Употреба речи жара у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

кроз разбијене пукове, касом и галопом, низ пољане, дижући увис препелице и вране, ноћевајући на месечини, крај жара, на коњу једући, будећи добошара, с Лима и Увца на Повлен и на Маљен, кроз пошту срушену, кроз млин до темеља

ЛАЊСКИ СНЕГ На београдском Тргу Републике, кога неки, без много разлога, ал с много жара, зову Трг слободе, бронзани кнез Михаило Обреновић свечано јаше на бронзаном коњу.

магла низ Лужницу тече брзо ко да је неко пије наискап, поток, и крушка над потоком, зажуборише у мраку, пуни жара.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара. Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...

Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара. Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно... Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. — Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!...

Преста шала и смех. Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству. Станко принесе харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину.

— рече и затвори врата. Горило је грло Алексино од оне слане рибе и пасуља. Као да је неко жара насуо. Наједанпут га обузе јака ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче струјати нагло, бесно.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

и Атанасији Шоли СЕНКЕ ПО ВОДИ ЗАЛАЗАК СУНЦА Још бакрено небо распаљено сија, Сва река крвава од вечерњег жара; Још подмукли пожар као да избија Иза црне шуме старих четинара.

РАДОВИШТЕ Кад цар Кантакузен беше гостом цара, С кимвала и харфа све музика веја, С бронзаних троношца мириси из жара, С млетачких зрцала одсев полилеја. Златно суђе пуно рибе с Белог мора.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

хладан, мешао се нагло и губио у оном жарком црвенилу пожара што је буктао као да је збиља пун пламеног и крвавог жара.

Па се гњурам у најскривеније јазбине душе и по оном смрзлом пепелу тражим једну једину бар живу варницу старога жара. Хтео бих још ја од оне старе вере и хтео бих увек да се нађем у овом црном мраку пред црвеном олујом.

Црвени језици лижу, сикћу, витлају и пламте високо, а ја знам да моја кућа гори. Ја сумњам. Али улазим унутра да из жара ж своје драге успомене. И усред собе своје видим вешала спремљена за м ене. И смејем се. Бога ми, сумњам и не верујем.

Африка

Над мало жара, дувајући у сасвим примитивне мехове, потпуно наги, насмејани, џиновски младићи, обасјани су од огња, усијаног гвожђа

Под њима дерани дувају меховима, развлачећи их као тесто, у оно мало жара на средини. Велики снажни младићи, детињских ликова и витких џиновских тела, сасвим наги, кују под отвореним небом.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

То чиме је махао било је моје писмо за Меланију, пуно жара и молби да ниједним покретом не ода своју тајну љубав. Те молбе биле су чиста глупост.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Гледала га је модрим очима, хладним и дивним и тада, у којима није било ни трунке жара. Па ипак, Аранђел Исакович је тим више лудео, што је и тада, у том хладном погледу, назирао њену вољу: да све то тако

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

На коју страну буде жара превјесила, вјерују да ће се на ону страну и удати.“⁴ Нестрпљиве девојке на разне начине одгонетају када ће им доћи

Чим се дете роди, у Сврљигу, позове се „врачка“ која спреми жара на ашову. Она овим жаром нагори босиљак и начини детету крст на челу, изговарајући три пута ове речи: „Не горим Живка,

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

без дуга, без колибара, без пролећних громова и одјека; за седам гладних крава без млека, за седам година без сунца и жара, за охлађених седам вулкана, за седам прашума сухога грања, за погашених седамдесет и седам лава - помиловања!

Ако је доиста невин, бог ће му бити на помоћи, те ће комад железа усијана, љућег од жара, осим свих људи, моћи извадити из кључале воде и однети до часних двери, а да му руке остану без рана и на лицу се

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Пламти небо, а пламти и камен, Пламти извор и поносна река — Заигра се срце у менека: Реко, горо, небо пуно жара, Ој вечери, де је теби пара!

(3) Лисни гају, ти за ме нејака Дикојега одгаја полетара, Тамо-амо ја весело скака, Брањен ладом од сунчана жара; Ој изворе, да доста шљунака Ти имаде за ме веља дара! Немирно овде жубори ток твој — Таки је онда био и живот мој.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— А како си ложио ватру код куће, бог те у шуму окренуо? — Запрећемо увече ватру, па се све до дана нађе жара, а баш ако се и угаси, тркнемо у комшилук и донесемо угарак. — Хм, угарак. И ти би сад с угарком тамо под ме ...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

У том једној баби, која беше задремала уз „мангал“ жара, испаде лула из зуба. Сви се насмејаше. Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.

А он још није савио цигару. Скут му и колена посути дуваном и развијеним цигарама. — Ч’а-Томчо, хоћеш жара? — ослових га. Он се трже. Би му тако неугодно што сам ја ту и. гледам га.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Карловац румен; је л' од радости, ил' је то зрака срдитог жара? сунце већ седа; кроз облак густи продиру светли његови зраци, кô зрачни, сјајни подупирачи, што сунце држе да се не

и пакленички плам, непроникнута бисер-језера уз недогледна виса урнебес, славуја глас, сикута гујског бес, сред летњег жара зимогрозан јез, уз ружин мирис отрован задај; и све то чудо, сав тај комешај, у један лик да сложи, један лог, и

леденим стари плам се буди, у грудма леденим, испод развалина негдашњих снова, негдашњих милина, упали се искра првога жара, успламти љубав жестока, стара; ал' она гуја, она подмукла, гуја немилости, што се ту увукла, излети испод буктива

' Те намигнув измичаром, постиђеним женским каром, ти завитла, ја прихватих; — ал' како си била дивна у заносу жара кивна: да те видим још једноме, слатки громе, оружје ти натраг вратих, удри, рекох, слобода ти!

„На толико мога жара зар се ништ не одговара? На толико страсти праве, на толико збиљске јаве, зар одговор лажни сан?

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

А БИСТРИЦЕ, ТРИ БИСТРИЦЕ Глуво јутро - глухи певци. Не чују се земљоделци. Ту ко није - нигде није. Клања жара са капије. Где је венчић, ранилице? А Бистрице, три Бистрице. (Удомљујем печал тиху даворијом у дистиху.

Жар-крилима дуси бију о планинску мистерију: просипају диљем дола живог жара троја кола. Од сијања широм горе божји кути зажуборе.

Са чамов-даске пишу ми чавке. О тмурно подне лађом ударам и бродим, бродим без једне јавке. Није ли биће гашење жара, пелинов цветак у крилу мајке, пахуља жарка што се разара и хрли, хрли од жеље жарке?

УТОРАК І Из воде блесне небеско острвце, резерват жара, дирљив уздах ватре. Кад једном плане моћно палидрвце, тајанствен дах ће синтаксу да натре, у брсној крошњи

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Послује тата гарав и знојав, лице му пуно жара, ал зато ноћас над сваким столом по једно сунце ствара. Над радом старог научника просипа сунчан зрак, шетачу

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Девојке певају, људи се шале и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој крви...

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи. За Софком уђоше и остале.

ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и

По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе. Из тога ако би је тек која комшика тргла.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ГВОЗДЕНЗУБА У Сријему гвоздензубом плаше дјецу, а особито младе преље, говорећи да она носи у лонцу жара и да ће спалити прсте онима које добро не преду. КУЧИ-БАБА И Кучи-бабом страше мајке дјецу, да не иду по мраку.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

У пристаништу сам лутао по кафанама пуним морнара. Слушао — глас од леда. Гледао — очи од жара. Будио се у некој соби уз шкрипу старог ормара. На перонима сам чекао: црн од самоће и гара.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Каква ли му је та којом се жени? Господска! Презир јој пређе преко лица, рујна од светлости жара. И он, сада, дошао да подели имање... Њему ће ионако све да остане. Сада кад је Ђорђе почео њу да злоставља.

И он... Због тебе! — ударао је песницом по глави, леђима, свуда, све немилосрдније, јер спази да јој је при светлости жара из пећи лице лепо, и зато што се не брани, занемела у запрепашћењу од његових првих удараца, туче је и јауче зато што

Труба је цичала и фрктала, сви ветрови на земљи протињали се кроз њен писак, два жара летела су на њега и пала преко ножа у луку После, кад је свануло, он је на светлој драмлији уривеној испод чела видео

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

коло, Коло младо, коло ново, Нове клице стара нада, Ново цвеће стабла стара; Душе чисте, срца млада, Наследници света жара; Ту се слег'о живот млади Да се с гробом разговара. „И ти паде, брате драги!“ - „Нисам, децо, вас док траје!

“ Око сваког светлог гроба Прикупљ'о се живот нови, Наследници света жара, Купили се соколови, Пијућ' душом светле зраке Јест, тако је, браћо драга, Ти гробови нису раке, Већ колевке нових

ДОБА (После 1880) Л ЗАЛАЗАК СУНЦА Још бакрено небо распаљено сија, и црвени река од вечерњег жара; Још подмукли пожар као да избија Из црне шуме старих четинара.

давно, пре в'јекова много, На плећима су хитрих дромедара Ту двоје драгих стигли из даљине, Са срцем пуним љубави и жара. Ја немам ништа да ти причам за њих; Без приче тихи живот им је био: „Љубав је вјечна!

О памтиш ли, старче, кога мајка стара Тад у страшној клетви спомињаше туди? Да ли једно момче што са лудог жара Отрже се у св'јет, да весело блуди, Раскинувши прије оштрицом невјерства Њежно срце једно?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

нових грађевина на коју прво наиђе а) пошто у оба револвера, којима је располагао, није био сигуран, б) пошто толико жара колико му је требало да изгори сву главу није било и в) пошто ни о жрвњу није могло бити речи.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Религија је поезија која се врши озбиљно. Врелина вјерникова жара, вриједност одистинског и пресудност које он придаје својој метафизичкој преокупацији, искључују сваку злу вјеру и

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

к'о у доба стара, Да се народ листом за оружје хвата, Испод трулог царства да изведе брата, У мртва огњишта да унесе жара, Да пробуди звона с умрлих звонара!

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Пред очи ми је изашла и слика Баба Батикина, очију пуних жара и живих покрета руку којима је пропраћао своје заносне приче о Краљевићу Марку.

царевину, били веома задовољни што су са мном провели месец дана у свакодневним конференцијама и што су, са пуно жара, учили од мене оно што сам им могао пружити.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

И то нека му је с јадом просто. Но тај човек нагнао његову попадију да напуни кадионицу жара и тамњана, па да пође испред њега и кади око сметлишта у дворишту, које је он трипут обишао, мрмо– лећи неке речи

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Пред ћивотом, пред распећем Српскога олтара, Ту још гори кандиоце Родољубна жара. То с’ кандило припаљује Рад’ спаса и лека, Од колена до колена, Од века до века.

ВІ Ја сам, браћо, старовоља — Искре мога жара, Моје тежње, моја воља Остала је стара. Што сам негда загрлио Душом на уранку Пратиће ме црном гробу, Вечитоме

Дар је овај голем, пунан благослова, — И Србин не памти оваквих дарова; Достојан је веља жара ти и сјаја, Достојан је твога новог завичаја.

Док год траје побожнога жара, Православних храма и олтара, Њеном гробу послаће се свећа, Венци вити од свежега цвећа.

Нека ти се бршљан дуго Над гробом зелени. »Стармали« 1886. ЛАЗА НАНЧИЋ Млада снага, срце пуно жара. Роб ничији до свог уверења, Уверења које не дâ дара Већ те било од стења до стења.

— Чуј, човече, мога свȅта На уранку нова лета: Ако ти Јануар не испуни жељу Покрај свега труда и зноја и жара, Немој да се љутиш: можда ће то доћи Током Фебруара.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

бити ватра Побожно је бити ништа Прљав од сувише опеваване шуме Песник пева упркос поезији Без срца без насиља и без жара Као реч која је преболела музику Слобода је застарела Моје право име чека да умрем Птицо иза сунца усред

богатији што имамо мање Неправда има песничкога дара Истина је лепа ал док не остари Песме нам немају памети ал имају жара Птица ко досетка над њима крстари Погрешно узета реч једна чуда ствара Нечитак свет Певамо не бринући за смисао и

Петровић, Растко - АФРИКА

Над мало жара, дувајући у сасвим примитивне мехове, потпуно наги, насмејани, џиновски младићи, обасјани су од огња, усијаног гвожђа

Под њима дерани дувају меховима, развлачећи их као тесто, у оно мало жара на средини. Велики снажни младићи, детињских ликова и витких џиновских тела, сасвим наги, кују под отвореним небом.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

данка бела По сетном лицу бледе ропкиње Затрепти зрачак као изгубљен, И ту на хладу људске жалости Топлину губи жара сопственог; Где мача нема да се зарије У беле кости црног тирана; Где хрпе нема земље гробовске, Којој ће сваку

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Знаш ли где на свету Анђелску прилику, Анђела по души, Анђела по лику. Пуне очи жара; Пуна уста сласти, Мирисава недра Пуна бујне страсти; Мило чедо, коме У погледу пише, Да ни само не зна За

мало, Док се није самом Богу додијало, Па нас двоје диже, састави нас ближе, Да огрије хладни свет Пламом нашег жара, Да покаже каква је Љубав била стара. ХХИХ Дај ми руку, да је видим...

Ено, ено, већ се губе, Па се опет врате, Пружајући оштре зубе На мене и на те. Витлају се гори, доли, Од муке и жара, То су моји стари боли, Јадовања стара. Побегли су од твог ока, Па с’ обзиру на те... Један часак... једна речца..

“ Тек то рече, а исток се Зарумени, — дивна слика — Да л’ од жара моје среће, Ил’ од стида с вена лика? ЛXВИИ Овај лептир златокрили, Што с’ на пехар крина наже, Он је срећан и

Са топлотом у вис лети, Што се не пепели, Што остане, жара прима Више се не дели. Стаклен-жара радо прима Ту спојину јаку, Па нек стоји ма где било, Само не у мраку.

Са топлотом у вис лети, Што се не пепели, Што остане, жара прима Више се не дели. Стаклен-жара радо прима Ту спојину јаку, Па нек стоји ма где било, Само не у мраку.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Куд Топлица и Косанчић га прати, И њима рече: „Ево, браћо, згоде, Смертју се само може смерт отерати, А дух пун жара, чести и слободе Не трпи љаге, нит ће врагу дати Да скорпионским једом оно трује Што човека од звери одликује.

Боројевић ПИТОМИЦА Дочекавши мајка с пута Питомицу института, Своју милу Фему, Кликну срцем нежног жара: „Има ли јој, Боже, пара У читавом Срему?

Дижу се жара из чистијег силе Земника умног тамо куд ји мило Позива поглед твој; дижу се, Ал’ бадава! Све више летиш ти.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Потреси мозак Звиждања свога писком несносном, Па ако и тад разум сањиви Не хтедне јаву признат милију: Ти жара каквог врелом искрицом По нагој кожи нежног рамена Потражи места своје милости, По којима си вреле пољупце Начином

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

И стрпљиво су сносили пауке, Што пили су им крв боговског жара И Богу Себе пружали су руке. И, осамљени, крај својих ватара Вере су нашли у песмама снова.

И тад као херој после страсне битке Одморишта хоћу без страсти и жара, Већ да ми се душа на души одмара И да милују ме благе руке витке. Јер у сутон груди пуне су ми плача.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

стреса, Вихор диже урнебеса, Риче страшно, јечи, стење, Ломи дрвље и камење; А са крова запаљена Пуно гара, дима, жара Повијајући, сила њена Често сипа из недара А у недро граничара. „На бајонет!... На ножеве!...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Ох, то је, и суботе овај бат недотрулу те разгара. И кости, те до костију ме опеку, гомила су жара. Ох, то је, покоја нê, ван иза рођаја негде и мрења. Жив премрем тобом, мртва прегориш мноме до спасења.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Са једним мангалом жара у малој собици, сарачани, седи. Слуша грмљавину топова око Два Брата. Три ноћи била гужва и врева по вароши.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Ко б. украде и једе, добиће водену болест (СЕЗ, 40, 228). У кору од б. меће се жара и тиме каде рубине на прагу, да се не издеру при лужењу (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 184). Кад се б.

Теј од к. лек је од »горопади« (епилепсија; ЗНЖОЈС, 11, 266). КОПРИВА Бреннеѕѕел (уртіца уренѕ). Коприва, жара. Коприва има јаку апотропајску моћ.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ваздушни притисак пада нагло. Вековна киша лије без престанка, али се смлачила; и жара ваздуха је скоро сасвим попустила, исто тако и његов притисак.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

јој саградила Седам сунцомоља Запалила си испод кубета Седам стараца храстова И прелила их вином Ослободила из жара седам гугутки Отпојала са њима седам вечерњи Помирисала си цвет перунике Затворила се у небеску круницу И

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Тако и до Сунчевог Брега стиже. Како је само трептао сав од живог жара саздан! Каква је јара из њега ударала! Је ли чудо што људска нога на њега никада није крочила?

Пристајеш ли још увек? — Нека буде! — жена уздахну и голим длановима захвати прву гомилицу жара. Како је жарило! Како болело! Са дланова су јој као латице макова отпадали парчићи коже.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Но не, таке усне, таки Сјај чаробни ока твога, Тако слатко дете није Дело жара песничкога. Василиске и вампире, И аждаје, чуда стара, Те зле звери баснословне, То песничка ватра ствара.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

ЧАЧАК Капетан је питао морнара Зашто му проблеме ствара Зашто не иде у Сплит А морнар ајкула стара Рече са пуно жара ЖЕЛИМ У ЧАЧАК И КВИТ ЈЕР У ЧАЧКУ ЈЕ МОЈА ДРАГА ЛЕПТИРИ СА ЛЕПИМ ГЛАВАМА Лептири са лепим главама Не могу да

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности