Употреба речи жениш у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Па куда? — Да идемо у Србију, у Београд. — Па шта, у Београд да се жениш? — А зашто не? Чика-Гавра се смеје. — Неће онде ниједна за тебе поћи. — Зашто? — Казаће ти: „Нећу за Швабу!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Павле се извињавао, а Петар му се смејао. Она, што му потпирује ватру из пепела, уморила га је ваљда? „Треба да се жениш, апостоле, а не да живиш као пас. Удовац трчи за сваком сукњом, као кад кучке репом махну. Аха! Аха!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Ма како да не ваља, опет је бољи од жене. СОФИЈА: Па зашто си потрчао да се брже-боље жениш, кад је тако зло? МАКСИМ: Видиш је! — Море, коња сваки дан шибају и туку, па опет иде сам руди. Научен је, што ће.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

»Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако! Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

што си ме родила па сам од тебе у траву побегла; сад сам, мајко, дошла к теби да ми просиш у цара девојку те да ме жениш.

Онда рече најстарији к оцу: „Бабо, хоћу да ме жениш.” А кад то чује средњи, рече и он: „И мене, бабо, и ја сам за женидбу.

” И ово никому не казиваше док једну ноћ у сну јави му се некаква прелијепа жена и рече му: „Што јуначе чиниш те се не жениш?

пошљедња ура моје чаше, и ја ћу умријети приђе но трећи кокоти запоју, и ја знам да се ти не можеш проћи да се не жениш, и била ти срећа! и просто ти било од Бога и од мене грешнице!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Она ни за једну није, вели, сигурна. А ти је гледаш, обрћеш, мериш, мислиш: деца, брука, развод кошта, да се жениш понова не иде, нема говора — и онда слегнеш раменима, зажмуриш, помислиш што је ко добио нека носи и идеш сваки дан на

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Јесте, — каже. — Е видиш, — вилиштањац ће онда — и још си смио јаукнит под мојим штапом, а овог момка не жениш. Ти си, газда, магарац, а не правда.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

ИВ Долази Лазарица. Цветна недеља пре Ускрса. и она, Јованка, пева: Што се, лудо, млад не жениш? Што се, лудо, млад не жениш? И то по цео дан. Од јутра до мрака. Радећи, било по кући, било по дворишту.

Цветна недеља пре Ускрса. и она, Јованка, пева: Што се, лудо, млад не жениш? Што се, лудо, млад не жениш? И то по цео дан. Од јутра до мрака. Радећи, било по кући, било по дворишту. Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?

И то по цео дан. Од јутра до мрака. Радећи, било по кући, било по дворишту. Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко позивање, миловање, да се жени, њоме да се жени...

Ћипико, Иво - Пауци

—У рђава је господара; ма доћ' ће она свитлија и помоћ' ће се чим боље избије трава. Јур јој се весели! —А жениш ли се? —Зашто ме то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који можете не жените?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А ти што радиш саг?... Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав... Време промињује... Треба веће да се жениш... Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини... На мајку треба да мислиш, дете! — Па ће се женим...

По саг да ме не зовеш чорбаџијо и хаџијо, веће татко да ме зовеш... Татко сам ти, зашто си ми аманет. Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи... Разбра ли?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности