Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А после?... Последњи лист је те жалостиве књиге тужан: на њему су нацртане високе јеле, мрачни борови, храпаво стење, а у подножију тога камења...
као мртвац кога сродници и пријатељи оставе у гробљу, па се после својим кућама разиђу да још за неки дан приповедају жалостиве или веселе приче о покојниковоме животу. И ја сам, одиста, тако осећала као да сам у гробу.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛІІ Путујемо. Воз нам лети. Беже поља, беже њиве, Беже липе и јаблани, Па и врбе жалостиве. Ено видим раздрагану Једну милу птицу малу, — Све то видим у твом оку, Кâ у неком огледалу.