Употреба речи женимо у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Видим га — петља и ради као мрав, па никад ништа; нема ни честите кошуље на себи. Не знам шта ћемо му, већ ако да га женимо... — Зар њега? — узвикну поша и прсну у смех. — Бог с тобом, попо! — А што? — упита поп. — Ја, богами, збиља велим.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Успут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче... Наша учитељска посла! Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, успут... Љубица га уплашено погледа.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

35. Овде нама кажу Момче нежењено; Ил’ га ви жените, Ил’ га нама дајте, Да га ми женимо Танком Подунавком, Или Поморавком. Танка Подунавка Млого дара носи.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Под буквом узаври још већа граја. — Ехеј, Стриче, воли те, воли те! — Силази доље да те женимо! Постиђени Стриц навали да се пентра још више уз дрво и најзад сасвим ишчезну у лишћу.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море ’оће, ете, да га женимо!“ А он обори главу, гледа у страну, стиди се, али не пориче, нити се брани.

шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева: — Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности