Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Рогозића породица, па ће тако прославити код Марка Рогозића, а и код Алке Ћирковићке, јер тако Јефта хоће да се и женин патрон слави. Прошла је богата јесен, здравих ораха доста, сад је време пити — баклави!
Марко умре, а Мица остаде вечита кокета — без мужа. Сиромах Марко! Таква глава, па вечит мученик, у кући женин роб. А Миливој, слабије главе а боље среће, од почетка до краја лако је и добро живео.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ни сиромах Трифун, то јутро, на чатрњи, није мислио да женин одлазак значи растанак заувек, међу њима. И он је мислио да је њихова свађа привремена.
Павле се трудио да зажмури, кад би муж рукавице, или шешир, женин, просто, бацао, или кад јој, при силаску из кола, не би ни руку пружио.
У Леобену имао је опет један сан који је, после, будан, тако рећи, често сањао. То је било сећање на женин гроб, који је, при путовању у Руму, био посетио.
Његов извештај су, са чуђењем, ставили ад ацта. Међутим, тако је то било. Павле на женин гроб није био отишао из неких религиозних разлога, или по обичају, него у дивљењу, које га је било обузело према тој
света, у ком је дотле живео, у ком оставља, не само своју кућу у Темишвару, не само рођаке, који остају, не само женин гроб у Варадину, него и читав један народ, ком је припадао.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Полигамија је истина врло ретка, али је жена затворена и ради уопште само у кући: привредни значај женин је безначајан.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Коњ га је одмерено клатио и то га потпуно ослаби. Оно што је оставио дође му као и да нема, и плач женин и поглед братовљев и топлота малог детета, помешаше се с маглом.
Мучила га је, што се више приближавао својој земљи, брига за слатким православљем. Исто толико и мисао на гроб женин који га је чекао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Е, вала, гдје је да је, ја ћy је добавити, — па брже-боље за прстен. а кад погледа, кад нема његова прстена, но му женин на прсту. Сада наједанпут као да га гром из ведра неба удари, ко је жалоснији од њега?
Ћипико, Иво - Приповетке
—Мучи!... Умукоше за неко време, и рекао би да је стара опет задремала, док домало зачу се раскидано женин глас: —Е, нећеш што си намислио!... Мани ме се!...Што ће ти туђа курва?... — Да, курва, а да што друго?