Употреба речи ждера у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

А научих, вели, у Вијени, да тога нема. Него има мајора, ланцмана, комерсаната, шишобрка, коцкара, курвара, па и ждера, свиња, улизица, а поред безумних јунака, и много туроња, горостасних кукавица.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

ступају уличари, дечји пролетаријат: довитљиви шегрт Крака, кога мајстор Лазар „грдно лема”, мали радник у трикотажи Ждера Њоре, чија је највећа жеља да се претвори у кита Па да своје бесне газде, у кошуљи без капута, Једним махом све

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Залуд га даље другови вукли, упорни Сивко не диже главе, звали га, звали, скоро и тукли, ал пусти ждера неће из траве. Пасе и гунђа: „Ово је рај, овдје је Врапца Црвеног крај!“ „У реду, брајко, остани ти!

Откуда само толики џин да дође ноћас у стари млин? Бјежати треба пред овом биједом, јер ће нас ждера појести редом.

Заједно с њиме, у модрој води, његова слика наглавце броди. Пеликан ждера са дугим кљуном крај воде стоји са кесом пуном. Чувар се жали, љутито хуче: „Овај ми јутрос појео кључе!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности