Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ох, та он ми беше милији него хлебац гладноме желуцу! „Грлице“, рече ми, „и твоје је лице увенуло, и твоје су очи тавне, упале...
лице; и он није више личио на човека, пре на раздраженога тигра, који, жедан, по вреломе песку лутајући, усијаноме желуцу тражи расхладе. Дијање му је било испрекидано, речи неразборите, мисао збуњена...
границе видовданскога и јединственога комунизма, те и ја шчепам другу половину, и за тили часак је нестаде у мом желуцу. — Јесте ли видели, људи, како су појели депешу? Сад кажите ви мени да ли је то чист посао?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Завршивши разред, она је и тако прелазила у другу школу. С нечим налик на бол у желуцу гледао сам је, док су нам предавали сведочанства.
Сада сам знао да имам кожу и могао да схватим Станикину причу о желуцу. Ја свој желудац, или бубреге, или било шта, нисам осећао и било ми је смешно кад бих чуо да неко говори о њима.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
млади грашак, кромпир, ситно сецкану шаргарепу; прождирала палачинке, уживајући у залогајима што су клизили према желуцу и против воље јој чинили задовољство; присиљавали је да престане мислити на бол, да се успава и опусти, да готово
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
шупљој сили; кад јунаке видим старе где их скотска наслад гњили, те сад оно пале, жаре, чем су били борци чили; да желуцу није сметње, мач отпашу са бедрине: — таке слике нису вредне будалине Саведрине.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Зато мислим да се тај магарац закоље, па да ми се извади разум. ШАЉИВАЦ: Шта ће бити ако се буде у желуцу скувао? Него би ја реко да ви тога магарца купите, и поред себе држите.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје. Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути. После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сви грају. Балеган открио мртваца, па га куца прстима по утонулу желуцу, а другом руком маха и говори њешто. Дундак стаде отварати скленице љекарија и сваку мирисаше.
са мекињама, па онда му сестрић „на презуру“ даваше њеке капљице што утољују задуху и њека зрнца што ублажују болове у желуцу, јер — сипљиви дувало јеђаше вечером више но Наћвар, те га, готово сваке ноћи, хваташе рачац.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
зидна таписерија испреплетаних болесно плавих и забајонски жутих шара покретала ми је клицу чисто физичке мучнине у желуцу. И мислим да поготову није могла смирујуће дјеловати на надвојводу, већ ионако смућеног морском болешћу.
Тако се у мом крају и дојиље добављају из тих предјела. Из сурог, голог планинског залеђа. Чист оштар зрак и глад у желуцу као да прочишћују крв и оштре вид. А млијеко, одатле, бива чисто и густо, крепко, кадуљски ароматично. Драгоцјено.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А трбуху? Шта ћу њему? И он има права своји’ — Постом нек’ се не претањи, Мрсом нек’ се не прегоји. Желуцу вам желим снаге, Нек’ савлада, нека свари Што му груну дипломате И извесни новинари.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
пропала, Кроз гаће вири наго колено, Баш кâ у лонцу леђа рачија Што се у врењу хитро премећу, Отварајући гладном желуцу Још већу вољу доброј ужини... И пас да види твоје колено, Зинô би, лаком, па и угризô.
) Чујете л’ хуку старе гладнице Како јој крчи празна утроба? Али је стена постан залогај, У желуцу ће црном застати... Па шта велите? Ја бих желео Да од тог липше стара дртина!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ил’ можда вуци гладни урлајућ Купе сад друштво — бесне гладнице — И покрвив се љуто међ’ собом, Мршаве хисе траже желуцу На мртвог тела гладној утроби... Ал’ што га нема — Тога Ђурашка?... Да није рањен, или сахрањен?