Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Еле, врза Радош од букве до букве, од грма до грма, док ти тек смотри — нешто се миче око једног жбунића. Он онда полако, полако — при крадај се све ближе. Учини му се најпре зец је. Кад тамо, има шта видети!...
Учини му се најпре зец је. Кад тамо, има шта видети!... Голо, наго голо дете, све чупаво а репато, врда око жбунића. Трже се Радош и стаде. Трже се и оно дете, па стаде жмиркати и гледати право у нега.
« помисли у себи, па опет повика: — Чији си, бре, говори! Сад ћу да пуцам! — и нави пушку на њ. Оно тек одломи од жбунића гранчицу па нанишани њом на Радоша. Радош се сав охлади. Спусти пушку, па поче полако измицати натраг.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића. Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула