Употреба речи жалостило у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Павле је у Енгелу општио, мало више, само са једним официром, Марком Зиминским, па је то, остале, вређало и жалостило. Псовали су му матер у прикрајку.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ништа ми друго није ни требало. Што су ме прескакали с ракијском чашом, то ме нимало није жалостило. Поред мене је била букара пуна воде, па сам ја сам себе обилато частио, залијевајући се по њедрима, све док се нисам

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

У његовим сновима расле су високе, густе шуме, блештали врхунци планина, модрило море. Жалостило га је што су око њега зидови, али још више од зидова жалостило га је то што му нико не верује да је једном, заиста,

Жалостило га је што су око њега зидови, али још више од зидова жалостило га је то што му нико не верује да је једном, заиста, видео море. — Можда у сну?

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И мати, и баба. И, што га највише наљути, испуни гневом, срџбом, то је што по њима осети не само да их то није жалостило, било им неугодно, него чак као да их је то радовало.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности