Дучић, Јован - ПЕСМЕ
свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке. Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог последњег добивамо све сем млека и телади.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
СРП НА НЕБУ Ти незаборављена моја на родном пољу изненада женка, остај ми сенка, сенка. Ко редови зарђалих коса кукуруз је на сунцу зрео.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Представио ме жени. Њемица, стасита, веома соањирана женка у годинама у којим се још сасвим успјешно води борба с наступајућом претилошћу. Брак из студентских дана.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
с., 26, 1971, 43, Јањ). Кадифица. (кадифа, кадива, кадивица) или женка. У Лесковачкој Морави, кад умре млада жена, у њен ковчег, кришом од њене родбине, стављају жути цвет женке — »да би се
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
мочилу, воденички камен му на трбушини лежи, даждевњаци му гмижу по челу, белоушке му се завлаче у уши а крај носа му женка твора окотила три младунца.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Замучена, женка, Сунца што стално капају, И једва видна, рођења плавилом ограња Густо сплетеног неба, без звука да играју.