Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Да зашто, џанум?“ прекиде га архимандрит. „Да се не мислиш женити?...“ „Јесте, оче, хоћу да се женим, па сам већ и девојку довео, само чекамо на тебе да нас прстенујеш и венчаш...“ „Лепо, џанум... А да нисте род?...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
би' са једном хиљадом; ал' кад би мање било, свет би ми се смејао, рекли би ми да ја као трговац нисам у стању да се женим ни као шнајдер или шустер. — Ето, бога вам, колико има велике господе па узму без крајцаре, из љубави.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: А не иштиш за новци шта има кир Јању? ДИМА: О теос филакси! Оћи да ми си допадни девојка, оћим да си женим; нећи да ми си допадни, ис тон теон! ЈАЊА: Кир Димо, ви сте једно паметно човеку.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
трошио, сви су ме фалили да сам вредан; штавише, држали ме да се почињем богатити, па са све стране облећају ме да се женим. Нуде ми девојке, но ниједна није ми се допала, а болешљиве више никад нећу, но здраву.
— Шта ће свет рећи, кад чује да се тако брзо женим? — Шта може казати? И другима је мати умрла, па су се оженили. Само гледај да добијеш такву као што је твоја мати
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— А да хоћемо ли у сриједу? — Какву сриједу? — завиче субаша. — А да ли, попе, не знаш да ја та дан женим сина и купим сватове ево петнаест дана. — Да хоћемо ли у четвртак? — Не, попе, ако бога знаш!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Зар то није боље за вас? ДАНИЦА: Боље је, али... МИЋА: И што је главно, ја не мислим тако брзо да се женим, а све дотле ви би остали у стану. ДАНИЦА (изненађена): Тако? А зашто само дотле?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се. — Да се женим?... Хо, младићу, ја сам то све преживео... Скућио, окусио домаће среће, раскућио... Као на електрици !... — Како то!?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Па говори млад господар својој госпођи: “Чујеш ли га, верна љубо, де славуј поје, Славуј поје, верна љубо, да се женим ја!“ “Жен’ се, благо, жен’ се, драго, сретно нек ти је, Врани коњи попуцали, њу не донели!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Један, два! Дроњо! Један, два!“ Одлазим, дакле, у Београд и женим се, у октобру, у уличном оделу, али ми, по тадашњем обичају, стављају на главу круну.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
која је била крупна и здрава и лијепа ђевојка омили му, и рече оцу њезину: „Хоћеш ли ми дати ову своју кћер да се женим њоме?” Чоек му одговори: „Ја бих ти је радо дао, али сам је обрекао Брку.
“ „А ми елајмо у четвртак“ рече главар, а четврти одговори: „Како у четвртак? да ли ја та дан не женим сина?“ „Ајдемо дакле у петак“ рече главар, а пети опет скочи: „Не у петак, луди говоре да никака срећа у петак није
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Моли их очима. — Причај! — изазива Аћим. — Ја се женим — посумња да су чули, чега се стидим? па понови гласније: — Женим се! — Само то?
Моли их очима. — Причај! — изазива Аћим. — Ја се женим — посумња да су чули, чега се стидим? па понови гласније: — Женим се! — Само то? — излете Аћиму, па се још више збуни, и уплаши, и обрадова, и још више уплаши од радости.
Живео сам... Ти знаш. — Откину горњу копчу на кожуху, раздрљи се. — Треба да знате да се женим. Да, прво то... — не сме да ћути, јер отац изгледа тако као да ће да се туче, хтеде да устане и да каже да није због
Има бога. Вукашин хитро схвати Ђорђев осмех, па рече тише: — Шта је то тако страшно што сам одлучио да се женим? Мени је тридесет година. Способан сам да изаберем себи жену. — Са толиким школама... — Тебе ништа нисам питао!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Како бих то смео, драга мајко? Ја нисам још ништа, нити сам у стању да се женим“. „Што још ниси, постаћеш једног дана“. „Једног дана - Године ће дотле да прођу!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Е па, дакле, ево шта је. Оне ноћи, кад је завршио писмо, у коме није пропустио а да ме не посаветује да се женим, и дао га оном грбавом дечку, који му је некад разносио много веселија писма, он ти се лепо спреми да потражи смрт, и
“ Ја узимам, дакле, себе као готова, цела човека. Ја се, на пример, женим. Ја пролазим улицом са својом женом. Ја сам најкоректније одевен, моја жена исто тако; и пролазећи, ја чујем кад кажу:
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Ди ми је? — сав се упљувô газда. — Ево, видиш, ово ми је млађи син; мало је луцкаст, па би и он да га женим зато што је старији и паметнији већ ожењен. Ди би ја луцкастог момка женио! — још се газда чеше.
— А ми елајмо у четвртак, — рече главар; а четврти одговори: — Како у четвртак? Да ли ја та дан не женим сина? — Хајдемо, дакле, у петак, — рече главар; а пети опет скочи: — Не у петак, људи говоре да никака срећа у петак
— Ти си човјек луд; — одговори му отац — болан, ја га баш зато и женим доклен је премлад и луд, јер ако мој син стече памети, неће се никад оженити.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Он је дуго и дуго размишљао о женидби и није могао лако да се одлучи. Увек ми је говорио: „Ако се већ решим да се женим, узећу само зрелу женску”. ЖИВКА: Па добро, нек узме ако хоће и зрелу женску, али што ви мени све то казујете?
Ћипико, Иво - Пауци
—Неће мене твоји, — посумња Девојка, — траже прћијашицу!... — Ко ће их питати? Ја се женим... Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје, цурско... Не говори никоме ништа, па да видиш...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
КОСТА (улази): Мени, мени. За мој рачун. И младожењско сам оро играо. Ко зна да ли ћу да се женим, па бар овако. И добро сам платио. (Одлази.) КАФЕЏИЈА (одгледајући га): Платио, платио!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Госпођо Лазарић, пред вама ми је лако бити прав и искрен; друкчије не бих ни умео. Ја доиста треба да се женим, и по годинама, и по занимању, и по мојој жељи. Девојка, ваша поћерка, и лепа је, и богата је.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
) — Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!
— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем... Оно моје брљиво дете... Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита како магаре кад си неће самарицу на грбину... Е, какво је тој саг заступило, бог да чува!...
Треба веће да се жениш... Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини... На мајку треба да мислиш, дете! — Па ће се женим... — Е, што чекаш?... Искаш паре, мираз?!... — Јок, чорбаџијо, девојку си искам!... „Мираз“... нишлијски мираз!
Знам те ја тебе убаво!... јеси!... Ти да се ожениш, а она да те куне! Тој да си дочекам, црна мајка! — Ја се нећу женим, нане. — Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узни се, дете, у памет! Бог дужан ником не остањује!...
Ете, тој ти се поздравила! Води гу, рече, — у Шам ће иде с теб’! — Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?