Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
врста стињене и сузбијене осетљивости и поноса које тешко показују, а увређени носе увреду у себи годинама као отровну жаоку.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Нисам ни властелин ни себар који се свети, који враћа жаоку за жаоку, срам за срам, нож на срцу за нож на оку, ја се по срцу не управљам, ја сам цар заробљен законима које
Нисам ни властелин ни себар који се свети, који враћа жаоку за жаоку, срам за срам, нож на срцу за нож на оку, ја се по срцу не управљам, ја сам цар заробљен законима које прописујем сам.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
свако, велику ил̓ малу, Спустило је у њу милостињу коју, Љубав или мржњу, погрду ил̓ хвалу, Осмех или отров и жаоку своју.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Његови кратки духовити и двосмислени одговори на постављена питања заједљиви су и имају отровну жаоку (Кад га ага упита: — Како с љетином? — Раја одговара: — Слабо ага: да се могу издуванити, лако бих се изљебио.
Шаљиве здравице могу да имају и своју опаку жаоку (Ове године синове женио, а догодине снахе удавао; Ове године у механу, а догодине у апсану итд.).
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Нијесам се надао, нијесам никад!.. Гости као да осетише жаоку, па се један за другим почеше усправљати и седати, окрећући се попу као да су тобоже досле спавали и тек сад га
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
плод посејан у паклу на небу не сазрије Ако намере добре срце воћу Подари, каквом ватром вођени иду, Док пчела ставља жаоку у слаткоћу За смисао лета на искусном зиду. О, опија ме ватра тако трезна Око твоје главе ко пролеће!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И две „отмјене” породице су присутне дају тон, и старају се да некога нечим задиве и задену му жаоку зависти у срце... Све плесниво.