Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Господин министар ђипи с кревета, протрља мало очи, па викну: — Ко је? — Ја сам. — Ко си ти? — Жандар. Господин министар брзо отвори врата. Жандарм уђе, стаде по војнички и салутова. — Шта је? — Зову вас у седницу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Иду, па се врате, па опет иду, па се опет врате. Већ ме почиње нервирати. Болничарка ми је објаснила: то жандар шетка. А-ха, разумио сам! Ту смо, дакле! Значи, кад изиђе из болнице, опет ће у затвор, на поновно преслушавање.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Остали прихватају узвик. — А... Ш’а каже?... Поредак!... А, управник мисли, ја сам жандар. Ха!... Манири позадине... Сви су они из позадине жандари... шпијуни, сунце им њино.
Капетану се приклопише очни капци и глава клону на груди. Напрежући се, мрмљао је: — Да му кажем... ја нисам жандар... Ја сам командир митраљез... Ја жандаришем Бугаре... Нека иде... и... он, и његов... управник... у...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
певати, нешто слично алпском јодловању“ Задушнице — дан посвећен мртвима; божја служба за покојника заптија — жандар, стражар збитије — догађај зека — мала зелена пушка земан — време; век, године зијанћараст — који прави штету;
— помоћник или заменик баше — поглавара; онај који у име аге или бега управља сухарија (суварија) — коњаник, војник, жандар на коњу таламбас — старински мали бубањ тевтер (тефтер) — бележница, записник; рачунска књига тел — овде: вест,
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ВИЋА: Алекса. ЈЕРОТИЈЕ: Гле, гле, ја немам визиткарте, а Алекса их има. ВИЋА: Па знате како је... био жандар у Београду, пред министарским вратима. ЈЕРОТИЈЕ: Дај овамо да видим! (Узима карту и чита.
ЈОСА (оде). ЈЕРОТИЈЕ: И ти, господин-Вићо, место одмах да га зовнеш, заподео си неке разговоре: те био жандар у Београду, те штампао визиткарте! А време пролази и сваки је тренутак изгубљен за отаџбину.
Ћипико, Иво - Пауци
Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. При вечери за столом нашао је једнога очева госта. Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њима. Главар га часом придржа да се заложи и напије. Иво га поздрави.
Главар га часом придржа да се заложи и напије. Иво га поздрави. При вечери слушао је њихове разговоре. Жандар се тужио на силу посла. — Видите, — говорио је, — сад је све на нама... Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона...
— Не можемо то ми, земље су плитке... — Е, бриге њих!... Они ће глобити, — одврати жандар. Послије, дошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори о сеоским пословима, јер је сутра у вароши
И запрео се живљи разговор. Жандар се тужио на раскалашну младост, која по ноћи пјева — како је жупник јавио— погдјекад и срамотне пјесме.
Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ.
Пред њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. Кад стигоше пред двор, људи се ускомешали; гледају и запањени чуде се...
Младићи се осмјелише и наста весео смијех. И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... — Нека га! — потцикује Цирило...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Сцхерwензел, од фр. ѕервант) — карташка игра, жандар ШКОДА — штета ШКРИП — процеп, шкрипац ШЛЕНДРИЈАН (нем. Сцхлендріан) — онај који иде утрвеним путем, примењује старе
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
баш то није ништа; Горе је овако увек везан, као кокош у пилићару: Сељанка носи у руци живину и смеши се жандару, Жандар зазвижди песму стару Пркосећи оџачару. Просјак проси: дај ми пару, Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице!