Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сад, о Илину дне, равно шест година!... Ала то беху муке!... И као што она пословица каже: две се рибе на једном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
ћата — писар ћилибар — жута и прозирна фосилна смола; јантар ћирица — слушче ћулбастија — одрезак меса печен на жару ћурче — кратак огртач без рукава, постављен крзном фамилијаз — школски послужитељ фаталиста — човек који верује у
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
У кујни пламти велика ватра. Ми смо се, деца, начетили око ње, запретали босе ноге у пепео и печемо кукурузе на жару. У споредној соби лежаше стрина.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Нестаде плама. Самртна тама; Само у руци пијаног Шваба палило гори боја и граба, просвета срама. У томе жару види се жена, по голом телу рана је силна, на ране капље с палила кивна ватра жежена. У томе жару ала је лепа!
У томе жару види се жена, по голом телу рана је силна, на ране капље с палила кивна ватра жежена. У томе жару ала је лепа! Болом је греху зазора дала, свака јој мука стотину зала са душе цепа. Румен пожара сећа те стида.
У заносу и у жару, ја подиђох твом удару, у жестоком, у загрлу, грудима те дигох, врлу — обамрлу. Ја подиђох том удару, ал' од жешћег од
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ПРИЧЕ ИСПОД КРЊЕГ МЕСЕЦА Дечак Слободан на пут се спрема, весело, сав у жару, штета је само што друштва нема, јаше кобилу стару. Пут је планином опасан, дуг, али је Борка постојан друг.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Буди светла и виђена, К'о и некад што си била Још у царска у времена. МУРАТОВО ТУЛБЕ У дољи Косова равног, у жару пламене битке, Где Мурат положи главу и паде од сабље бритке, Сад мир мртвачки влада.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тврђава златна горела је и урлала. На жару ломача јадра су буктала, ропска вам мирисна тела блудним су вриском нудећи се гола пала, вијајући се око мача.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
некад, нека место мене Отпева опет песму своју стару, И нека каже чар љубљене жене У свом старинском љубавничком жару.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ДОСИТЕЈ И Вера Пнео је клицу свог живота плодног У жару својих раних идеала, С вером у други живот изван зáла, Кад је, к’о дете, из свог места родног Кренуо путем
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ми стојимо - мира јој чувари Гледећ' лице како јој се жари А том жару допирују хлада Уздисаји нашег празног нада! Ј.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Верујем да никад дотле нисам познао узвишеније осећање љубави, и слушајући га како у једном необузданом жару, преображен, усхићен, срећан говори о своме детету ја сам грцао гушећи се.
као по кошници, па ми пију и сишу нешто унутра, тако да Ми ништа слађе не би било него да ову главу изгорим у неком жару или да [је] сву исецкам и здробим испод каквог жрвња.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На свим вратима била су дебела млијечна стакла; она на десној, сунчаној страни сјала су у жару, оживљена жутилом сунца које је надирало и чисто превирало преко оквира, а у брушеним рубовима ломиле су се зраке
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Дуго ти причам, занесен, у жару, Будућност нашу што се дрско крије, И ону песму о срећноме пару У земљи, куда никад таме није, Где љубав влада, где
Ћипико, Иво - Приповетке
Сунце се нагнуло; сене се маслинових дрвета продужише, зраке су сунчеве светлије и блеђе, док голети одсевају у жару. Влажан лахор са свих страна проноси оштри мирис кадуље, вреса и зиморада. Осећа се тешки воњ мрке и наквашене земље.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
’вако старе, Заједно затече; Да видимо шта је И на дну бокалу, Па од старих јада Да збијамо шалу; На староме жару Да се загрејемо — (Не види л’ нас нико И плакати смемо). Руковат’ се с тобом, Тог сам жељан јако!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
северу тела небо од четири ветра претвори у пару над широм отвореном водом која је разнела таму ока по целоме телу. Жару невесели када песме у мени пронађу мрачно обиље што ме мори глађу.
то је најлепша куга то су најређе болести тако потребне мом тамном жару када покушам да издвојим мало чистог времена — песму ама не свет онакав какав је празно у пуном песма коју сви
Звездама смо потписали превару Невидљиве ноћи, тим црње. Упамти Тај пад у живот ко доказ твом жару. Кад мастило сазре у крв, сви ће знати Да исто је певати и умирати. Мудрости, јачи ће први посустати!
Краков, Станислав - КРИЛА
Ту је била земуница у којој су крај сандука са бомбама, посилни на жару варили чај за официре. Чајем су они који одилазе гостили оне који су остајали.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ми стојимо, — мира јој чувари — Гледећ’ лице како јој се жари, — А том жару допирују хлада Уздисаји нашег празног нада.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Трећи јешче страшњеје груну по дувару, И сад се ја нађох у зноју и жару. — Ово сут пустахије, — мишљах ја у страху, Заборавих у невољи чернооку снаху, И помилих у буџак, да дохватим
Присуствија твога на ме сила је толика, К'о матери свега, земљи, сунце, неба дика. Како холми у Данице взигравају жару, Тако у твог ја погледа восијавам дару.
Престрого каткад он обличавао: Обаче верни ученик Сократов (Праштајмо жару добру!), нерад Видети ум богодани рабом. Ти себи вечни воздвиже памјатник, К високој цели влекушч пресилно род.
Штеди за њу силе тела: Взајмном помоћ’ју ум и тело Свагда су венац славе добијали. У жару лета храбро Улису дај Следуј! „Претерпи, уздержи се!“ Те су на мудрости дверма речи. Позно се кају, Ментора лишени!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кађење болесника често се врши на л. жару (нпр. ЗНЖОЈС, 14, 63). Тејом од л. лечи се кашаљ (СЕЗ, 13, 380), промуклост (СЕЗ, 16, 428) и главобоља (ЖСС, 314).
Ћипико, Иво - Пауци
Испред његових очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... Тада је нервозно гинуо за њом.
И пред собом у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице — уморно, разборито и истинско. Но на душу спуштала се туга и чисто слутијаше прелом који
За тим неоскврнутим висинама што их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносила се тамо и ишчезавала у неодређеној сласти.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кувар на жару распоредио велику парчад меса а под пепелом у црепуљи тишти се пресан пшенични хлеб. Али ипак, дуг, вијугав прашњави
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Коме сам граду као дете, Непознат јоште с правим злом, Прорицô дане славе свете У патриотском жару свом. У ком је све што срце иште И што напретку даје лет: Различне школе, позориште, И виши свет и нижи свет.
Цар је слушô песме ове, па у гневу и у жару, Он затвори свога сина у високу кулу стару. Од то доба бацајући сузни поглед са висине Царски син је с мрачне куле
И данас, одвојен судбом, с дакијских обала снежни', Ја славим тебе, мила, у слатком жару свом; Јер ти си чистотом својом и собом, анђеле нежни, Небесни позив дала земаљском бићу мом. 1892.
Они се отимљу бурно и сву ноћ певају мени Кроз опустели сад. 1893. МУРАТОВО ТУЛБЕ У дољи Косова равног, у жару пламене битке, Где Мурат положи главу и паде од сабље бритке, Сад мир мртвачки влада.
“ Тако пева младо момче У љубавном своме жару, Ал' и она сад се диже, И удари у гитару: „У Севиљи цвета ружа, Удовица дона Клара, Ал' ту ружу не познаје Дон Нунец
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И љепота чиста Указа ми се на своме олтару, Под сплетовима лаворова листа. И ја затрептах у срећи и жару. И видјех гдје се горе уздрхтане Облаче тихо у дугину шару.
њедра баца земља врела — Већ прислужено сунце на олтару Небеса трепти, зâри, е бих рекô Као да виси и пламти у жару Огромно; свето све кандило неко! Гле, један орô лети му све брже, На клисурама што га сву ноћ чекô...