Црњански, Милош - Сеобе 2
Она није ни сањала да је Исакович ошамућен жалошћу, због тога што она личи на његову покојну жену, као сестра на сестру.
Теодосије - ЖИТИЈА
и сам с благороднима поче молити светога говорећи: — Не остави нас у овај час, о оче свети и не одузимај пре времена жалошћу душу моју од мене!
власти, од гора пустиње, од пештера и раселина камених долажаху к њему у манастир Хиландар, носећи радост заједно са жалошћу, хотећи да их он благослови, а уједно и да му даду у Господу целив иа одласку од њих.
Са радошћу хваљаху Бога за оно што је учинио на њему, и великом жалошћу беху обузимани, жалећи за својим добрим хранитељем у Богу, сапосником и подвижником, јер из детињства одрасте к њима у
Али као увек, и сада још више, Господе, Господе, не остави ме да се због овога у животу мојему увек жалошћу потапам! И са плачем великим на земљу припаде, и опет устајући мољаше се, говорећи: „Владико Господе Исусе Христе,
„Ако сам нашао благодат пред тобом, својим родитељем, не затвори од мене отачаскога милосрђа, не остави ме да се жалошћу у животу потапам. Дај ми свете мошти светога господина мојега и оца, да га пренесем у своје отачаство!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁴⁶ Док се рођење сина дочекује свеопштим весељем и радошћу, рођење кћери праћено је муком, жалошћу и стидом. Уместо честитке оцу који је имао ту „злу срећу“ да је добио женско дете („чобаницу“), рођаци и пријатељи
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тад се роди један који вам тело жалио истом жалошћу невесело као дух, он га диже у прах медан, провидан, јутарњи, што без трага цело небо рађа језом чистом.
И, тако, без таме, дух мој са мрачним воћкама покрива ме. И, тако, без имена, са истом жалошћу милујем брда невиђена. Лутам, још, витак, са осмехом мутним, прекрстим руке, над облацима белим, али, полако, сад већ
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Око горе престолодржеће четири су горе од алмаза, превисоке, у правилном реду; из њих бију четири фонтана са жалошћу пламтећијех лучах; дебели се њихови стубови у правилном подижу размјеру у опширну небодршца сферу.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
какво је такво је — у мраку не лежало, предузео је сочинитељ Ружичићу невинију ролу дати, и то у време кад је нечајном жалошћу оптерећени дух свој с отим разгалити мислио.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
черта мога темперамента меланхолија и да је дело ово понајвише у она времена писано кад је дух сочинитеља највећом жалошћу обремењен био.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
да делује Над покретом сваким и нестварношћу, И последња мисао не може да верује Да је спречава смотра разором и жалошћу.