Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Нити ћу гди собором сосједатељ бити ја Гусака или ждралова нерасудно војујуштих. А кад је тако било у његово време, кад је тобож више светиње било, шта се је дакле после њега
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи, и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блаже
Лалић, Иван В. - ПИСМО
се све то Смири у раван спојене посуде — А срце мотри за крилатом петом Гласника, мери размак и брзину; И слуша крике ждралова што плину У магли мрака, мокрим мимолетом. (4—5.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Један пут кад су седили пред кућом, пролети онуда велико јато ждралова, а један ждрал пред свима измакао поздраво. Гледајући жена ждралове рече мужу: „Види, човече, како онај ждрал напред
“ „Није, жено“, рекне човек, „оно је предњак и старешина оних других | ждралова, а ја сам твој старешина, даклен је мој предњак.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једанпут, кад су седели пред кућом, пролети онуда велико јато ждралова, а један ждрал пред свима измакао поздраво. Гледајући жена ждралове, рече мужу: — Види, човече, како онај ждрал
— Није, жено, — рекне човек — оно је предњак и старешина оних других ждралова, а ја сам твој старешина, даклен је мој предњак.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Трговци часни што купују ватром Из твојих руку истинито благо На твоме телу град цртају јатом Жртвених ждралова умиљатом снагом. ЗОВА Из зове која се собом забавља Пределом слепим погубан је пој.
Дуж тебе каснимо дуж тебе смо издани, дуж тебе у нашем одласку расту оморике проказане ваздухом колебљивих ждралова. То доле је ли мржња? Или ја који својим пореклом учествујем у свим призорима?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Усијан се песак бели и прелива, Задрев у небеса ред планина спава, На црвеном жалу слет ждралова снива, Рој мушица дршће изнад речних става.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Л. се узима за »сведока« и у једној малоруској приповетки типа »Ибикових ждралова«, в. Болте—Полĺвка, 2, 532). Л. се, уочи Спасовдана, баје у корист марве (Кал. Србобран, 1896, 191).
Ћипико, Иво - Пауци
А он их вином поји да пожуре... И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова, док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се да се преко газа пређе.
А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена ... Изнебуха приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних, набухлих очију, са наочарима као и
Дани све краћи, а вјетрови јачи. Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, нижући се к југу. Бакараста вијовина на трсима мртво виси, тек што се држи.
Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири...