Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Жена која жели да роди сина ваља да закоље петла и да поједе пресну покожицу његовог желуца, па ће јој, кажу, жеља бити испуњена.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
чланака, руку, прста, ноката, грбине, крстина, груди, ребара, слабине, из срца, из црне и беле џигерице, из пупка, желуца, црева, бубрега, мехура, бедре, колена, из цеваница, из ногу, из пета, из прста, и ноката, молим се ја вама,
Ћипико, Иво - Приповетке
професор веронауке, лепи, млади фратар, служи се са туђом женом добротвора манастира, и професор математике болује од желуца због халапљивости. Стариј и ђаци показивали су му ту жену кад би је у путу срели.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
против крајника (ЖСС, 275, шабачко), задухе (ГЗМ, 20, 1908, 352), грознице (ГЗМ, 4, 149; Беговић, 113), болести желуца (ЗНЖОЈС, 14, 73), врућице (ЖСС, 304). У овом последњем случају к.
Мирођија, копар; ‹Фенцхел› (анетхум фоеніцулум), коморач ‹дивља мирођија›. Теј од м. лечи слабости желуца и помаже варењу (ГЗМ, 4, 149; ЗНЖОЈС, 14, 75). Женама дојиљама повећава овај теј млеко (ГЗМ, 1. с.).
ТЕТИВИКА Стецхwінде (ѕмілаx аѕпера). Тетивика, титивика (Шулек). Теј од т. је народни лек код болести желуца (ГЗМ, 12, 1900, 152), и када коме крв »стане« (коме је крв »дебела, па не може у жилама да иде«, ГЗМ, 20, 1908, 352).
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
више би можда волео да је на њима крв, Ја одбацујем сваку савест, рад тебе да сам црв; Удицом твојом рањеног желуца, не сносим више хране, У овој мрачној соби, у акваријуму самоће, Где лежим на дну у очајању.