Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Лав и бикови и лисица 19 12 Лав и миш 20 13 Лав и бик 21 14 Лавица и лисица 22 15 Курјак, баба и дете 23 16 Курјак и ждрал 24 17 Курјак и јагње 25 18 Курјак и овца 26 19 Курјак и коза 27 20 Курјак и лав 28 21 Курјак и коњ 29 22 Лисице 30 23
” Гњев уподобљава човека зверу. А човек, ништа не ваља да чини као звер, без расужденија.| 16 Курјак и ждрал Курјак жуерући овцу, стане му кост у грлу.
Дугошијасти ждрал полакоми се на плаћу, завуче главу у курјачије грло и извуче кост, пак оно летећи више њега искаше плаћу.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
О, да је бити трен у крину - ждрал! В Хеј, срце руди!— Ми смо Бели Град, о лабуд-врату двеју вена вал где стучен плаче душин виноград, а с модре
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У касну јесен кад магле спусте над поља мртви вал, из даљи сиве севера хладног у госте дође ждрал. Спусти се доле, зашуми трска, ледена скрама на води прска.
Два су другара у чуду стала. „Погледај, Жућо, високог ждрала.“ „О здраво, мирно, делије с млина! — ждрал се покрену сиви — Меље ли жрвањ, шта ради Триша, како се код вас живи?
— повика Тоша, и већ би да га лема — И ја сам стигȏ до старих врба, а даље — ничег нема.“ — А ждрал ће: „Нисам из неба пао?“ „Откуда идеш, враг би те знао!
А када ветра удари вал, њима се чини — пролети ждрал. Јесени једне, тмурнога дана, крај млина ја сам прошȏ ту ме сретоше другови стари: Жућа и мачак Тошо.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Један пут кад су седили пред кућом, пролети онуда велико јато ждралова, а један ждрал пред свима измакао поздраво. Гледајући жена ждралове рече мужу: „Види, човече, како онај ждрал напред лети, оно је баш
Гледајући жена ждралове рече мужу: „Види, човече, како онај ждрал напред лети, оно је баш мој!“ „Није, жено“, рекне човек, „оно је предњак и старешина оних других | ждралова, а ја сам
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једанпут, кад су седели пред кућом, пролети онуда велико јато ждралова, а један ждрал пред свима измакао поздраво. Гледајући жена ждралове, рече мужу: — Види, човече, како онај ждрал напред лети, оно је
Гледајући жена ждралове, рече мужу: — Види, човече, како онај ждрал напред лети, оно је баш мој! — Није, жено, — рекне човек — оно је предњак и старешина оних других ждралова, а ја сам
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Паун славној себе движет поносећи с' с красотом, златној реп свој с крили сришчет, осматра се с дивотом. Ждрал при води тихо ровет, у кавезу цајзел појет: О златоје пролеће!
Јунак не трпи подлу љагу. Одлази. Ждрал нам га верни чека. Ноћ испред њега бежи, а зорица Пред њега спеши, — пут му осветљује. Вук лажом кује браћи оков.
мени се особито допада”; па му потом даје неколико „примјечанија” (предлаже да место вранац стави ждрао тј. ждрал, „зашто Србљи приповедају да се тако звао коњ Милошев; итд.) на језик и акценат (в. Преписку ИИ, 189).
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Паун славној себе движет поносећи с' с красотом, златној реп свој с крили сришчет, осматра се с дивотом. Ждрал при води тихо зовет, у кавезу цајзел појет: О златоје пролеће!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
хећим ефенди-кадија — господин судија ждрал — коњ сиве боје жежено злато — топљено злато Жича — задужбина Стефана Првовенчаног на десној обали Ибра, близу