Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Овде гди су и молитве за новце мора се, моја жено, лагати кад новаца нема. Ти знаш да ко не плати, никада му имена у цркви нећеш чути.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... Јелица обори главу. — Не сагињи главу, жено моја! Тако је доба у коме живимо. Не само људи него и жене треба да буду јунаци!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
За тобом трагам кроз све продоре, Жено, злим морем слутње тучена — У месечеве светле одоре И магле звезда сва обучена.
Доста, јадна жено, све је залуд! Доста! Ми смо једно другом давно све већ дали. Погасимо лампе пира! Као вали, Све је већ протекло, и
Љубав би ти моја била заточење, У твом безграничном, граница и мета; Таква, вечна жено, кроз живот и мрење У слави инстинкта ти си само света.
На твом тамном мору лепоте и коби, Цело моје биће то је трепет сене; О љубљена жено, силнија од мене — Ти струјиш кроз моје вене у све доби.
Ја те Ни не видим где си, а све дуге сате Од тебе су моје очи засењене. ОЧИ Бесконачне твоје очи, млада жено, Две дуге вечери у пустињи мора; Две суморне бајке што узнемирено Имају шум слутње у гранама бора, Две мирне
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак. — Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати. О жено, часни те! Та помислите само!
— Шта ми се то дало на смеј. Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!! О жено, жено! — Сневање, лудорија! Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш да процуња мало по подруму. Ето ти гостију!
— Шта ми се то дало на смеј. Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!! О жено, жено! — Сневање, лудорија! Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш да процуња мало по подруму. Ето ти гостију!
— Та ди су вам очи! Ха, ха! Та изгубићете сукњу насред пута! О, жено, бог те вид’о!! — Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће. — Ох, баш ћу вас молити!
Хахаха! Његов рођени зет! О, убио те бог, Габриела, откуд само то да ти падне на памет! О, жено, жено, иди до врага! Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена. Сирота, сирота Јула!
Хахаха! Његов рођени зет! О, убио те бог, Габриела, откуд само то да ти падне на памет! О, жено, жено, иди до врага! Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена. Сирота, сирота Јула!
— Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје, нећеш ништа ни однети до куће!! — О, жено, жено, часни те!... А како... ха-ха-ха! — Срећа те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...
— Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје, нећеш ништа ни однети до куће!! — О, жено, жено, часни те!... А како... ха-ха-ха! — Срећа те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...
О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија: тумарати тако брез нужде по блату! Е, ово ти је баш права каштига
— Иди до ђавола, Персида, откуда ти та ђаволства падају на памет! Баш ти то није ни најмање лепо. Хахаха! О, жено, часни те утук’о!... Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Живели ови у жакетима и героцима! — У Пешти, у Пешти, довиђења у Пешти! — Доле! Доле! Долеееее! — Жено, еј, жено; Чувај ми обе радње! — Пошљи фотографију деце! — До виђења на оном свету! — Стоко! — Држ' полуцилиндер!
— Живели ови у жакетима и героцима! — У Пешти, у Пешти, довиђења у Пешти! — Доле! Доле! Долеееее! — Жено, еј, жено; Чувај ми обе радње! — Пошљи фотографију деце! — До виђења на оном свету! — Стоко! — Држ' полуцилиндер!
Црњански, Милош - Сеобе 2
„Ја сам мнио да, што пре, грабимо у планину и прођемо у Полску, а он каже, није, него све по снегу! А ти сад ачи, жено! Да се не породиш на снегу, док се из Хунгарије пребацимо. Хоће Паја да нас одсањка у Росију!
Хоће и он да буде као Руси што су. Да бисмо, каже, жено, људски живели, а не да останемо празднима шакама! Ето ти добар отац! И муж!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Угледах над собом човјека великих бркова, а изнад њега чађаво поткровље украшено са двије сланине. — Ево, жено, донио сам ти једног ловца мишева — забрунда Брко, а његова срдита жена само ме погледа и викну: — Па то је неки
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АГНИЈА: Ја сам ишла, бога ми, и код госпа-Насте, гледала ми у шољу. СПАСОЈЕ: У какву шољу, побогу, жено?!... АГНИЈА: У шољу од кафе!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Кажем жени: нема их већ недељу дана, па смо се забринули! Седите, раскомотите се... Сад ће ручак! Жено, хоће ли скоро тај ручак? Стигли ти гости! Да помогнемо и ми? Ма, ни говора! Само ви лепо седите и уживајте!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Све зна! — Које је доба ноћи, Јанко? — запита поп. Јанко погледа на часовник: — Ура до поноћи! — Хајде, жено, дома! — викну поп. На то Гојача прва устаде, па све за њом. Све редом почеше приступати и љубити кнеза у руку.
— Што то? — Ништа мање но то: Мираш Цуца, брат Радојев, иште Милицу за свога сина Стојана. — Што рече жено!? — викну Драго. — Ето то!
Но да је удамо у њеки добар дом, док смо на вријеме! Милица побјеже у колибу. — Нека, жено! — викну кнез. — Зар од њечијег страха да је удајемо.
Јанко ми је мио као да ми је од срца, али што није прилика, није! И он би цијелог вијека био пријекоран. — Полако, жено! И ја чувам свој образ, а једно је што се сад у љутини теби чини, а друго је што је истина.
Какав, дакле, зазор, зашто? Није, богами, жено, но част, и ми ћемо имати зета, којим ћемо се поносити! Реци: није ли тако?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРОВОДАЏИЈА: Е, шта ћемо више, то јест. ОТАЦ: Кад је тако, нега Бог благослови. Ајде, жено! МАТИ: Опростите, богме нисмо се надали па девојка није ни преправна, а и млада је јошт.
МУЖ: Добро, добро. ЖЕНА: Сад те могу миловати колико оћу, је л’? (Оће да га пољуби.) МУЖ: Али, жено, - та доста већ. ЖЕНА: Мени није доста, ти си мој муж. (Опет му трчи.
(Отиде.) ЖЕНА: Ето и оца ми отерао, јошт мало па ћеш и мене. МУЖ: Море, жено, шта си ти почела? ЖЕНА: А шта си ти толико узео једити ме? МУЖ: Престани једанпут, море, то није лепо.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Сед’те, господин-Пајо, што стојите! — рече гласно домаћица. — ’Ајде, жено, послужи ракијом, па да се то руча, да не дангубимо — вели Јова, који се већ извукао испод кревета с папучама и
— Е, добро је — рече Јова. — Жено, чорбу на сто, а ето мене сад. — Затим скиде пиштољ с чивилука и огрну женину бунду (Јован је увек волео да се
А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: »Јòвâне, прво глèдâње!« Хехе, шалим се, жено, шалим! Не бој се! — Е, већ ја... — Војник, ја, јакако!
Паја узе чашу и куцну се с домаћицом и домаћином, и сви испише. — Жено! — викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору — а каква си ми ти
Гледај! — Е, теби је све до шале! — Хехехе! — смеје се Јова задовољно. — Шалим се, жено, шалим. Ударило богме винце у лице, па Јова неће да стане, него тера даље, иако је жени досадно.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
А кад ујутру, нема слике на њезину мјесту. — Еј, жено, овамоде, шта сте урадили с Вилсоном ? Изгалами се домаћин на жену, извика на дјецу, паде и нека ћушка, преметну се
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо? Да се не угаси наше огњиште?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Шта, Руварац? је ли, звери? Ха! по том сам те познô, блудна кћери: Ти жено, ти си стара година; а ти, аждахо, ти си душа јој, издахнула те умирући сад, па, блудница, у часу последњем још има
указа се блед: аскалонски се млади чини кнез, и један глед и један живи гред — на Делилу је пошô у полет: „Девојко, жено, друже, делило! објављен личе светога ми сна, међ женама ти једна делијо, из ових руку не пуштам те ја!
ИИИ У по шесте бујне ноћи што му свести не дад' очи, из љубавног неодваја Делилина загрљаја Самсон скочи: „Жено, жено, кажи право је л' у теби бог ил' ђаво?
ИИИ У по шесте бујне ноћи што му свести не дад' очи, из љубавног неодваја Делилина загрљаја Самсон скочи: „Жено, жено, кажи право је л' у теби бог ил' ђаво?
што ти са ње многој браћи кратки вечак поста краћи? Жено, жено, кажи право је л' у теби бог ил' ђаво?” Кô Мојсије на Синају кад угледа у осјају снова својих овапут што народа
што ти са ње многој браћи кратки вечак поста краћи? Жено, жено, кажи право је л' у теби бог ил' ђаво?” Кô Мојсије на Синају кад угледа у осјају снова својих овапут што народа првом
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
258 КАД СЕ ХАРЧИ НЕК СЕ ХАРЧИ! 259 ЈАО, ЖЕНО, ИЗЈЕДЕ МЕ ВУК! 260 НЕШТО ШУШНУ 261 СЛОВО ИЖЕ АЛИ СИРЦА НИЖЕ 262 ЂАВОЛАК 263 СНАШИНА ПЕСМА 264 ХОЏА СЕ БОЈИ ЗА
И ПАРАЛАЖ 273 ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА 274 ДОБРО ЈЕ КАД-И-КАД И ЖЕНУ ПОСЛУШАТИ 276 ШЉИВЕ ЗА БУБРЕ 277 ПОМОЗ БОГ, ЗЛА ЖЕНО!
Како долеће у двор, сав се двор засветли и заблиста! Како уђе, одмах зове своју жену: — Жено, — вели — овдје чоечја кост мирише; који имаде, казуј одмах! Она му рече: — Нема никога.
А он јој све по истини каже, и вели: — Бјежи, жено, да бјежимо! Но она му на то одговори: — Куд ћеш кад ће нас Баш-Челик стићи одмах па ће — вели — тебе погубити а
Кад Баш-Челик кући дође, жена га стане питати: — Бога ти, ђе је то твоје јунаштво? Баш-Челик јој рече: — Моја жено, моје је јунаштво у сабљи мојој. Онда се жена стане молити спрам сабље богу.
Онда се жена стане молити спрам сабље богу. Баш-Челик кад то види, удари у смијех па рече: — О, луда жено! није моје јунаштво у сабљи, него је у мојој стријели.
А она се онда окрене богу молити спрам стријеле, а Баш-Челик јој рече: — О, жено, добро ли те неки учи да ме кушаш ђе је моје јунаштво! Ја бих рекао да је жив твој чоек, па он те учи.
Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја кад то види, удари у смех па јој рече: — Луда жено, није ту моја снага. Моја је снага у оном дрвету пред кућом.
Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех па јој рече: — Прођи се, луда жено, није ту моја снага. Онда баба запита: — Да где је?
— Дођите сјутра, — рече краљ — па ћу вам платит. Пошто одоше од краља, он зовну жену па јој рече: — Жено, наоштри ми добро нож: довече ћу заклати ону тројицу. Жена оде, наоштри нож и донесе га краљу.
Пошто му краљ виђе прст, рече жени: — Жено, ево ја одох по мога пријатеља, и доћи ћемо сјутра раније, а ти рано устани па закољи Грбу и испеци га.
Али жени не буде то доста, него салети мужа да јој каже зашто се насмејао. Он се стане бранити: — Прођи ме се, жено, бог с тобом, шта ти је? Не знам ни сам.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
10. ЛЕПОСАВА, ПРЕЂАШЊИ СОФИЈА: Преправи се, Лепосава, да идемо на бал. МАКСИМ: Јеси ли ти полудила, море жено? СОФИЈА: Кажем ти, ти остани код куће, ако те мрзи; ићи ћемо нас две. ЛЕПОСАВА: Како ћу ићи, кад немам ни белу аљину?
(Виче): Соко, о Соко! 5. СОФИЈА, ПРЕЂАШЊИ. СОФИЈА: Ево ме, Максо, шта ме зовеш? МАКСИМ: Ходи, слатка жено моја, ево ти кључ од сандука с новцима, ево ти кућа; располажи, уређуј како знаш, кувај, пеци, држи балова колико
У присуствију моме, разумете ли, таква дехонестација против адвоката? Патіентіа ме деѕеріт. Знај, жено, да ја најбоље знам гди имаш право, гди немаш, ја ћу Фемин процес на себе узети, а свим ћу колегама мојим расписати
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Виксовали те пред варошком кућом, псино један, не видиш ти тко сам ја? СРЕТА: Море жено, а видиш ли ти тко сам ја? Оћеш и ти да побесниш као она аспида. СУЛТАНА: Побеснио ти, кад нико не бесни.
СУЛТАНА: Нипошто, волим овде погинути него да се смеје свет од мене. СРЕТА: Море жено, шта је теби данас? СУЛТАНА: На бал, ја, која сам некада на бароне преко рамена гледала, сад с чизмашима да играм?
(Пева.) Ти, серце, не мучи ме, О, само дај ми мир, Јер љубити ја не смем Нит казати ја смем. СРЕТА: Ти, жено, не мучи ме, О, буди паметна, Јер Срета нема шале Он оће да лупа! Пело! СУЛТАНА: Чујем. СРЕТА: Дад’ ми ону фордиту.
ТРИФИЋ: Иди, луда жено, ја немам с тобом ништа! (На страни.) добар лек. СУЛТАНА: Слатки Трифићу, само ми сад опрости, пак ако се одсада
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ГИНА: Па не морам, ал' тако, кад се сетим, а мене гуши. САРКА: Остави, бога ти, то, него шта је теби, жено, те си се прилепила уз тај зид као таксена марка? ГИНА (збуњено): Како да ти кажем...
Она пребледи, престрави се, збуни се, узврда се и цикне.) Ију, ију, ију! СИМКА: Шта ти би, жено? АГАТОН: Ама, ти као да нешто звониш, Сарка?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гојко скочи. — Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка! Јок, вели она. Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући. Не дам ти, каже она, па да си још толики...
Само та судница проклета!... — Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!... Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
А што не би ти био посланик; кад може Јеврем, ваљда можеш и ти... СПИРА: Ама не иде то тако, жено! СПИРИНИЦА: Не иде код тебе, теби ништа не иде, кад си ти... СПИРА: Јеврем, видиш, има поверење...
СПИРА: Тако, брате. То си требао одмах. СПИРИНИЦА: Не мешај се ти! СПИРА: Ама, остави ме, жено... једанпут... СПИРИНИЦА: Шта имам да те оставим, кад непрестано говориш...
СПИРИНИЦА: Таман, ако ти пођеш, онда јој нећемо ништа казати. СПИРА: Молим те, жено, ваљда толико умем... СПИРИНИЦА: Пусти ти само мене, а ти ћути, јер ти кад почнеш... (Залазе иза кулисе препирући се.
СПИРИНИЦА: Јест, тако смо и ми мислили. СПИРА: Ама, не прекидај, побогу, жено, да кажем шта сам хтео! СПИРИНИЦА: 'Ајд', баш говори!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И ти ћеш, бедна жено, као вазда Слушати радо ове речи лажне, И захвалићеш богу што те сазда, И очи ће ти бити сузом влажне.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ЖЕНА Ја сам своју душу у твој живот прен’о И све твоје мане, грехе и врлине Заволео тамном страшћу, драга жено, Страшћу ради које живи се и гине.
Али ти си увек, мила жено, бдела Бурном ноћи и кад дан злокобан сване, Отмена, умна, и часна и смела, Над домом нашим очима дијане.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Бог, синко, Бог те благословио... Оди, жено, оди!“ рече јој, видећи е се снебила и уставила. Жена бришући сузе прстима, прегнута, примаче се, па дохвативши скут
„Господаре!“ запита онај човјек, обрћући капицу међу прстима. „Говори, жено, што ти је!“ рече Владика, обративши се њој. „Господару!“ одговори једва она...
Ајде жено! Бог нека благослови тебе и твоје сироте!“ Јадница преблијеђе и понесе обје руке на срце, тако јој неочекивано би то.
“ „Лези дијете!“ рече он. „Чудна ли је понекад!“ примјети лагано мати јој. „Осорна, брате, као дивокоза!“ „Нека жено!“ прекиде је сердар. „Невоља јој је, богами! Од сабаха: сјела ни починула није...
Сердар се не шће даље о томе, но се наже да се дигне. Она га повуче за скут, па се одлучно загледа у њ. „Кани се, жено, није ми мило о томе разговора водити, ноћас најсколи!“ „Ни мени не би мило било, ни ноћас, ни сјутра, Пејо, ама...
“ сердар ће осорно. Јока се објема рукама ухвати за косе, а сузе јој бризнуше потоком. Њему се ражали. „Ама жено, богом те кумим, што ти је ноћас? Није ли те стид да људи чују?“ „Пејо! Пејо!
— Мираш Цуца, добар, пош... — Па зашто да по теби он поручује? рекох ја, па се прекрстих од чуда. — Ма ето, жено, ти се једиш, а нећеш да ме чујеш до краја! — Не иједим се ја!
“ Јока се пред Пејом прекрсти два пута. И сердар, у највећему чуду, извади чибук из уста, па то исто учини. „Шта би, жено? Шта рече?“ „Ето, богами, то! Мираш Цуца иште Стану за сина свога. То ти је по поруци, а он ће, зар, главом то сјутра.
“ „Мило свима, богме!“ прихватише остали. „Дај, жено,... камо то? Даруј ми попа!“ Јока предаде већ приручени дар, назунке једне. „А сад збогом!“ рече поп.
Он сједао није, јер обичај не да. „Нека, жено! Ово су мрки вуци! Најели би се и сирова меса у невољи... Елате, људи, па ајдмо!... Нека женска главо!...
Елате људи, тако гладни не остали! Јуначки прегризите по који залогај, па да се иде... Нека жено! Сланину и зеље остави за довече. Биће слађе пригријано... Елате људи!
Прошао ме ијед. Збори слободно, само не срамоти. Сваку ћу ти чути. Ти рече да ти је невоља. Да чујем, жено, каква?“ Откад он започе те ријечи, она се помало прибра, пак најзад, уздахнувши још једном, одговори: „Како ми није
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ Нема болећега. — Некаквој болесној жени падне на ум усред зиме на букову мезгру. Кад јој муж каже: „Бог с тобом, жено! откуда сад букова мезгра? Сад букве пуцају од мраза“, она му одговори: „Е мој чоече!
, а он одговори оно. Помоз’ бог, зла жено! — Ударивши некакви путници поред много жена које су у друштву сјеђеле, један од њих рече шале ради: „Сад ћу ја
шале ради: „Сад ћу ја познати која је зла жена међу овим женама;“ па онда кад им се прикуче рече: „Помоз’ бог, зла жено!“ А једна између њих, која је управо била зла, одмах одговори: „А како сам ти зло учинила? Јела те болест!
О невјесте, љубице, љубице! Моја жено, душице, душице! Старе бабе, грознице, грознице! (Пјевајући ову пјесмицу почну га звати са свију стране, најприје
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
И. ЗЛА ЖЕНА. Путовао некуд човек са женом, па ударе преко ливаде скоропокошене, онда човек рече: „Ала жено! лијепо ти је ова ливада покошена!“ А жена: „Зар ти је напало на очи, те не видиш, да то није кошено, него стрижено!
“ А жена: „Зар ти је напало на очи, те не видиш, да то није кошено, него стрижено!“ А човек опет: „Бог с тобом, жено! како ће се ливада стрићи? то је кошено, ето видиш откоса.
” Али жени не буде то доста него салети мужа да јој каже за што се насмејао. Он се стане бранити: „Прођи ме се, жено, Бог с тобом! што ти је? не знам ни сам.
” Кад то човек чује, он устане из сандука, па узме батину и дозове жену у собу: „Ходи жено да ти кажем.” Па све батином по њој: „Ето то је, жено! Ето то је, жено!
