Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
реду за карте кад би се приказивао Чаплинов циклус и сви они дивни филмови Марсела Карнеа, где увек на крају погине Жан Габен са цигаром у углу усана.
Рекао је да ћемо добити бебу… — насмешила се на онај свој сањиви начин. ИНКОГНИТО Жан Жик и не примети како му у Паризу прохуја осамнаест година откако није био у домовини.
Изгубио је чак и своје презиме, пошто су Французи тешко изговарали Јањић. Јањицх! Од Јан-јицх, постао је тако Жан Жик. Биен! Сетио би се свога порекла с времена на време, када би у »Еспресу« или »Пари мачу« читао чланке о себи.
»Генијални Балканац облачи Францускиње!« Или: »Како је мали кројач постао модни цар!« Све је почело тако што 1959. Жан Жик опет није имао где да станује.
Није важно. Кофер је остао заплењен због неплаћене станарине. Уопште, пре одласка у Париз Жан Жик је био многима дужан.
Где су данас они елегантни момци са Теразија? Сигурно су већ одавно угојени и помирени са просечношћу. А Жан Жик, још витак — сама кост и кожа импрегнирана димом вечитог »голуаза« у зубима — власник је трећег модног студија по
Данас Жан Жик одлучује шта ће сутра носити Париз, а прекосутра и читав свет! Стварно си заслужио свој одмор, Жан Жик!
Данас Жан Жик одлучује шта ће сутра носити Париз, а прекосутра и читав свет! Стварно си заслужио свој одмор, Жан Жик!
Док је боинг 707 Ер Франса кружио над Београдом, чекајући дозволу за слетање, Жан Жик је кроз прозор гледао риђа пролетња пространства; разливену Саву и Дунав, врхове дрвећа што су вирили из воде
Син-ги-ду-нум. Синг. Ин. Дум. Дум. Дум. Откада не сањам на матерњем језику? — На шта то личиш? — пита цариник Жан Жика, упоређујући га са знатно млађом фотографијом у пасошу. — Како то мислите?
—Дођи да те мало претресем . . .Такви као ти сигурно носе дрогу! Шта ми је све ово требало, мисли Жан Жик, док га цариник одводи у неку собу мутних, стаклених зидова. Нисам смео да се препуштам носталгији!
– пита га стари друг и сипа нову туру пића. — Нас двојица — каже Жан Жик — бавимо се истим послом. Разлика је у томе што ти људе свлачиш, а ја их облачим... Имаш ли, можда, кћер?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
овај идиличан и сентименталан спев, [писан] по угледу на сентименталне идиле и пасторале какве су се, под утицајем Жан-Жака Русоа и његовог »враћања к природи«, писале на крају XВИИИ века.
питање васпитања, које он хоће »просто и природно«, и његов Любомиръ у Елïсïуму по педагошким идејама подсећа на Емила Жан-Жака Русоа. КЊИЖЕВНА ВРЕДНОСТ. — Чисто књижевна вредност романа Милована Видаковића је мала.
доста чистом и углађеном језику давао сентименталне и пригодне песме, где су помешани класичарски елементи са идејама Жан-Жака Русоа, и од којих су се неке по народу певале. 1816.
Европски романтичари су прихватили идеју Жан-Жака Русоа: да цивилизација квари човека, да је човек најбољи у примитивном стању и да се зато треба »враћати к
Целе песничке групе и школе, идући за Жан-Жаком Русоом, гледају на пук као на »здрав и песнички део народа«, хоће да обнове и књижевни језик и уметничку
Вук Караџић о народним обичајима има сасвим друге погледе. Он је у идејама сувременог романтизма, који, идући за Жан-Жаком Русоом, сматра да је примитивни човек много бољи и лепши и да је народни живот прави и нормални живот људски.
Али он није волео шалу ради шале и забаве, но ју је стављао у службу својих виших идеала. За њега, као за Жан-Жака Русоа, »духовитост је посољени разум«, и он се даје на пригодну политичку и социјалну сатиру, служи се њоме као
Под тим општим утицајем преводе се велики слободњачки писци европских књижевности. Емил Жан-Жака Русоа преведен је на српски 1872, Ламартинова Историја жирондинаца 1875. Од 1872.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Фортиса (1774 г.), филозофије Француза Жан-Жак Русоа о чистоти човекове природе, теорије Немца Хербера »јединој правој поезији«, па све до нашег Вука Стеф.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
ГЛАВА ВИИ Како је Ана чабрирала у школи. Разговори угодни са рођеним оцем. Жан Пол Сартр и Симон де Бувоар откривају малој Ани ужасну тајну њеног порекла. О закрпама на енглески начин.
Имала бих шансу да ме усвоји неко пристојан. Замисли, после двадесет година зове ме папа Жан-Пол Сартр, шизнуо од узбуђења: „Анчи“, каже, „морам нешто да ти признам... Ти ниси наше дете!
Па ко је онда мој отац? — вриснем. — Хоћу да га упознам! „На жалост, он је непознат чак и у својој улици — каже папа Жан-Пол — али, ако желиш да и даље останеш у нашој кући, Симон и ја бисмо били пресрећни!
За мене, знаш, музика престаје са бароком, а позориште са — Жан Луј Бароком! Али шта могу, Анчи, кад он викне: „Брале 'ајде да опалимо двојац!“ — ко би то одбио таквој души од човека?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Оживели су француски петнаести век, и не само авињонску школу. Жан Фуке је проглашен великаном а Човек са чашом проблемом. Имају право. Изишао сам у Шантији, и цео дан ходао, као опијен.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Проблем савести код Сартра: код је ту у грлу кост! Савест је у Сартра, а код Жан-Пола свратио гост. Историчар свога времена: опет огрешење! Треба своја, пошто време не представља живо створење.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Долази астроном Жан Батисте Деламбре, издавач првих ефемерида новооткривене планете Урана. Познајем врло добро његову „Историју
Исто је случај са астрономима и геодетима Пјер Франсоа Мешаном и Жан Шарл де Борда, јер сам само о њиховим познијим радовима довољно обавештен.
