Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ох, кад би се то заборавити дало!... Ал’, ево, човек често у несрећи желео би да и саму срећу заборави, па, гле, где не може!
Сваки од нас иде за својом срећом, нико не зна где га шта чека... Био сам и ја у Београду, али не бих желео више у њега улести; истина, и они су људи, али некако чудни, смешни!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Маринко опет удари „темена” и изиде из одаје. Врљао је вас дуги дан. Рој мисли обујмио му памет... Он је желео да оно што уради, уради најбоље. Пред очима му стојаше сјајна будућност. Дружиће се са првим беговима...
Он се онда загледа у ватру. Гледао је како се на једној церовој жишци хвата пухор. Ето, желео је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, а опет није био задовољан!
И кад нијеси учинио ове јесени... — Та ја ћу ових месојеђа — свеједно!... — рече Иван. — А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити! Казаћу Маринку да га он испита...
Осећао је потребу да се коме повери, да се пред ким исплаче... Кућани му нису оно што би он желео... Бабо се сад и сам наљутио... Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... И он јурну Турчину.
— Па, дела, да ми с добријем гласовима дођеш. — Ја бих то највише желео! — рече Лазар. — Е, срећан пут! — Хвала!... Дај боже!... Коњ заигра под њим.
Јер, као год што Станко жели да се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити своју вересију. — Збиља — рече Станко, седајући у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви
И док длан о длан, све беше спремно, те пођоше. Станко је премишљао где би било најбоље да заузме место. Он је желео да се његов напад прича. Искалио је срце, осветио се, сад је хтео мало славе... И окрете Подинама. — Је ли, Дево?
Станко се премишљао: да ли да удари или да још почека?... Он није сумњао у победу, али је желео победу савршену, победу из које ни гласник неће отићи да Турцима пораз оприча. Наједаред се нешто проломи...
Станку је било страшно досадно. Он би желео да се то могло преломити преко колена, онако хајдучки... Стога је постао нестрпљив.
Ако имаш какве друге бриге, дај да поразмислимо, а тога се остави — рече Зека. — Имам. — Шта желиш? — Желео бих да наши људи и у збеговима подигну овакве кућерке да се бар оно незаробљено робље може склонити од зла времена.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар. Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја! Напротив!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А био му се јако допао. Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није као добар отац бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мáма што је.
— О, молим... како би’ ја то желео — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан. — Биће нам здраво мило. Извол’те.
Догод ми је не донесете, мислићу на вас, само на вас. — Ах, госпођице, кад не бих желео да вас што пре видим, не бих је задуго донео..., само да што дуже мислите на мене.
»Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желео!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Каква радост за Савку! Момак јој се допада. Дође време ручку. Љуби није баш до ручка; он би желео да што пре сазна на чему је. Ручак прође у самим пургерским етикецијама. После ручка Љуба се разговара са Савком.
— Што се штафирунга тиче, с тим сам задовољан, ал' осам стотина је врло мало за трговца. Ја сам желео бар да ми жена толико донесе колико ја имам, ал кад није тако, а оно бар хиљаду форнити морам добити, па не сме баш ни
Љуба се накани те ово писмо оцу Савкином напише: Почитајеми господине! Будући да ја вашу кћер Савку радо имам и желео би' је, ако је могуће, за жену узети, ако би ви на то саизволети изволели, изволите ми јавити.
Овај зове и Љубу, али Љуба се захваљује. Каже да би он њих желео видети у О., у својој кући. Скоро ће бити у О. слава на свету Петку, онде се иде на водицу.
— Можете, ал’ како ћете почети? — По обичају. Казаћу: Молим покорно, мени би на срцу лежало, и желео би’ кад бисте ми вашу фрај лицу кћер за супругу дали. — То је лепо, ал’ опет није за почетак добро.
— Сад видим. — Мислим да се нећете кајати што сте к нама дошли. — Тако би’ и сам желео. Сад мало заћуте. Љуба чека да мати што почне, а мати чека да он започне. Гледа једно у друго.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
својој најслађој, у оној својој јутарњој роси младости, та жена коју је он, са оном неутољивом глађу основног нагона, желео у толико помамније у колико се више њеним несравњеним дражима наслађивао.
Африка
Метеорит је уопште камен необично цењен од урођеника и служи у лову и мађији непрестано. Доцније сам желео да видим игру два њамуа, за које су сви сељани знали да живе међ њима.
Ја сам два-три пута споменуо да бих волео да видим какав там–там те вечери, и Н. је желео да ме одведе у црначко село, али тако да Швајцарац не дозна да он и тамо има познаника.
— Прво није хтео да изиђе и удеси игру за вас зато што је хладно и што сви спавају, а онда сам ја желео да му за то платим и страшно сам га уплашио. — Н. се насмеја: — Замислите црнца који вас пита: „Ко је ви?
Он не би прошао крај њега а да му нешто не добаци. Ја и сâм, кад сам се већ помирио са суседством, желео сам да га учиним сношљивијим: од поклоњеног ананаса, чију сам једну половину сам појео, другу половину дајем њему.
Морам да му обећам да ћу га сликати, да ће његова слика можда изићи и у биоскопу, јер би то, изгледа, највише желео. Дајем му одмах и десет франака за биоскоп. Види се да отпора више уопште ни нема.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гарсули је, међутим, почео да хода испред Исаковича као нека шеталица на сату и почео да им чита буквицу. Вели, он је желео, засада, само да их види.
Вели, он је желео, засада, само да их види. Желео је да чује, из њихових уста, да ли је то, заиста, тачно да су се они, својеручно, уписали на тај списак Шевичев, или
је стало само до тога да устане, у ланцима, прав, поносит, и да се испрси и коракне у потиљак профоза, који га одведе. Желео је да нико, ко је био присутан томе, не може рећи да је пошао погнуте главе.
Њему се чинило да у мислима осећа како трава зелени, како дрвеће пупи, како се небо плави. Желео је да се још једном по тој трави вози, да буде жив са пролећем у тој својој самоћи.
Тешко му је било, у том мору баруштина, у ноћи, да се осећа тако усамљен, без иког свога. Цео један народ желео је то, што је и он желео – одселитсја – али, ето, сами смо кад опасност смрти прети.
Цео један народ желео је то, што је и он желео – одселитсја – али, ето, сами смо кад опасност смрти прети. Ни браће не имамо, кад нас заокупи несрећа.
Турци су им се сад чинили господа, а Гарсули, па и стари Енгелсхофен, личили су им сад на фукару. Цео један народ желео је да оде, од таквог хришћанства, у даљину. Небо је, међутим, изнад Табана, било затреперило.
Њена соба је у вези са тим пајваном, па кад то буде желео, код ње зазвоне звонца. Исакович рече да му ни то не треба и да може ићи.
Павле му онда понови, што је рекао лакеју и младићу, па додаде да би желео да са банкаром говори, насамо. Видео је да лакеј излази, али да стоји и гледа их, иза стаклених врата – која је био за
био, са том женом, у врло добрим, односима, јер је поче пљескати, тамо где не треба, и јер је поче окретати, као да је желео да јој се заврти глава. Млади човек је одвуче мало даље, у страну, а шта јој је мрмљао, није допирало до Павла.
Сматрају да су Чрна Гора и Росија, исто! Владика зна да постоји хусарски, сербски, пук, у Санкт‑Петерсбургу. Желео би да и њему један такав росијски полк даду! И новаца, за Чрну Гору! Василија не би требало мимоићи.
Све што се дешавало, на његовом путу у Росију, догађало се дакле другаче него што је желео и очекивао. Место лепих дана и великих збитија, пут у Росију показа се пун ситних несрећа, јада, одурних изненађења.
Теодосије - ЖИТИЈА
И на време у које је желео донесе хлебове преподобнима, и причајући им говораше: — Вашим молитвама избави нас Бог из руку непријатеља наших.
И ко би могао да искаже све оно чиме је усрдно желео да у пропадљиву телу постигне живот бестелесних сила? А изнад свега украшаваше се милостињом, по Соломону: „Нека те не
оцу, митрополиту тадашњем, Костандију, а овај га љубазно прими, јер од многих беше слушао за његове добродетељи те је желео да га види.
Због тога цар га многољубазно прими са сугубом чашћу, јер је и желео да га види. Многовремено гошћен и љубљен од цара, и свршивши потребе манастирске, хтеде да пође од цара.
“. И опет: „Желео бих сам да будем анатема од Христа, за браћу своју по телу, Израиљце“. На њих се угледајући и цаоцећајyћи с вама,
данашњи дан до ноћи која долази, молим твоју доброту, у који ћy моћи украсити га анђелским и иночким образом који је желео.
бојати, и све по уставу над њима свршивши, рече: „Благодарим те, Господе, што си услишио молитву моју, и као што сам желео, слугу твојега брата мојега видех.
Пошто је провео с њим мало времена, свети похита да стигне у свети град Јерусалим, камо је веома желео, и да се поклони спасном и животворном светом гробу Христа Бога нашега, и свима тако светим местима, а уједно и да
многодневно, тако да је и худо биље и горки жир заборавио јести, и ни да га скупи изаћи потом није мислио, нити је желео још да живи на земљи.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
је Мехмед Сталаћ освојио, не освоји добра ни једнога“, освојио је град, али у њему није затекао ништа од онога што је желео: жену, оружје и коња војводиног.
Једино одликовање је било бити поп или кнез. Попови су се нешто мало издизали изнад народа. Због тога је сваки желео да има попа у породици. Изузевши демократских тежњи ниједна друга тежња није могла наћи основа у народним предањима.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: Ако ви налазите да немамо о чему да разговарамо, ја још мање имам потребу за тај разговор. Ја сам само желео да избегнем јавни скандал.
Преписку која не води у тамницу, већ право на вешала. Млади човек се нашао у забуни; није свакојако желео да задржи такве списе код себе, а да их преда полицији, нашто, нашто вас теретити кад сте већ били мртви?
АНТА (Новаковићу више поверљиво): Ето ти сад, по чему сам ја бедник! МАРИЋ: Господине Протићу, ја бих желео да од вас чујем: хоћете ли ви збиља смети тако што да тврдите? ЉУБОМИР (ћути).
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Кад сада мислим о томе, чини ми се да нисам ни желео да се извучем. У дворишту је осми осмолетке изводио ритмичке вежбе и фискултурниково: „ ...
Хоћеш ли да га неко други дигне! Нисам имао неко одређено мишљење о том питању, и то је било лудо. Неизмерно сам желео да одем, пружа ми се прилика, и шта? Не знам хоћу ли је? Не знам ни нећу ли је. - Не знам шта да ти кажем, Атамане!
Размишљао сам о цревима: лав их има краћа него ја, али зато овца има читаво једно чудо цреваца у себи. Нисам желео да будем овца, иако нисам могао да будем ни лав.
када чује за неки мој нови укор, иако осим мене има још две кћерке које су мени сестре, а Влади и Весни нису ништа. Желео сам да није чула, мада је јасно да је то немогуће, У једној проклетој рупи као што је Караново и муве преносе вести.
Уздишући, гледао је на сто пун неисправљених писмених задатака. Пре двадесет и нешто година желео је да постане лекар, али се онесвестио чим је угледао прву галванизирану жабу, прешао на књижевност и сад тај несрећни
Читава та кућа, са баштом пуном младих биљки, деловала је чисто и свеже. Била је то кућа у каквој сам желео да живим с мамом кад сам био дете, тамо у шуми крај које ће протрчавати јелени у сутон.
Сада сам био готово одрастао, али нисам желео ништа. Ход друга директора кроз двориште био је као наилазак црног ветра.
Био сам срећан што се то овај пут није догодило и што ћу маму од сада виђати без њега. Њега нисам желео ни у сну да видим. Кад затворих врата за собом, ухватих себе да се смејем на сав глас. ИВ - Кезиш се као идиот!
- љубио сам је по очима, образима, и свуда. Она је шапутала да сада могу чинити све што желим, али ја нисам желео ништа друго.
Ја нисам желео да га искористим нити да је повредим, јер то је било као повредити самога себе. Напрескокце и потпуно без везе говорио
Одједном сам ужасно желео да је видим. Девет и петнаест! Још је, можда, у месарници. Појурих као суманут према месари код Тошиног бунара где је
су пролазили људи од којих сам сваког виђао бар хиљаду пута, али ја ниједног нисам могао да препознам, и нисам то ни желео. Одсјај сунца на маминој коси, оно нешто у њеним очима кад је рекла: „Ниједан? Мушкарац?
Црњански, Милош - Сеобе 1
У свађи с братом, који се био населио у Земун, а решио да се купи једна велика кућа у Будим граду, он је желео да извуче седам стотина дуката и да се одсели у Русију.
главу у једној сечи, при утоци Дунава; послаше га затим у Италију, мада га брат ожени, мада је имао децу, мада није ни желео, ни искао, да иде. Покушао је да оде из војске, али зар онда није ишао исто тако за житом?
Најрадије трговаше на води. Желео је да свуда прође лађама, непомичан и замишљен. За неколико година, плећа му се погурише и прсти му постадоше дрхтави.
Сасушен од жуди, сањајући сваке ноћи, у бестидним сновима, ту жену, он је никако није желео на дуго. Није му било стало да је преотме, нити да живи, после, са њом, још неколико година.
Опојна нека радост се јави у њему. Вода, тршчак, песак, небо, све је то било далеко. Па и тај Земун, који је желео да све сазна, и њен муж који се можда неће ни вратити. Она је била ту, близу. У кући све легло. Заспало.
Аранђел Исакович је желео сав тај свет, који се беше навикао на цигански живот, да свеже трговином. Мрзео је особито капетане, што су му
Чинило му се као да самог себе разговара. Младост му се више не само није јављала у памети, него и кад је желео да је се сети, тамнела му је у сећању и нестајала, пред увек истим сликама жене и деце.
Уосталом, и кад би га обузело сажаљење, а сажаљење га је обузимало исто тако плахо, после љутње, и онда би желео да са њима оде некуд, даље од оног живота и од оног краја.
задовољан женидбом свога брата Фрање Маријом Терезијом и предвиђао, као извесно, да ће му брат понети и царску круну. Желео је зато да Французе остави некако Енглезима, па нек се туку, а Баварце са њиним контра‑царем, Саксонце, и све остале,
Оно што је Аранђел Исакович, најпосле, после толиких жена, већ једном желео, било је уживање без тих женских обешењаклука, куповања накита, поклона, сукања, дуката, без тог вечитог тужакања,
Возећи се и тресући се према тим воћњацима, Аранђел Исакович више није желео ни да спомиње патријарха и развод брака своје снахе, него просто да сврши ма шта, да би јој олакшао самртне муке на
Да се негде измире он и брат, то је све више желео, и да обоје потрче у ову нову земљу, баровиту, и равну, али мирисну и небесну, у којој су почели да се смирују, после
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Бољевцу, ако је дете мушко, отац треба да ради оно што би желео да му ради син (деље, пише и сл.), а ако је женско, онда мајка дететова ради неки женски посао (плетење, шивење и сл.
113—118. ⁷ Овде бих желео да захвалим мојим марљивим сарадницима, Маријани. Цветановић, Мирјани Нешић и Невенки Драшковић, на изузетном
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Шеснаест, осамнаест, двадесет... Двадесет су биле најшире! Пристао бих и на најшире, да је неко желео да уложи паре у моје дуге, елегантне панталоне.
Да их скрсти на грудима, није му се дало — неколико момака стајало је у тој пози око њега, а он није желео да се понавља. – Лепо је… — рече девојка зиркајући по сали. – А мени је досадно! – Зашто онда долазите?
Осећајније девојке, наиме, лудовале су у то време за препланулим, разочараним четрдесетогодишњацима. Желео је да буде разочаран, али није имао у шта.
Очи му се сузише у два опасна прореза. — Свачим — процеди. Као да је тим »свачим« желео да јој каже: не, мала, ово није учтива господска игра, овде нема разговора, ја сам ту да питам, а не ти!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ако би неко желео да изучава утицај детињства на образовање једног књижевног дара и израза, Ћопићеве приче би му за то дале захвалну
брину за очување својих положаја и моћи, ућуткали су га и превремено послали у пензију Њега, који је овом друштву желео само срећу и напредак, и то желео са једном чистотом која ме је кадикад постиђивала, оптужили су за ширење штетних
и моћи, ућуткали су га и превремено послали у пензију Њега, који је овом друштву желео само срећу и напредак, и то желео са једном чистотом која ме је кадикад постиђивала, оптужили су за ширење штетних схватања, и запушили му уста.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Хофѕлавіѕт«, који је био цензор словенских књига у Бечу, познат као велики Аустријанац и ревностан католик, који је желео да сви Словени приме латинску азбуку, имао сталну идеју да насупрот православном [руском] словенству треба ставити
Станко Враз посветио је 1839. Караџићу прву збирку словеначких народних песама, а 1845. писао да би желео цео живот провести крај њега.
У старости, он је од тога подражавања направио цео песнички програм, желео да сасвим скине са себе »шљоке уметничке литературе«, и имитујући и сувише народну поезију испевао збирке Снохватице
»Ја сам увек желео да се Снохватице критикују само као народне песме — као да нема на корицама мога имена.« Али у свем том послу он није
Све што је српски народ у току целе једне половине века осећао, волео, мрзео, желео, сањао, све је то нашло одјека у његовој души и силног израза у његовој поезији. ДЕЧЈИ ПЕСНИК.
Иако је желео да буде модеран, он је у ствари био ново издање Љубомира П. Ненадовића, који је на њега доста и лично и књижевно
у првом реду публицист и практични политичар, реализам у књижевности изједначио са тенденциозношћу, и што је сувише желео да књижевност стави у службу идеја и осећања једног политичког и социјалног покрета.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда га анђео онде остави и рече му: — Ето ти што си желео, сад живи. Па узме ону двојицу и пође с њима даље. Кад дођу на једно поље, а ту голуб прекрилио поље.
Кад дођу на једно поље, а ту голуб прекрилио поље. Онда запита анђео средњега брата: — Шта би ти сад желео? А он му одговори: — Да су то све овце, па да су моје.
Онда му рече анђео: — Ето ти што си желео. Па узме најмлађега брата н пође с њим преко поља па га запита: — А шта би ти хтео?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Била је огрнута старим, очигледно већ преврнутим, зимским капутом. Испред ње су били поређани каталози које нико није желео да купи, и улазнице, али била је некако довољна сама себи, хоћу да кажем, човек би, гледајући је, просто пожелео да се
— пресекох ту неразумљиву фамилијарност. — Знаш да ме то избезумљује! Ја сам ћерка! То је твој проблем што си желео мушко, а добио полуженско дете. —Дакле, шта сам оно хтео да кажем? —О условима ... —Ах, да!
А ти? Хајде, реци, шта мислиш да студираш? Шта те то тако изузетно занима? — А, ту смо дакле! Господин тата би желео једну амбициозну наследницу која би се начисто растурала од животне енергије, је л' да?
Девета симфонија! Нешто тако! Једноставно, док га гледате, осећате да он ни мртав не би желео да постане министар саобраћаја или нешто слично.
врту ослонио мали слон, што је права реткост у кавезу, а у Амандухи наш репортер, по цену највећих опасности, по желео срећну нову годину Амд-Сен-Беј-Чупу лично, речима: алманухбејтутунса- палхаллухадааманиманан, на шта је
— Толико сам желео да се упознам макар с једним представником вашег храброг народа, о коме сам толико слушао од свог оца и деде!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Ја сам и сувише задовољан што је написана да бих желео рећи друго шта о њој. Кудикамо комплекснија, кудикамо простија од свега тога, она не носи у себи ниједну тезу, не
“ Понова сам ухватио себе да бих желео да стварам ко зна шта и ко зна због чега. Треба ли да сам охол због тога или застиђен?
— Не знам, ја ништа не знам; ја савршено ништа не знам. Он се оженио и сада је све свршено. — Не бих желео да више говоримо о томе, ако вам је тешко. Можда вам је и лакше што можете да кажате. — Лакше ми је. — Ви? — Ја?
Сетио сам се; и није требно да кажете и то. — Кад већ нисте одавде. Приближио сам је још више себи; желео сам уистину да је утешим. И одједном, апсолутна чаробност и срећа овога тренутка уђоше у мене.
Заборавио сам зашто сам је звао да дође. Да је то било ради мене а не ради ње. Ја сам егоистички желео да ради даљег „мога“ живота она унесе у ову ноћ једно осећање среће; и она ми је унела у ову ноћ осећање среће, али
Пустила је, једва усплахирена, да је милујем по коси и раменима. Желео сам ипак да јој метнем главу у крило и да тако останем до зоре.
Можда баш овде? — Да, баш овде ако треба. — И онда би опет имао да умреш, и опет би желео да се понова родиш да би опет погледао и тако редом. — Опет бих то желео.
— И онда би опет имао да умреш, и опет би желео да се понова родиш да би опет погледао и тако редом. — Опет бих то желео. Човек који је говорио у почетку весело, растужи се очито. Његов глас постаде врео и несносан као код алкохоличара.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ВИДА: Тако је то, дабоме, кад код толике фамилије туђини управљају и наређују. АГАТОН: Шта ћемо, тако је покојник желео и тако је наредио. ТАНАСИЈЕ: Био је добар и честит човек, то му се мора признати, али је некако избегавао фамилију.
Ако бих ја био наследник – а ја се томе поуздано надам – ја бих, видите, желео да ви то решите. ДАНИЦА: Шта да решим? МИЋА: Па то, да останете у стану. Зашто не?
МИЋА: Па нисмо, дабоме! Јер... наравно... ја не знам смем ли да будем искрен? ДАНИЦА: Молим! МИЋА: Ја бих, видите, желео да поправим извесну некоректност коју сам учинио према вама.
Ја вас молим да пређемо преко тога. Ја бих желео ту немилу ствар да поправим тиме што бих вас уверио да ја имам врло озбиљне намере, врло озбиљне намере.
МИЋА: Ја сам само желео... ДАНИЦА: Ако сте одиста желели да поправите своју некоректност и увреду, коју сте ми својим предлозима нанели, ви
ДАНИЦА: Ја сам господина молила да ме поштеди. АДВОКАТ: Ја не бих желео да ви то можда тумачите... господинови разговори немају никакве везе са мном; ја сам далеко од тога и ја сам господина
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Сигурно има мртвих — додаде и ошину коња, као да би желео што пре тамо да стигне. Ја сам, напротив, затезао дизгине.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Никад. Ја нисам за еве то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо живео, него онако... — А детињство ? стаде га запиткивати заинтересована Љубица.
И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео... Истина, сам он није постао министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава. »Божја правда !«...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Може бити. Мени то није познато. Знам само да сам живео у Бечу, а желео да живим у Паризу. На жалост, ја сам убрзо напустио и жељу да учим медицину.
Постоји о томе дневник једног лекара. Принцип је, природно, признавао да је желео уједињење Босне и Србије, али је отворено признавао и то да је то био само корак ка даљем циљу атентатора и њихових
Тада сам, први пут, осетио и наслутио да ми живот неће бити онакав какав сам ја, да буде, желео, него да ме носи ветар судбине, који има неку мрачну снагу. Почео сам био да пишем, кришом, песме за Итаку.
Случај је највећи комедијант у свету. Моја мати, као што је читалац видео, имала је брата у Бечу, који је желео да учим Експортну академију, а кад ја то нисам хтео, он ме је избацио.
насељавам се, дакле, опет, у Бечу. Уписујем се на Експортну академију, што је мој ујак толико желео. Он је, мало пре тога, био умро.
Мени се то више не чини ствар са, овим сигурна. Ја сам се те зиме крио у својој кући и нисам желео да видим никога, нити да мене ма ко види.
код мене је било наступило неко ново, тотално радовање, да идем тамо где сам толико пута, од детињства, да будем, желео. Идем, велим, тамо ми је место. Нико још, никад, није избегао своју судбину.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рогове. Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун
Па ко је крив? Зар он?... Та он је тако искрено желео да постане човек, »домаћин«, упознао се с много девојака и, после краћег разговора, видео је да свака има само две
Постаде му сјајан цео свет. Он весело подиже главу и поче да се смеши на људе који пролажаху поред њега. Он је сад желео да сав свет буде срећан, као што је и он срећан.
Ту се господин директор веома галантно насмеши и обори очи. — Тхе... знате, господин министар је и то желео, али, на жалост, само устројство наше природе стало је на пут тако величанственој намери његовој. — Хм... разумем...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ИВКОВИЋ: То је одиста много од вас. Ја не бих никако желео да изгледа као да вас ја подговарам. ДАНИЦА: Ах, то не! ИВКОВИЋ: Ал' ако би ваш отац био изабран, ваш би се положај
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Примећујем да се оне и даље прештампавају, често без моје дозволе. Независно од њихове вредности, или невредности, желео бих да испричам шта ова збирка представља за мене самог, како сам до ње дошао, у којим сам је околностима, и у каквом
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда га анђео онде остави и рече му: „Ето ти што си | желео, сад живи.” Па узме ону двојицу и пође с њима даље. Кад дођу на једно поље, а ту голуб прекрилио поље.
Кад дођу на једно поље, а ту голуб прекрилио поље. Онда запита анђео средњега брата: „Шта би ти сад желео?” А он му одговори: „Да су то све овце, па да су моје.
Онда му рече анђео: „Ето ти што си желео.” Па узме најмлађега брата и пође с њим преко поља па га запита: „А шта би ти хтео?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не поштује ме. Свети ми се, трже се. И Симку је волео више од Ђорђа. Он је њу нашао и изабрао. Баш онакву какву је и желео снаху да има: крупну, бокату, да може деду као зечиће да рађа.
што кроз прозор истресају ћилиме, а онда, повучене испруженим рукама, као да падају за својим очима, озбиљне, а он је желео да му се осмехну и да га запамте. Постидео се због очевог прекора, опанака и гуња.
После њених бедара очи су му остале празне. Празно је било и у њему. Данима је носио ту празнину и желео да је затрпа оним чега се највише бојао.
Никаквих намера није имао за случај да се обистини његова слутња. Желео је само да му Симка потврди. Ништа више. Нисам, боже, њега ми што се рађа. — Што ти је; Ђорђе, сунце божја ствар!
постеље у подочњацима, а видео је само умор од искиданог сна, тугом је испраћао увече кад би одлазила у своју собу, и желео је... Он, свекар. За човека срамотно... Аћим се сјежи, устаде и удари у прозор.
Знао је да има ћерку и сина. Желео је он да их види и тражио их кад год је одлазио у Београд, у Скупштину. Шуњао се улицама око Вукашинове куће, велике
Притиснуо је очи длановима, да не гледа њене шиљате кукове, и прућио се на камени степеник уз праг. Желео је да умре од стида што му је мати толико мршава и ружна, и само је то осећао, и као да је није жалио у тим тренуцима
Голуждраво дете се мешкољило од ноћне студи. Ђорђе га гледао: смрзни се, умри, да те не гледам више... Желео сам да умре, ја, загуши га врело и дуго руцање и он испусти лампу. Сенке цикнуше задављене мраком. Адам танко јаукну.
Све се помешало. — Ћути! Свитало је кад је Милунка ушла. — Зове те Симка, Ђорђе. Није желео да се одвоји од Адама: — Морам ли? — Па ред је. Мало је попустила грозница. Рекла сам јој да си дошао.
Беше кратко, али жестоко. У Тој буни нисам желео да постанем војвода. Распричао сам се, а жалост ме салеће. И жури ми се, скоро ће ноћ. Време ми је да прегазим Мораву.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Јорхе Луис Боргес Сину Александру НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ ЗЛАТОПРСТА Девојчицу, нађену у мочвари, нико није желео да прими у свој дом. А како и би?
И сам претворен у пужа, Смејачко није могао да се не насмеје: — Желео си да будеш пуж, ето ти! Смејачку је живот пужа био забаван. Како и не би?
— Далек је пут до њега! — покуша да одврати дечака, но овај није био од оних који одустају. — Желео бих да видим светионик! — рече. — Можда је дед још жив!
Погледај лимун. Зар није био само коштица мања од заноктице? Зар није желео да никне? Па, никао је. Зар није желео да порасте? Зар није порастао? Затим пожелео своје златне плодове, и добио их.
Погледај лимун. Зар није био само коштица мања од заноктице? Зар није желео да никне? Па, никао је. Зар није желео да порасте? Зар није порастао? Затим пожелео своје златне плодове, и добио их.
У часу кад је дрвеће одлучило да побегне из града, у врху највише градске куле живео је дечак који је изнад свега желео да полети и постане Принц облака. — Како се лети? — обратио се птицама.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
са чистим уверењем да је доношење Устава неизбежно: било је стигло ново доба које остарели Кнез као да више није желео да разуме, а то ново доба постављало је и нове захтеве. Изгледало је да више нико није био склон да трпи самовлашће.
Оно што је желео било је да се не придружи Марку док са београдских капија не сиђу турске страже. Осећао је да ће му се то испунити ако
Истина, можда га је све хтело и стога што он ништа није баш хтео. (Бар у почетку.) Једино што је желео то је да му живот не прође ни у шта. Зато је и мењао занимања.
Радио је на њиви. С њим се у послу смењивао Петар, рођак Страхиње Чупића, млад човек који је желео да се Стојан и он побратиме. Стојан је ишао за ралом, била је његова смена; Петар се одмарао.
У њему је, полако, расла примисао која је бивала све упорнија: ако, једног дана, Срби стварно освоје Београд, желео је да тамо подигне нешто што ће се примити за тле: школу, можда и књижару.
Одасвуд је долазила та доброта и желео је да је запамти. Схватио је да она и у тами има своје име и своје обличје и да је он препознаје: то се, на сунцу,
а у Београду је, можда, Шеих Мустафа, првак дервишког реда, загледао у нацрте турбета које је намеравао да подигне. Желео је да буде сахрањен у том граду пуном немира у којем је, ко зна зашто, он нашао мир.
Можда није ни желео да их чита, али је лако замишљао наслове у француским и италијанским листовима. О осморици путника се бринуло,
Више од двадесет година пре Пирхове посете двору, и Доситеј је желео да га оставе у тој одаји али га, у томе, нису могли послушати.
му је, у октобру 1810, Карађорђе поверио да у Букурешту обави, у његово име, важне преговоре, Доситеј је то прихватио: желео је да буде користан док год може.
То је било оно што није желео. Ако је од ичег, у животу, зазирао, онда је зазирао од надмоћи као облика чисте лажи. Добро памти тренутак када је из
и у њему стала да се миче нека опасна сенка, све обухватнија, и Анастасијевић је, згранут, појмио да је оно што би сад желео да учини потпуно ван памети.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Дубоко у годинама, ослабљеног очног вида, желео је да нађе себи помоћника који би му на глас читао и по диктату писао, а који би био снабдевен темељним знањем
Затим се обрати опет Грилусу, па му рече: „Реци нам сада, милостиви господару, шта би желео да купиш од ових риба, овде на гомили; учинићемо ти нарочите цене“.
па, после дужег пријатељског разговора, постави Аристотелу оно питање којим је предусретао сваког ученика који је желео да ступи у његову школу: „Каква знања доносиш са собом, синко?
Кад је желео да нацрта праву линију, Архимедес је положио свој лењир на песак и повукао дрвену писаљку поред њега; она је при том
Архимедес се болно насмеши, поглед му паде на његов рукопис. „Ипак си ми, Диокле, дошао као поручен. Желео сам да овај мој рукопис пошаљем у Александрију - ево ти га у аманет“. „Море, мани се рукописа, кад ти се ради о глави!
„Па нећу вам ваљда подвалити!“ „То не кажем, али не знам које књиге би мој брат највише желео. Морам да га предходно запитам о томе“. „Имам и других астрономских књига на стоваришту“.
Као таквог желео бих да га лично упознам. Но где да га потражим? Не зна се баш тачно где и када је учинио своје велике проналаске, већ
Врло лепо васпитан младић са којим се брзо споразумех. Рекох му да путујем у Немачку и да бих желео да се распитам о приликама које онде владају сада, после дугог тридесетогодишњег рата.
„Сигурно, и то чим пре!“ „Не могу да се на то још одлучим, јер бих желео да решим још по које отворено питање“. „Немојте оклевати!
је донео одлуку да тај систем буде децималан као што је и систем наших бројева, а поврх тога да он буде природан“. Желео сам да дознам који су разлози определили чланове одбора да се определе за такав природни систем који је, уствари, само
„Лаплас је, дакле, желео да и у новом режиму задржи свој високи положај“. „И зато пребрисао мастилом своју политичку прошлост.
„Тежак положај! Колико код да сам жељан да упознам господина Дарвина, не бих желео да га узнемирим на његовом послу. И онда: моје обећање деци обавезује ме да га испуним“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
признању, с једне стране, и богаташа, ратног по томе што то није порекао, с друге стране, а који као да нико није желео сем крезубог студента дрског понашања, нема некакве нарочите везе са ово м причом; али он ипак има неке везе јер се
— Хоћу, све — сипљиво је одговорио Свилар, али очне капке није могао да подигне иако је баш нарочито желео да гледа овог човека и да га загрли и да му каже: ето, равно четири ноћи шибају га да не спава, дрмусају, поливају га
Уверен да болесна жена спава он је желео да се умири, али је његов немирни поглед лутао на све стране: час по угловима собе где се низ укусне полице од цвећа
А тај утисак тицао ме се зато, што сам желео да моја смрт што је могуће више и јаче заболи некога. Уобразио сам још да се у таквом случају и много више поштовања
Управо отуд ми једино и моћ да држим перо. А ако се све лепо сврши, што бих ја желео свом душом, и лептир одлети одакле је и дошао, теби ћу дуговати живот, који је ипак нешто позитивно и не даје се тако
И ја, који сам желео раскид, полудих, полудих оног часа кад ми је јасно пред очима пукло: да ће створење, које сам за своје сматрао равно
А осим тога, има још и то: желео бих ја да видим једног јединог од хиљаде који би и помислио друкчије да се определи, пошто је пет пуних година овако
дође код мога адвоката један трговчић из Васине улице и представи му: да код општинског суда има један спор, па би желео да га он на рочишту заступа.
Сваки је осећао, да се догађа нешто необично, и желео је да не узме учешћа у томе. А крупна фигура пуковника Недића стаде да се примиче мајор Илији.
И заиста, он га је очекивао стално, он га је наслућивао први иако је на деловодном протоколу Окружне команде, он га је желео више него многи и многи; и 17. септембра 1912. год.
Милије би ми било да они помисле о мени да сам ма ко други, али ко, ни сâм нисам могао знати, само сам тако желео да оставим утисак једне врсте њеног заштитника.
и сам Господ очекивао, па стаде пред Њега: — Господе — рече Му он — ево испуних ја Твоју наредбу и сазнах оно што си желео.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не
сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је он желео. Али његово проницљиво око опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.
— Не, ако Бога знаш! — викну она. Ђурица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку.
Сад је већ постала провидна Новичина намера: он је желео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Као већина деце волео сам да скачем и силно сам желео да се одржим у ваздуху. Понекад је јак ветар пун кисеоника дувао с планина и поигравао се са мојим телом, које је било
Када би приметио да потајно читам, скривао би од мене свеће. Није желео да кварим очи. Али ја сам добављао лој, правио фитиље, изливао танке штапове лојаница, и сваке ноћи док су остали
“Зашто?“ “Па”, одвратио је, ”видео сам да то мачка чини, али човек никада.” Месец дана пре него што сам желео да наручим нове наочари, отишао сам очном лекару који ме је као и обично прегледао.
Једном приликом, када ми је било око четрнаест година, желео сам да уплашим неке другове који су се купали са мном. Планирао сам да зароним испод једног сплава и да нечујно
На тај начин бих ухватио онолико врана колико сам желео. Али једном приликом догодило се нешто што ме је натерало да их почнем поштовати.
Механичко летење је било једно од ствари које сам желео да изведем, мада сам још био обесхрабрен сећањем на један незгодан пад, када сам са отвореним кишобраном скочио са
Сваки утисак је стварао на хиљаде одјека у мојој свести. Желео сам да сазнам што више о тој чудесној сили. Жудео сам за експериментима, за истраживањима, и предао сам се судбини
План је био тешко изводив, признаћу, али ни близу тако лош као што је био план познатог њујоршког професора који је желео да упумпава ваздух из врућих зона у умерене зоне, потпуно заборављајући на чињеницу да је Бог већ створио гигантску
Он је желео да ми помогне на сваки начин а приближавање првог јула 1919. подсећа ме на облик ”помоћи" коју сам добио од тог шармант
сам попримио нешто од практичног америчког духа, тресао сам се од саме помисли и дивио се својој ранијој лудости. Желео бих да могу да опишем своје прве утиске из ове земље.
Када сам желео да утврдим позицију извора пренесених импулса, сваки дијагонално постављени пар био је постепено везан серијски са
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
сам да су ти људи исувише изнад мене и никако нисам могао смогнути храбрости и одлучити се да их посетим као што је желео прота Живковић. Нисам хтео да им одузимам драгоцено време ради мојих послова.
Надзорник Швајцарац упутио ме је пријатељу, такође Швајцарцу, који је имао мали хотел у Филаделфији. Овај човек желео је да у његовом хотелу будем на комплетном пансиону, али је моја уштеђевина од само десет долара, била тако мала да
” Кристијан је желео да на сваки начин попуним своје резерве које су се знатно смањиле после куповине у Цатам Скверу.
Али ја нисам желео брзо свитање јер сам хтео да до изласка сунца растојање од фармера Брауна буде што веће када буде сазнао да сам нестао.
Што се воз више ближио Њујорку, све мање сам желео да се нађем у њему. Између Насау Хола (Универзитет у Принстону) и Бауериа постојао је огроман јаз.
Он није имао ништа против да одем када сам му рекао да желим да се читавог лета припремам за пријемни испит који бих желео да следеће јесени положим са одличном оценом.
Слободно време у мојој ”вили”, на реци Пасеик, омогућило ми је да се вежбам у овој умној гимнастици. Желео сам и да се прикажем пред Билхарцом са мојим грчким и латинским цитатима.
Осим тога, признао сам професорима да сам желео да научим грчки и латински што боље, да бих евентуално био ослобођен плаћања школарине.
Нисам желео посао у граду. Више сам волео мој дрвосечки носао из претходног лета и после консултација са пријатељем Кристифором,
Претпостављао сам да се још сећа мојих разлога због којих се нисам прикључио бруцошком тиму па је желео да ми помогне. ”Октагон” група била ми је помагала на више начина.
Старији Ратерфорд желео је да Винтроп “удише” атмосферу Колумбија колеџа четири године, па макар и немао неки нарочити успех.
када сам се искрцао у Касл Гардену, расло је захваљујући душевној храни са којом сам се свакодневно сусретао у животу Желео сам да је разумем, али је нисам разумевао.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
све што сам досад рекао има једну једину сврху: да ме приближи оном доста уском аспекту или стајалишту са кога бих желео да изнесем дветри мисли о савременој поезији.
вероватно нема другог мита који би је колико косовски могао да затвори у себе саму, а Васко Попа је управо са њим желео песнички да се понесе, да га реартикулише у његовоме људском основу као исконски човеков подухват да своје постојање
години о књижевноме наслеђу, мислим да је нама такође немогуће а не присетити се Вука Караџића. Зна се да, иако је желео, Вук није имао прилике да обиђе Стару Србију, посебице Метохију, Косово и од Косова источни део Србије, што је велика
На то сам овом приликом једино и желео да вам скренем пажњу. (1987) БАЛКАНСКА КУЛТУРА Познато је да су општи судови – а они су углавном и вредносни –
Помињањем Михаиловићеве књиге, коју не престајем да читам с осећањем особите језичке присности, желео бих овај летимичан осврт и да завршим.
Синовљев однос сасвим је антитетичан: он би да се поистовети са сунцем („Сунце, једино теби што сам желео бити раван“), али и да га затре („Па ипак година толко ко звер отровну носим сич му“).
Црњански тако лако прелази са стиха на прозу и са прозе на стих да сам управо то желео да испитам као засебну појаву.
Шта је ново и шта није, то нека пресуде други. А не ја. Једино могу рећи шта сам желео и шта ми се учинило да раније није довољно расветљено код Црњанског.
То не долази из теорије коју бих сам заступао, него из предмета којим се бавим. Другачија је појава коју сам желео да опишем у узгредној анализи Настасијевићеве „Фруле“ и неких Попиних песама.
Разуме се да је било, да има доста књига које сам желео да прочитам а нисам. Тражили сте да наведем једну. Ево је: У лебдивом животу Ирене Грицкат, коју је Матица српска
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА (устаје): Дакле, шта да кажем младожењи? ЖИВКА: Нека иде до ђавола и он и ти! ЧЕДА: Он би желео доћи на виђење. ЖИВКА: Вала, јеси ли чуо, Чедо, не била ко сам ако ти не одеш на виђење у Ивањицу.
Дедер, брате, пропитај ти свакога редом шта би желео, те да видиш шта би се могло за кога учинити. ПАНТА: Па ако неће сад да нам се учини, ја не знам кад ће.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Као што се из једног разговора види, а такође и из преписке коју је имао с издавачем, Црњански није желео да се два романа заједно штампају и тиме створи утисак као да је други једноставно продужетак првога.
садашњости бира управо тренутак када тај исти отац усред ноћи одлази оставивши јунакињу саму; нешто касније, када је желео да нас врати у још даљу прошлост, све до јунакињиних предака, он опет - и то у назад једном већ помереној приповедној
Ко би, рецимо, желео у десетак речи изнети садржај романа, оно што се о Младеновом животу приповеда, опет би најбоље учинио ако би поновио
Као да се желео вратити назад, до некадањега, у сећању и свести затуренога „неоствареног сна”, који је сада надомештао родитељском
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И што сам чуо беше срцу ми утеха И желео сам раду твоме успеха. Чуо сам да си кренô најлепших жеља лист И да је здрав и снажан и светао и чист, — Добацит’
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Не рекох ли: ватру врати на место право, А пољупцу је место у паклу. И хлебови се под земљом школују; Ја бих се желео на страни зла тући; Па ипак, по милости историје, Повраћајући и ја ћу у рај ући.
Петровић, Растко - АФРИКА
Метеорит је уопште камен необично цењен од урођеника и служи у лову и мађији непрестано. Доцније сам желео да видим игру два њамуа, за које су сви сељани знали да живе међ њима.
Ја сам два-три пута споменуо да бих волео да видим какав там–там те вечери, и Н. је желео да ме одведе у црначко село, али тако да Швајцарац не дозна да он и тамо има познаника.
— Прво није хтео да изиђе и удеси игру за вас зато што је хладно и што сви спавају, а онда сам ја желео да му за то платим и страшно сам га уплашио. — Н. се насмеја: — Замислите црнца који вас пита: „Ко је ви?
Он не би прошао крај њега а да му нешто не добаци. Ја и сâм, кад сам се већ помирио са суседством, желео сам да га учиним сношљивијим: од поклоњеног ананаса, чију сам једну половину сам појео, другу половину дајем њему.
Морам да му обећам да ћу га сликати, да ће његова слика можда изићи и у биоскопу, јер би то, изгледа, највише желео. Дајем му одмах и десет франака за биоскоп. Види се да отпора више уопште ни нема.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Али је стена постан залогај, У желуцу ће црном застати... Па шта велите? Ја бих желео Да од тог липше стара дртина! РАДАК: Не разумем те — Ал’ кажи лепо и разумљиво Шта си на свету досад чинио?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Према свему овоме ја налазим да није време за рат и да ми не можемо ратовати, а сад би желео да чујем и ваше мишљење. — Гласало се поименце, кнез је сам прозивао, и на прво постављено питање: ко је за рат?
Али да не говорим о другима, да говорим о себи. Нико ке би живље, срдачније желео но ја да у развићу једнога народа никад не долазе они кобни тренутци, где међусобна крвава борба постаје неминовна,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Трупкамо у месту. Нестрпљиви смо. Нека нам нареде јуриш, или нека нас већ једном склањају са овога места. Сваки би желео да се бар у последњем часу нађе поред неког друга или пријатеља.
Само се плашим једнога: да наши не налете на нас, мислећи да пред собом имају Бугаре... Сада бих опет желео да је дан и да се видимо. А зора већ почиње, и месечев сјај све више бледи.
Добро би било да мало прилегнете. Рекох му како не бих хтео да узнемиравам Драгана, који целе ноћи није спавао. Желео бих да одем до наше рововске батерије. — А, до поручника Косте „Турчина“. Сила је то једна...
А шта ће бити ако команда стигне доцкан, па их Бутари натерају на жице... Место ме није држало. Желео бих да иницијатива не потиче од мене. Не размишљајући много предложио сам да неко од њих баци црвену ракетлу. — Таман!
— Шта, ви се купали? — Знате како је... могу ме ранити, па не бих желео да одем прљав у болницу. — Не треба чинити такве претпоставке — рекох, тек да нешто кажем. Онда сам легао на „кревет“.
Нешто је истресао, цепао неке хартије, и онда наново спаковао. Изгледа ми да он помишља на оно што је најгоре, па би желео да остави за собом све у реду. Погледао сам га кришом. На нему ни трага од узбуђења.
— Љутим се на вас... Пре свега, зашто бих се плашила... Ви сте били врло љубазни... — Ех, то је он желео да му кажете — дирао ме Тома. Онда се обрати њој. — Ја сам се јуче шалио кад сам рекао да је он дивљак.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
и не види да су стихови, још мање какав им је типографски облик Рајић — на то иначе осетљив, као што барок и тражи — желео лати.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. И то што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку дошло је. Свршило се и то. Напослетку сасвим.
Ћипико, Иво - Пауци
У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи: не може да их разабере, а желео би знати о чему говоре. Жена, ухвативши дјечака за руку, оде од Васе.
Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљиво. Тек Иво је желео чути изблиза тога чудака. Сунце га је часом осушило и почело прожигати, а опакљено дрво горјело је испод њега.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Најстаријег сина Кирчу желео је отац да задржи код себе на земљи, како би му помогао да отхрани нејач. Али баш тада је Лауш купио по селима жупе
Чудно је то. Јелена је дивна жена, какву би сваки мушкарац желео да има. Али ето, откако се око нас дигла та одвратна галама, ја више немам никакве жеље.
Одговорила ми је кроз јецај да јој је пре неколико дана погинуо човек кога је волела. Сео сам крај ње. Желео сам да нађем неку утешну приповест, али ми ништа није падало на памет.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
на Универзитету стоји, покривен слојем прашине, један велики орман, препун таквих популарних астрономских дела; не бих желео да тог дебељка власторучно кљукам храном, па ма знао да ће препукнути!
Мој писаћи сто и сва његова околина претрпани су календариографским делима, из којих вадим прибележке, јер не бих желео да собом понесем целу библиотеку. О чему све људи нису лупали главу!
Ја сам Вам у моме последњем писму саопштио на какве је тешкоће наишао наш конгрес тиме што је желео да оствари једну календарску реформу која би задовољила све оправдане захтеве.
И као што је мој отац хтео да своје раштркано имање арондира, тако сам и ја желео да моја расута знања прикупим, средим и надопуним у једну заобљену целину, пространу да на њој подигнем своју зграду
Овај плезиосаурус, са дугим змијским вратом, права је аждаја; ни у сну је не бих желео срести. Овај костур, виши но жирафин, остатак је једне џиновске птице из Нове Зеландије.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Клонуло): Али, ваљда што сам постигао све што сам желео, све учинио што је требало да ја учиним, да постанем овде први, највећи, зато ваљда што сад немам шта да желим, и због
(Устаје и хода.) Али ипак, твоје је боље. Сам си без игде икога, али бар си био свој. Што си желео то си учинио. Куд си хтео тамо си ишао, певао, пио. Али има и теже, страшније самоће.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
добро оматорели али кочоперни Лазарић изјавио је да му се девојка допада преко сваке мере, да је, „такво штогођ” желео увек за госпођу у својој богатој кући, и да је срећан што није „пренаглио” да се раније ожени.
Давала је дечку бонбона, звала га на ручак, купила му књиге које је много желео; једаред и тиролски шеширић који је Ханса просто очарао.
А сад седи, Лука, сине, и кажи ми шта би учио, и куда би желео да идеш. Срба ће у Грац, и учиће за доктора. Одма да ти кажем, да сам то ја изабрала, нисам много питала...
Испражњену собу, уосталом, целу кућу, оправили су, да би је издали. Али је тешко било издати је, јер нико није желео ући у траг страшног и проклетог болесника.
— Уображен је. — Прави се важан. — Није чудо, стално је од Немаца учио клавир. Господин Неруда баш је желео да му Павле буде ученик, али фрау Роза је одлучила за Шлемла, и за госпођу Друкер. — Аха! зна се!
С матером Павле стално разговара немачки, одродиће се сасвим — Најзад се јави Бранко. — Шта лармате ту! Павле је желео да свира што боље ствари, и зато је бирао велике композиторе.
При ходу, нешто га диже. Све му је мило и лепо, све хоће. Осећа да га на улици милују погледи људи, и као желео би да му је то свеједно, али није. Наравно, видео је и понеки усињени смешак, и чуо понеку завидљиву реч.
Била је написана збиља с талентом, врло живо и топло. А у предговору Павле је објаснио: желео је да нешто учини за свога оца, потомка јуначких и сиротних Срба Личана.
Из Лондона стигла је међутим депеша, пуна слутњи. Бранко је одговорио не саопштивши истину, јер је Павле тако желео. — Ја се осећам боље. Причекајте док се дигнем. — Павле је доиста све мање кашљао, али све више спавао.
И све с помоћу моје драге историје, мојих историских знања, и све ван школе. У школу се не бих желео вратити никада више! За мене, школа је доста тужно место ако човек није више ђак, него професор...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Па ипак, математици као науци ја бих желео да одам овде и једно дубоко признање. Она је та која је нашој младој књижевности дала многи и многи драгоцени таленат
— Ја бих желео да чујем и мишљења господе наставника по овој ствари! — настави директор и почеше да се нижу професорска мишљења, која
Ја их имам, али би ми требао и један еклатантан доказ, јер мој муж би желео о мени обратно да докаже. — Да, познато ми је, то сам хтео и да вам кажем... — Ево дакле какав је мој план.
Ја не бих желео да своје читаоце ставим у тај положај да чекају наставак. Написаћу још и ову последњу главу. Уосталом, ја сам се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сав је поднадуо од неспавања и напора. Иако је ноћ свежа, он скиде капу да обрише зној, па ће рећи: — Ах, желео бих још једно овакво чистилиште кроз Јанкову клисуру, кад се будемо враћали назад.
— пита сада Лука Душана. — Ух, бога ти, немој, молим те. Ја сам теби бољу судбину желео. — Душан се насмеја, ноге му се омакоше, он се дохвати за Луку и, грчевито стегнути, полетеше низ падину.
Каже, шест дана је у борби, па самом себи изгледа страшан. А ако погине, не би желео да га чупавог сахрањују. Говорио је са таквом присебношћу, да је то звучало помало и језиво.
Сваки командант батаљона изјави како би желео да та батерија припадне његовом одсеку. Али ја сам своју дужност извршио и вратио сам се.
Разуме се, повучен мало уназад. — Добро, то схватам — каже Мишић. — Него... желео бих да имам представу целог тог масива.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Кад с овом аласком буком беше већ престало, Да сиђем где сам желео Реке ме пустиле. У клопотању бесном необузданих плима, Ја, зимус глувљи но су мозгови дечији, Јурих, и ни на којим
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, који је још сунцокрет полетео у висине? Који је то желео? »Са мном нешто није у реду!« — помисли мали сунцокрет и пропе се на прсте у жели да порасте и стигне браћу која су
Је ли чудо што малишан постаде још потиштенији? Шта хоће браћа од њега? Као да он не би желео да порасте! Бунио се малишан с времена на време, али дубоко у себи знао је да то није сасвим тачно: није он као остали!
Месец се спуштао све ниже да би маслачак лакше стигао к њему. Нека се не плаши! Нека крене! 3ар је друго малишан и желео?
Или их опет одвоје и у високе куле затворе? Дечак са стране погледа Принцезу. Није желео да га види престрашеног, те тако и страх савлада, насмеја се. — Нацртај Месечеву долину!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он је — у песми — извршавао казну коју је изрицао и свим срцем желео својим непријатељима подјармљени и понижени народ.
“ Маркова надмоћност над Турцима и другим непријатељима, — а то је надмоћност коју је народ себи желео — огледа се, поред осталог, и у томе што он многе тешке окршаје узима као некакве лаке забаве, као игре.
Ако је стварно био песник, па ако је чак и желео да песмом агитује за феудализам, он је хтео–не хтео морао да одражава читаву епоху у свој њеној сложености и
Узоран верни слуга, уошпте узевши, може да буде одраз зависности ситније властеле од крупније. Несумњиво, цар је желео да има одану властелу, моћан властелин је тежио за тим да му властеличићи буду верни. То је позната црта феудализма.
Нама се чини да је народни певач Мусину снагу толико увећао колико је желео да кроз Марков подвиг изрази надмоћност над Турцима: хиљаде Турака, читава турска царевина нису могли оно што је могао
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
мук Питом као неки собар За то нико није знао Мислили су да је зао Имао је дивне жеље Дивно срце у грудима Желео је пријатеље Међу псима и људима За то нико није знао Мислили су да је зао Волео је чак и овце Па и оне јарце
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене које су
Дуго није могао склопити ока ни заспати иако је то желео и одагнавао мисли. Неки полусан и полујава беше то, па се једно и друго наизменце преливало. Мисли о вечерашњем.
кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико уколико је желео да јој се освети. А на освету је једнако мислио од оног вечера од растанка кад јој је припретио осветом.
препеченице“, где је редовно седео и говорио о бирећету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.