуци, »жалостна игра у пет делова« (Карловци, 1863), Смрт цара Миіаила, »жалосно позорије у пет делова« (Београд, 1866), поред тога повише пригодних инсценација.
Милићевић, Вук - Беспуће
— Нема. — Нема! — рече он више него жалосно. - Штета, штета! — мрмљаше он. И искапи нову чашицу. И он је засио у тој соби, као да је стари гост куће, слободно се
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Осјетио сам: чим изиђем, у тој просторији више ме нико неће памтити, ником нећу недостајати. — Јесте, жалосно је то, иако су у питању само зечеви, обични питоми зечеви, глупи и спори ...да, да.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Зар је њој онде место? ЛЕПОСАВА: У хитости оставила сам, пак сам после заборавила. СОФИЈА: Жалосно је за сваку кућу, гди нема реда. (Брише фигуре.) Гле, гле, толики пра!
А будући да ми новаца немамо, зато немамо ни почитанија. Жалосно позориште! Почитаније јест право урођено, које сваки с пуном влашћу зактевати може, и зато нам нико неће моћи
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Спусти се доле, зашуми трска, ледена скрама на води прска. Жалосно ветар у трсци шуми и зимска туга расте, а ждрала пита осамљен патак: „Да ли ћеш стићи ласте?
Кад Винко цврца и Триша пије, пева се, игра, скаче и бије. Код млина дотле скамуче Жућа, жалосно мачак фрчи: „Чујеш ли деду како се части, а нама трба крчи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
У суседном дворишту остављени пси жалосно су завијали. Преко зелених и напуштених пашњака, тамо, у даљини, у плавкастој измаглици, нагло се уздизао Цер, као
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Она мени одговара тужно и жалосно: “Макни ми се, младо момче, ја сам жалосна, Драги ми је на далеко, у туђу земљу, Он ми пише тужно писмо, тужно и
“Макни ми се, младо момче, ја сам жалосна, Драги ми је на далеко, у туђу земљу, Он ми пише тужно писмо, тужно и жалосно: Ја сам ти се оженио, бољу узео’!“ 174. Јово, брате, жао ми је на те!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Шта он доказује, ако смем знати? — упитам га. — Не доказује он ништа, господине мој! Жалосно је то доказивање кад он вели да је стара граница с јужне стране ишла северно од града Крадије; а то је непоштење; јер
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
! Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи. А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. Е, дакле слушајте!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Шест капи! Мајко моја, Ко да их лекар одброја У болесникова уста! Грмљавина жалосно подбаци: Одоше тамни облаци Чак тамо, на крај августа.
Осмехује се жалосно деда Док му џамбас табане гледа. Џамбас је стар, прави Валтазар, И библијски се, уопште, врло дојима: „Ух, нокти:
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пламен је весело играо усред те снуждене чељади, те је мужевно а жалосно лице сердарево чудан израз примало од тога блијеска. „Пејо! подај човјеку чашу вина, напио си му!
“ „Мниш е би побјегла?“ „То не, но грђе; она би, одиста, нешто од себе учињела.“ „Хм! све је то жалосно!“ рече видар. „А да рекосте ли тако ономе човјеку?“ „Рекосмо, валај.
„Не!... не зна нико до Бога, како ми је овога часа!“ рече он жалосно. „Камо срећа да нијесам преболио. Данас бих барем мирно у гробу почивао!
Обоје мучаху за неколико. И њега и њу обузе једна мисао. Учиње им се чудно и жалосно то што им се догоди, јер то би први пут у њихову дугу вјековању.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Идући тако дође у друго село и пролазећи крозањ види где је у њему све жалосно и плачно, па рече једноме: „Ја прођох кроз једно село, и видех све весело, а за што је у вас све тако жалосно?
њему све жалосно и плачно, па рече једноме: „Ја прођох кроз једно село, и видех све весело, а за што је у вас све тако жалосно?” Сељак му одговори: „Како не ће бити жалосно, кад нас туча туче сваке године, па немамо ништа.
” Сељак му одговори: „Како не ће бити жалосно, кад нас туча туче сваке године, па немамо ништа.” Кад изиђе иза онога села, нађе два бравца а они се једнако косе.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(Приче 8, 32-34, 9, 6-11) И подигавши руке своје блажени, положи их на врат мој грешни, и поче плакати жалосно, слатко своје целовање дарујући ми, поче говорити: „Чедо моје љубљено, светлости очију мојих, и утехо и чувару
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Шимета Ошкопица? — прекиде га Бакоња. — Па, вире ми, добар и лип младић. Баш се радујем! — Жалосна ми липота, жалосно ми радовање, кад је немам чим опремити! Триба ми најмање двадесет талира готови’ осим домаћега трошка.
Они се сад препадоше од пошљедица. Бакоња склопи руке и начини жалосно лице. То привуче пажњу Балеганову, те оћута. — Стрико мој!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
онда је оно опет тупо лупило у прозор, видео је да је то ласта, и први пут је била ласта, пијукнула је разљућено и жалосно, а у великом огледалу с луком седео је неки старац који је нагло оронуо и обема рукама једва држао браду.
Не срами се због тога, јер они То немају. Нек виде шта је сељачки син!“ Вукашин се жалосно осмехну: гледа своју фотографију из Париза, окачену више кревета. Гуњ и опанци!
Боље је да ме убијеш... Вукашину дрхти рука. Једва се потписа. Гадно му је и неиздржљиво жалосно, остави признаницу на столу, брзо узе своје ствари, стрпа кесу у џеп и без поздрава побеже напоље.
Кад се једног пролећа трули дирек срушио, он је веровао да се пас почешао и оборио га, мати је рекла, жалосно и строго: „Не дирајте га. Нека га тако док се багрем не осуши.
Сад је ред да ми платиш, газда. Ја сам славуј, иако сам слуга. А кад се ти оно пролетос врати кући, е, памтим... Жалосно је! Газда, први газда поред Мораве, а као лопов улазиш у своју авлију. И прво код слуге Мијата, верног.
А сутра ћу од једног Бачинца морати судским путем да наплатим дуг. То, Адаме, никако не волим. Много је то жалосно. Кад год се пописују ствари, жена и деца ударе у писак. Мени је деце жао. Нису већи од тебе а плачу као пилићи.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Смејачко радосно залепрша крилима и полете увис, али Плачко ни да се одлепи с места. Жалосно опуштених крила само се вуче по стази, и пишти: — Како да полетим? Нећу да будем врабац! Зашто врабац?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Као успомена на помрле дане, Бледа, и у црном, јавиће се нама. Њен ће мирни корак да жалосно прати Шум јесењих вода. Но сенка што мрачи Мраморно јој чело - нико неће знати Откуда је пала и шта она значи.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Овде су се мрске мрачне силе у комате грдне раздробиле и из владе бића избјежале у жалосно стање хладне смрти; одавде се са свјетлошћу прва свему бићу насмијала зора; овде се је бесмртијем правда на
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Изгубио си, синовче, недавно оца“, рече Никија после малог одмора Аристотелу. Овај жалосно обори главу. „Беше то добар и ваљан човек“, настави Никија, „побратисмо се на двору у Пели.
„Но изгубила своју некадашњу чистоту и добила пеге“. „Да, чисту успомену неће Лаплас оставити за собом“. „А то је жалосно“. „Но зато је Монж био друга, чиста, душа“. „Причајте ми, молим Вас, и о томе изванредно симпатичном човеку!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
а... а... Ђорђе... Жалосно, браћо, везан српски војник. Мајко моја, да видиш... о... о... осветника Ко... Ко... Косова!...
Он се, веселник, увек први буди. И са грана жалосно капље, а са кровова тече прљава вода, и капи стално добују по црном крову од смоле и засипају, прскају и мију прозоре
принудном и невидљивом неком силом, али је био немоћан да умакне и да се ма где сакрије, јер је сваки заклон постајао жалосно бедан и дебели, огромни зидови иза којих се, као ово у рату, крио од граната претварали су се у кутије од картона, а
разболех од грипа, а морао бих се разболети иначе, јер све што сам видео, кад смо се овамо вратили, било је тако жалосно и срамно.
што су заклањале видик пун снежне магле, захватити и окусити, па ће онда овај овде, мучан и суморан, остати само као жалосно сећање на такав сан прошлости кад се животарило тако да би се дочекало боље, и кад је сам одјек црквених звона дубоко
У парку, рају тица, кроз раскошно зеленило грања, ветрић је доносио благо брујање звона и подизао, жалосно, опијао душу узбуњену чудно бојама ствари којима смо били окружени.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ма које од лица наднесених над огледалом језера може да нестане. То ће бити болно, то ће бити жалосно, али, на концу, то је само нестанак једне јединке, и ништа више. То је, најзад, и сасвим природно.
Или само до часа кад се помоли први наговештај успјеха. „Успјех је гроб љубави.” (Генијално је то рекао неко!) Али жалосно је кад у свему томе мушкарац мора да преузме на се улогу жене, кад је он тај који мора да с хиљаду малих суптилних
— Хе, што ћемо!... — уздахнуо бих прелазећи у елегично-медитативни тон! Жалосно је то бити мала земља, с још неразвијеном властитом производњом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Девојка му одговори: — То је жалосно поље. Петар је опет запита: — А какво је то цвеће тамо? Идем да узаберем онај цвет што на бразди стоји.
Идући тако, дође у друго село и, пролазећи кроза њ, види где је у њему све жалосно и плачно, па рече једноме: — Ја прођох кроз једно село, и видех све весело, а зашто је у вас све тако жалосно?
све жалосно и плачно, па рече једноме: — Ја прођох кроз једно село, и видех све весело, а зашто је у вас све тако жалосно? Сељак му одговори: — Како неће бити жалосно, кад нас туча туче сваке године, па немамо ништа.
Сељак му одговори: — Како неће бити жалосно, кад нас туча туче сваке године, па немамо ништа. Кад изиђе из онога села, нађе два бравца, а они се једнако косе.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Напротив, судећи по мишљењу неких познатих људи, њен учинак може бити управо супротан. Нарочито је жалосно што је приликом утврђивања мировних услова усвојена казнена политика, као основ одредбама мира, јер ће од сада, за
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
је сутрадан после писања слова на пекаревим колима падала киша и сва свежа боја била је спрана па су кола изгледала жалосно.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Нигде живота!... И токе ове На мртвим груд’ма неме жалосно, Немају гласа; нема светлости, Где се у својој ваља течности! Разбијен пехар сваке милости!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Владан ме упита: — Шта је? како изгледа? — Свакојако — одговорим му ја. Владан поћута мало, а после рече доста жалосно, и ако се усиљавао да се као нашали: — Еј, моја микроскопијо! зар сам те зато учио да ме сад овде исеку Черкези?!...
ду, ду, ду... једна удари улево, друга удесно, а трећа посред нашега ланца. Гранатска парчад жалосно фијукаше, а два Црногорца, улево од мене само це прокривише као рањени лавови и стропошташе се на месту мртви...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Самовати, боловати, Јадовати... ој! Ал’ си страшан, ал’ си добар, Чудни Боже мој! Мала свећа горила Тужно, жалосно, Црна ме је слутња стисла Кад сам погледô.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А пред њим мање острво, сигурно Видо, или како се то већ одомаћило: Острво Смрти... Обузело ме је неко жалосно расположење. Та пучина пред којом стојим прогутала је хиљадама наших војника...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Гди су цари моји? Гди војводе преславне са храбрими воји? Једна чада у Турској, а посвуда друга стењут љуто, жалосно, — ах, прегорка туга! По толикој ја слави и мојој храбрости, поругана стала сам, — о, моје жалости!
ПЈЕСН НА МОРОВУЈУ БОЛЕЗН У 1796-м ЉЕТУ БИВШУЈУ О, ужасно времја и несносни дневи: Церкви затворени, народ возмушчени жалосно вопијет. Училишчна мјеста всја опустошена, Учитељи вељат дјетем не приходити в школе учит еја.
“ Окрестнаја мјеста жалосно ридајут Гледајући доми всја опустошени, в њих же њест живушчих. Торжишчнаја мјеста ни во что же стали, Њест бо
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
С колевком твојом, са Венецијом, Океана се бурни валови У своме гневу бесно играју...“ Та вест би стегла срце жалосно, Заледила би горке речице Што се на тужну душе свечаност У таван олтар срца сливају...
КНЕЗ ЂУРЂЕ: „Кад?...“ Тако и бродар мучне пучине, Упрвши поглед, пун очајања, У безграничје гледа жалосно; И залуд пита бурне валове: Којег ће дана земљу угледат?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ја не знам да ли је то смешно или жалосно што су такви. Знамо какви би требало да буду. Смерни, то прво. Скрушени. Понизни.
Тло се сасушило, испуцало, и кроз пукотине се с муком пробијају жуте, увеле влати корова. Манастир изгледа жалосно. Зидови су напукли, малтер је опао на многим местима.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Трепери жалосно грање над главом Ниобе плачне, Што тупо преда се гледа, без искре надежде зрачне, И самрт суморну кличе И онда кад
је постао мрзак са овога плачевног вида, Јер ова жалосна луда ни бога нема, ни стида: Где год ме увреба само, а он се жалосно смеје, Па мирно из џепа вади дактиле и хореје.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа Нола поче тихо и жалосно да певуши: Не копај ме, нано, У то штурно гробље; Већ ме копај, нано, У зелену башчу ... О-о-о-о-ох, Саваоте!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
та трећа коњугација, најбоље се види по тешким последицама које учење латинског језика оставља на нашој омладини. Жалосно је по који пут погледати ту децу осуђену да уче латински.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Очајан и збуњен сјахао сам и стајао погнуте главе. Толики мој труд и напор и напослетку да се све тако жалосно заврши. Проклето псето! Обузет срамом и очајањем у немоћном бесу, лупио сам песницама што могу јаче о камени зид.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Еј, уловићу рибу Сребренку! — зарече се старац једнога јутра, а Маријан жалосно обори главу, молећи се у себи да риба на време опази мрежу и побегне. Колико је рибара на свету! Колико риба!
И заиста: када се снег стао топити појурили су олуцима и улицама потоци црне, прљаве воде. Било је жалосно посматрати посивело дрвеће и цвеће које је венуло онога часа кад би се извукло из пупољка.
— Корали се једино за стене лепе! — рече и поцрвене. — Једино с њима у брак улазе — жалосно Грана саже главу, а Белутак се насмеја: — Па, ја сам стена! — рече. — Зар не знаш?
— рече Велика Звездана Мајка, али Звезда није могла да прихвати њен савет. — Морам да је напустим, мајко! — Звезда жалосно обори главу. Звездану Мајку то у први мах наљути, затим уплаши. — Шта је то с тобом, кћери? Јеси ли болесна?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Наопако коло поведоше, тј. коло здесна налево, тзв. жалосно коло, познато многим народима (налази се и на стећцима у Босни, а Вук га је видео у Паштровићима).
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Иако је из „разговора“са својим Николицом схватила да јој ваља остати у логору, Жуја ипак стаде жалосно да цвили кад је видјела да малишан заиста одлази.
Николица се спусти на најдоњу грану и провири. Куја је нетремице пиљила у правцу њихове букве, затезала узицу и жалосно цвилила. Малишан викну: — Мир, Жуја, да ћутиш! Сад ћу ја доћи.