Црњански, Милош - Сеобе 2
били баш религиозни, јако, ту вољу Божију, да му је узео жену, Павле је над собом видео, као неку свињску главу, која ждере све шта нађе.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Слободе; Ил’ с отровном мржњом, крај сломљена мача, Срушити се гордо, без јаука, плача, У пожару који беспоштедно ждере Рушевине наших нада, наше вере!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
зец у једну рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец, него аждаја, па дочека царева сина те га про- | ждере. Кад после тога прође неколико дана а царев син не долази кући, стану се чудити шта би то било да га нема.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Не будимо деца, да се заблесамо. Не будимо деца, да се заварамо. Јер владар Сатурно — то ваља да знамо — Он не ждере људе него децу само. »Стармали« 1888.
Риба мора пливат’ Трпећи судбину: До смрти у води, По смрти у вину. ИВ Крупнија риба Ситнију ждере И у том послу Не пази мере.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
се одозго надоле (О радости брзог перја) Нежност је животињска лењост прождирања За време љубави један лудак ждере дугу И пева, млади чувар зоре, клоаком славуја На низбрдици песничких поређења СУДБИНА ПЕСНИКА Сада је то још увек
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
зора сване, сав ће свет већ знати Тко милост жели, тко л’ проклетство неба, Јер Мурату ногом ћу за врат стати Да не ждере насилством српског хлеба, И срце му распорит са ханџаром, То заклињем се пред светим олтаром!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Умрла је слава херојства и скаске, А спомен немоћи, Молох свих времена, Ждере нове жртве, којима је цена Обешчашћен ловор и клик глупе праске.
Ћипико, Иво - Пауци
— Ма треба јести! — Исто не питам у другога. Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. — А ни вам боље било у свиту? — У свиту?!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кида им главе и, још топле, похлепно их ждере. Кад је Прохор сазнао шта се о њему прича, бесно је просиктао да зна ко је измислио ту лаж. Показао је прстом на мене.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
За владе силног Августа, у Риму, Умире Христос... Ах, није он сам: Хиљаде гину на распећу своме, Хиљаде људи ждере жар и плам!
“ кад си пошô. Не знам како живиш тамо, И да л' ти се свиди место? Овамо се „ждере“ само Пола плате крчми дамо, А женскама оно ресто. (То још могу, хвала богу! Око флаша, око ногу...