Употреба речи жарило у књижевним делима


Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Чекати да с неба падну печене шеве. Чинити другом за вољу, а себи за невољу. В) НИКАКАВ РОД Девете пећке жарило. Десете вуруне жарило. Кумина ми кума, мајкина ми друга. Кумине ми куме деверни пасторак.

Чинити другом за вољу, а себи за невољу. В) НИКАКАВ РОД Девете пећке жарило. Десете вуруне жарило. Кумина ми кума, мајкина ми друга. Кумине ми куме деверни пасторак.

Ћипико, Иво - Пауци

Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи. На ширем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријєме не проговарају ни ријечи.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

На друму, после купања, образовала се дугачка колона. Около нас су ковитлали облаци прашине, а сунце је жарило у теме. Нигде дрвета, нигде заклона.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Не порасте ли на време, остаће заувек мален. Незадовољно су тресли главама сунцокрети, а сунце жарило на свом безбрижном путу од истока ка западу. Је ли чудо што малишан постаде још потиштенији? Шта хоће браћа од њега?

Пристајеш ли још увек? — Нека буде! — жена уздахну и голим длановима захвати прву гомилицу жара. Како је жарило! Како болело! Са дланова су јој као латице макова отпадали парчићи коже.

Склони се Варалица иза стене да увреба прву стражу. Пекло је сунце, жарило, над песком је као жута ватрица јара титрала, песак у варнице претварала.

Потребно је само трагати довољно упорно, довољно дуго. СТОЛИЦА СА ПЛАНИНЕ И када Сунце жарило и када Месец хладио, на врху Снежне планине около брезе гиздавице играло коло борова.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности