Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Видећи га дервиш у тако жалосном состојанију, заборави своје аргументе, притрчи с водом и с сузама у очима. „Аман, кардаш,” — викне — „што је то од
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
« Али му је Копитар учинио и извесне примедбе. Сам Караџић није био задовољан овом »жалосном пробом српске граматике«, како је доцније скромно називао и изјављивао да је се стиди.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
да л' за то прах свој попе на тај ком да с њега гледаш душом жалосном гдје племе твоје спава мртвим сном? Па реци, нагов'јести, дај Ми знак, што видиш отуд, свјетлост или мрак?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
марш погребне песме, Цвили, као у сну буновном и грозном, Плач и страх за њима што се рећи не сме, У сумраку нада жалосном и позном.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
удара, да она постаде мета, објекат или центар огорченог и обесног противнапада непријатеља, кога је у овом, посве жалосном и нежељеном случају, представљао човек са торбама од потпуно нове и фине жуте коже и супруга му упрепашћеног изгледа.
нема друго шта радити, и кад и јесте прилика да се нешто солидно размисли и одлучно смисли о том кратком и уистини жалосном животу што измиче, трчи и нестаје тако брзо и лудо да човек и не осети како је значајно то што он рушилачки чини: да
После кишнога дана пред ноћ је грануло сунце и обојило жутом, мртвачком и жалосном бојом ливаде и пропланке око нас. У смакнутим стројевима ми смо нечујно и журно газили по каљавој земљи у правцу
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
плач славнија иногда Сербији, својих цареј, књазеј, вождов, градов же и земељ лишенија, и на чужих предјелех в жалосном поданствје сјадјашчија. Чрез сопственаго сина јеја објављени. В новој типографији грекоправославној.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Та зар не видиш црни покров тај, Што је у својој љутини господ На Лазареву земљу спустио Да у сужањству пишти жалосном? Па где су браћа? Где су витези? С мачеви голи да јој потисну С темена ропског — покров мртвила?... КАП.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
А воле иначе наша браћа да нас загледају са свих страна, утолико пре што нас бије глас да смо учени и умни упркос жалосном нашем изгледу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То ме и доведе овамо у Даљ. Али сам ово моје прибежиште затекао у жалосном стању. Дунав, притешњен на другој својој обали новим насипом, кида у своме бесу немилосрдно мој врт, капије, тарабе и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
На путу сусретосмо и заробљенике, који се крећу сами, без спроводника, у супротном правцу. По исцепаној одећи и жалосном изгледу они се мало разликују од војске која их је некада заробила.