Истина, моје колеге, недавно умрли Жан де Ламарк и још живи Жофроа Сентилер, побијали су то моје учење о непроменљивости врста, учећи да су се оне одмењивале
замисли коју су пре мене изразили и други, Бифон и Гете још доста неодређено, мој деда Еразмус Дарвин сасвим јасно, а Жан Ламарк врло одређено и оштроумно.
природи у одређеном, рекао бих смишљеном, правцу да се из њих развија и цвета снажно стабло органског живота на Земљи? Жан де Ламарк, мој велики предходник бавио се тим питањем пола века.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Па онда тише, тише, И никад, Никад више — Свему је крај. »Јавор« 1888. ШТО СЕ КАСНО УВИЂА (По Жан Полу) Сладости меру праву Свако је дознати рад, И дозна, — Али кад? Тек у времена позна, Кад више није млад.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: Макар и гурбијанско, моје је, ја га нећу под старост мењати. ФЕМА: Оћеш ли да будеш Жан? ЈОВАН: Џан! Сад да ме правите Циганином. ФЕМА: Лудо, лудо! То сви Французи имаду.
ФЕМА: Лудо, лудо! То сви Французи имаду. ЈОВАН: Шта Французи, оне поганије што жабе једу! ФЕМА: То је нобл, Жан. ЈОВАН: Зар би ви јели? ФЕМА: Јохан, ти јошт не осећаш шта је то ноблес. Што год је у моди, то је лепо.
ЈОВАН: Хе, хе! Тако би најпосле ја морао обући сукњу, кад би се на моду дао. ФЕМА: То може бити, Жан, пропопо, Жан. ЈОВАН: Молим вас, мајсторице, немојте ме звати Џаном. ФЕМА: То мора бити, Жан.
ЈОВАН: Хе, хе! Тако би најпосле ја морао обући сукњу, кад би се на моду дао. ФЕМА: То може бити, Жан, пропопо, Жан. ЈОВАН: Молим вас, мајсторице, немојте ме звати Џаном. ФЕМА: То мора бити, Жан.
ФЕМА: То може бити, Жан, пропопо, Жан. ЈОВАН: Молим вас, мајсторице, немојте ме звати Џаном. ФЕМА: То мора бити, Жан. ЈОВАН: Ја нећу, макар знао овај час тридесет батина извући. ФЕМА: А ти ајде буди Јохан, то је лепше.
ЈОВАН: Мајстор Митре, пазите с ким говорите! Ја нисам више Јован, него Ханц, Жан, или ако то не можете да упамтите, Јохан. Који ме шегртом назове, онај је пропао од моје госпође мајсторице.
Јао! Ето ми мајсторице! ПОЗОРИЈЕ 11. ФЕМА ступи, ЈОВАН ФЕМА: Жан, сан тундер божур ту. ЈОВАН: (Дед сад, Јоване!) ФЕМА: Не парле француз!
ЈОВАН: А, то ми фали; научио сам и српски, тек нисам француски. ФЕМА: Жан, то мора бити; барем десет речи. ЈОВАН: Гди ћу ја сад под старост да научим, то је тешко за мене.
ЈОВАН: Сапр ђабл сундиер сусунпрпрпардон. ФЕМА: Видиш како је лепо. Сад се све француски говори. Пропопо, Жан, погодила сам једног ламура за двадесет форинти. ЈОВАН: А мене да отерате?
ФЕМА: Како изгледа, Жан? ЈОВАН: Длака му је жута, ако није веће од телета, мање није; глава му је као половаче; красно, кудраво, мило вам је
ЈОВАН: Па добро, ви му надените име како оћете. Видићете, сваки ће у њега погледати. ФЕМА: Донеси га, Жан, да видимо. ЈОВАН: Немајте ви бриге, псето поуздано.
ФЕМА: Донеси га, Жан, да видимо. ЈОВАН: Немајте ви бриге, псето поуздано. ФЕМА: Пропопо, Жан, да купиш чешаљ и сапуна, пак ћеш га сваке недеље мити.
Краков, Станислав - КРИЛА
Шта их је он само имао. У том се на вратима појавио насмешени велики Жан из Провансе и јавио да је ручак готов. Пуковник је одмах скочио с кревета, и када је успео да на жуљаве стопале навуче
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Но када је касније дознао за нове, тачније резултате премеравања Земљина опсега, мерења које је извршио у Француској Жан Пикар, Њутн је своје рачуне поновио.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
излази Дечји магазин Жан-Мари Лепренс де Бомон, списатељице познате по бајци „Лепотица и звер“). Сматра се да је у овом периоду лектира деце
деце просветитељства подразумевала прилагођене верзије/одломке романа из епохе просветитељства и ранијих епоха (Емил Жан Жака Русоа, Дон Кихот Мигуела де Сервантеса, Робинсон Крусо Данијела Дефоа, Гуливерова путовања Џонатана Свифта и др.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ону песму живу. Хајде. Засвирај у јареће гајде, па умри! О слатки брате, засвирај ми виолон, Свиђа л' ти се Жан Франсоа Вилон? Та он је умео да буде и лопужа; Да л' знаш брате, оне тамо са Гружа?