Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У исто време ево и Жуће, шуља се као зверка, крај воде вреба, упорно кеба јазавца, кума Ждерка. Ваздан га тражи весели друг, иште му неки прастари дуг.
НОЋНА СТРАЖА Повише млина, у камењару, крије се чудна зверка, тамо ћеш наћи у јами глувој јазавца, кума Ждерка. Свакога лета, добро се знаде, кукуруз дедин јазавац краде.
По свуноћ хрчу, а њива сама, чува је само — ветар и тама. Ловити Ждерка, а сањив бити, посао узалудан, зато се мора опрезан бити и врло, врло будан.
Причај по дану, вези по ноћи, не бој се, неће јазавац доћи.“ А ево дотле лопова Ждерка, ђаво му не да мира, по њиви шета попреко-уздуж, клипове зреле бира. „Алај ћу ноћас набити врећу!
Канда је нека крупнија зверка? Озбиљно сумњам на кума Ждерка.“ Освану јутро; ево и деде, по њиви редом зађе, о грдна чуда, о пуста лома, читаву пустош нађе.
“ Освану јутро; ево и деде, по њиви редом зађе, о грдна чуда, о пуста лома, читаву пустош нађе. Трагови Ждерка свуда се виде, последњи, ево, у шуму иде. Стражари амо, на испит строги!
Очију сјајних кроз таму мерка, кад ли ће чути лопова Ждерка. ДЕДА ТРИШИН САН Поток се Јапра под селом пени, вирова безброј ствара, увек је нова, несташна, млада и вечно —