Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
”... Зацијело је тако себи понављао на саслушавању у подрумима полиције, очи у очи с физичким мукама. Бат жандарских корака пред вратима. Гледам га и настојим да прочитам на његовом лицу је ли се одржао.
Не треба ти се стидјети свог лица какво сам ти видио док си спавао!” Бат жандарских корака пред вратима. Па тишина: завалио се на ону бијелу клупу са решеткастим наслоном у ходнику.