Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Устима ко је пре пола века (а жедно их разјапио) принео лонче млека сад га до дна искапио! Ко је пре столећа избрисо Сим... сад стиже и ...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Жèнâ пуна кућа, па се само вајкају: „Леле мене, како је дијете ислабило!” — А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — Па гурај дјетету колаче и друге понуде у руке и у уста. А на њој слаба промјена.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
би он тада, морао би разумети шта значи то оставити жену, створење од деветнаест година, наивно, детињасто, бујно, жедно и жудно живота и љубави.
Африка
име најспоредније је на свету, а да је оно друго осуђено ређењем да води живот гори од живота пса; дању изморено и жедно, ноћу прозебло и уплашено. Његова крв била је без престанка само огорчена, љута, болна.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
стрњик расплине Слова и сомнабулно невин лелуја, па се ни крвник, притајен негде, не лаћа пера, топле бодљике, жедно што цвили, но скрајнут чека да Калòпера, на пример овца, чедно измили међу павити.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Из велике, од пола литре чаше од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Није ни осетио кад је Симка ушла и спустила ибрик с ракијом. Као случајно напипа ибрик поред ногу и поче жедно да сипа ракију у суво грло.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
доказе непостојност колеба ужасна: све њих мисли наједно сабране друго ништа не представљају ми до кроз мраке жедно тумарање, до нијемог једног нарјеченија, до погледа с мраком угашена.
Два вишњега вјерни војеводе приправљају хитро легионе, жедно хите крвавоме боју, распаљени гадним хуленијем мрачне душе неба одметника.
Престрашно је ово позориште све ужасе много надвисило: кад падаху кривећи се полци у димљива жвала тартарова, жедно тартар дрхтећи јечаше, грдну жертву радосно ждераше.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
надмоћно презривом подсмијеху учинило ми се да сам запазио трачак позлијеђености: одакле одрпанцу такав луксус! Жедно сам изгледао даље знакове: пази!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће учини своју дужност...
Краков, Станислав - КРИЛА
Јаукао је ноћу у сну, викао и скакао помамљено. Увек је тада не кога тражио. И увек је чуо јаук у ноћи. Пио је жедно млаке воде са стола. Било му је бљутаво по устима. Рус је упола отварао већ самртничке очи. Поново ј е уврнуо дугме.
Сушичави писар стајао је пред чађавом колибом команданта пука између борова, низ које се сливала смола, и жедно мирисао њен опојни мирис. Рамена се непрекидно тресла, а усне се понекад обојиле крвљу.
Ту је мушки жедно грабио женине усне. Потом су гледали дуго мозаике на којима се благо смешили анђели, и заштитнички ширио руке Свети
Петровић, Растко - АФРИКА
име најспоредније је на свету, а да је оно друго осуђено ређењем да води живот гори од живота пса; дању изморено и жедно, ноћу прозебло и уплашено. Његова крв била је без престанка само огорчена, љута, болна.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
што је горе, Хлебац свој ил’ туђе коре, Зелен гај од мало рали Ил’ да стадо сунце пали, Без пландишта гладно, жедно — Њему је свеједно.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
С позорја борци тонуше кô сени, А земља им је жедно мозак пила, Крвљу су текли сви потоци њени И дражила их Власт и дрска Сила.
Ћипико, Иво - Пауци
На сунцу снијег се топи па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека док се не наточи. Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Узима од Јована тестијицу и меће на уста Парапути да пије.) ПАРАПУТА (жедно пије воде и умирујући се заноси се и хоће да падне).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Једаред чисто теориски, једаред чисто практички. Осећао је да и он, као и мати његова, има у грудима жедно место, и био свестан да само та мистична жеђ мами новац.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
сусрет оклопљеним змајевима Наш прелепи вучји пастир С процветалим штапом у руци На белцу небом лети Побеснело жедно оружје Сâмо се насред поља уједа Из смртно рањенога гвожђа Река наше крви извире Тече увис и увире у сунце Поље се
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И мјесец далеко, Кô тепсија златна, за пучину тоне. 1918. НА ПРИПЕЦИ Скуњено и жедно ћути стабло свако; Испуцала земља, сухи јечам стрши.
У поле слазе, гдје ријека плава Тече и класје жедно пије росу И по врбаку танка магла спава. Погледај! Ко је мушко носи косу Преко рамена, а струка му бедра Ресама