Костић, Лаза - ПЕСМЕ
му сетно звоном одговара, и слуша га свети иконостасак, и с њега слуша у оквиру малу светитељ Ђорђе на беломе ждралу, дркће му рука како оштро слуша, све жешћим гњевом аждају гуша; и бели ждрале кô да ухом стриже, из ноздрва му модар
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Јесени једне, тмурнога дана, крај млина ја сам прошȏ ту ме сретоше другови стари: Жућа и мачак Тошо. О ждралу бајку причаху плаву, и мени чежњом смутише главу.
Ћипико, Иво - Пауци
Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило. — Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу, па ћеш чути. — Ради, а да коме? — Мени тако рече сто пута у болести ... Воли га, болан не био, као рођенога брата!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тад се врати војвода Пријезда, па за собом затвори капију, па потрже сабљу навалију, ждралу коњу одсијече главу: „Јао ждрале, моје добро драго! Та нека те турски цар не јаше!