” Па све батином по њој: „Ето то је, жено! Ето то је, жено!” И тако се жена смири и никад га више не запита да јој каже за што се смејао. 4.
” Па све батином по њој: „Ето то је, жено! Ето то је, жено!” И тако се жена смири и никад га више не запита да јој каже за што се смејао. 4. ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА.
” Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја кад то види, удари у смех па јој рече: „Луда жено! није ту моја снага. Моја је снага у оном дрвету пред кућом.
” Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех па јој рече: | „Прођи се луда жено, није ту моја снага.” Онда баба запита: „Да где је?
је, а он јој рече да му се разбио сан, пак се дигне, стане | на прозор, па ону чудесну гору кад види, упита је: ,,Ма жено моја! кажи ми што она гора гори.” Она му одговори: „За Бога, да ли ти нијесам још ону вечер казала каква је гора.
” А он јој одговори: „А куда је знамо, жено, послати? куд је девојка сама пристала?” Она му рече: „Ти, човече, ако не ћеш то учинити, ја не ћу с тобом живети,
” Човек | је стане блажити: „Та немој жено, за Бога! куда знам с њима?” „Макар куда,” одговори жена, „одведи их у планину, па их остави у планини, што им драго.
37. ЗЛА ЖЕНА. Путовао некуд чоек са женом, па ударе преко ливаде скоро покошене, онда чоек рече: „Ала жено! лијепо ти је ова ливада покошена!” А жена: „Зар ти је напало на очи, те не видиш да то није кошено, него стрижено!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Лажеш! — рече Осињача кроз плач. — Мучи, жено, мучи, немам ја кад, а могâ би липи ствари изређати... Дакле, разумија си све, па сад га води!
“ Бакоњине очи говораху: „Страшна жено, ја сам у Цвиту тако заљубљен да не би на то пристâ кад она не би била твоје дите, кад не би знâ да је она на то
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Алал ти млеко, сестро! Види се, мушко су срце грешком у тебе закуцали, удри бар ти, жено, кад је Прерово без мужева.
“ Ни за кесу дуката не бих ти ја дала да закољеш мачка, рекла сам му. — Откуд би, жено, таква госпођа као што је Роза јела мачке кад носи чизме боле од среског капетана?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Шта, Руварац? је ли, звери? Ха, по том сам те позн'о, блудна кћери: Ти, жено, ти си стара година; А ти, аждахо, ти си душа јој; Издахнула те умирући сад; Па блудница у часу последњем Још има каде
А ти ћеш, бедна жено, као вазда, Слушати радо ове речи лажне: И захвалићеш Богу што те сазда, И очи ће ти бити сузом влажне.
Доста, јадна жено, све је залуд! Доста! Ми смо једно другом давно све већ дали. Погасимо лампе пира! Као вали, Све је већ протекло, и
Пустимо љубав слободно нек' цвета. „Колегинице! љупка, млада жено! Зашто копниш тако у одаји сама? Изиђи да видиш драж априлске ноћи! Зар ти мије тешка самоћа и тама?
срце... оно на Вас чека! „Та забравите прошлост, дужност, мужа! Дођите амо, лепа млада жено! И у мојим груд'ма жар млађани тиња, И моје је срце чежњом опијено.
Сит сам селских цура! Ја бих да Вашу наклоност присвојим! „Дођите амо, лепа млада жено, Да сркнете љубав сред ноћнога мира! Не бојте се ништа! Јер има далеко Од Вашега мужа до Кривога Вира!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Честитам, о честитам! — узвикну студент као да је јако тронут. — Жено! — проговори трговац, сав црвен и после подужег и мучног уздржавања као страхујући да увреда која ће пасти не буде и
Па кога ме ђавола онда не слушаш? Зар сам ти једанпут говорио: пази ти, жено, на своју кућу и образ свој чувај, а параде остави онима што зјала воле да продају.
И тада Јаћим погледа у жену, затим погледа у тањир, а затим проговори: „Слушај, вели, жено, све знам, знам све. И ништа немо да ми говориш. Боле ме и ноге и руке, да отпадну. Пропао сам ти као Јанко на Косову.
А они се тамо досећају. — Помакни се, — веле јој — жено, прекрсти се: све те то Ика преварио. Куд се црква преноси!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена. — Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете! Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
351 ШТА ЈЕ 3АПОВИЈЕД — ЗАПОВИЈЕД ЈЕ 352 СВОЈСТВА ЛИЈЕПЕ ЂЕВОЈКЕ 353 И ВРИЈЕДИ 354 ПОМО3̓ БОГ, ЗЛА ЖЕНО! 355 МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК 356 ДЈЕВОЈКА И КНЕЗ ЈОВО 358 БОРОВИЧАНИ СКАЧУ У МАГЛУ 359 СЕЉАНИ И ВОДЕНИ РАК 360 ЗА ОКУ СОЛИ
Али жени не буде то доста, него салети мужа да јој каже зашто се насмејао. Он се стане бранити: — Прођи ме се, жено, бог с тобом! Што ти је? Не знам ни сам.
Кад то човек чује, он устане из сандука, па узме батину и дозове жену у собу: — Ходи, жено, да ти кажем! — па све батином по њој: — Ето то је, жено! Ето то је, жено!
— па све батином по њој: — Ето то је, жено! Ето то је, жено! И тако се жена смири и никад га више не запита да јој каже зашто се смејао.
— па све батином по њој: — Ето то је, жено! Ето то је, жено! И тако се жена смири и никад га више не запита да јој каже зашто се смејао.
Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја, кад то види, удари у смех, па јој рече: — Луда жено, није ту моја снага. Моја је снага у оном дрвету пред кућом.
Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех, па јој рече: — Прођи се, луда жено, није ту моја снага. Онда баба запита: — Да где је?
Како долеће у двор, сав се двор засветли и заблиста. Како уђе, одмах зове своју жену: — Жено, — вели — овдје чоечја кост мирише; који имаде? Казуј одмах! Она му рече: — Нема никога.
А он јој све по истини каже, и вели: — Бјежи, жено, да бјежимо! Но она му на то одговори: — Куда ћеш кад ће нас Баш—Челик стићи одмах, па ће — вели — тебе погубити, а
Кад Баш-Челик кући дође, жена га стане питати: — Бога ти, ђе је то твоје јунаштво? А Баш-Челик јој рече: — Моја жено, моје је јунаштво у сабљи мојој. Онда се жена стане молити спрам сабље богу.
Онда се жена стане молити спрам сабље богу. БашЧелик, кад то види, удари у смијех па рече: — О луда жено, није моје јунаштво у сабљи, него у мојој стријели.
А она се онда окрене богу молити спрам стријеле, а Баш-Челик јој рече: — О жено, добро ли те неки учи да ме кушаш ђе је моје јунаштво! Ја бих рекао да је жив твој чоек, па он те учи.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
У црној коси црвени цвет. Црвеног трага по лицу ено! Шта то учини с тобом свет, О моје драго, о моја жено? Брзо приђох ближе: без погледа ока оба, У два ока леже деца к'о два гроба. ИИ Не јавља ми се. А има кад.
Ћипико, Иво - Приповетке
— говори јој он већ неколико пута. — А ти си се плашила. Ха, сад си већ моја!... Нема већ разлога да се отимаш. . жено моја! — и, говорећи, вуче је к себи. Антица се чуди његову заносу: она га познаје као млакоњу.
Она се одлучно брани. Онда се он смисли: — 'Ајдемо, — вели јој, — пожуримо да чим прво кући стигнемо! 'Ајде, жено моја! Диже је за руку и низбрдицом вуче за собом. Кад стигоше к мору, у хитњи укрцаше се у чамац и возе прама шкољу.
— Мучи, жено, то су наши мушки посли! — прекиде сањив пошљедњу Здраво, Марија Жижица и утрне свијећу. ДАНГУБА Пун мјесец с ведра
Пусти мога човјека у миру! —Није он човјек као други људи... —Какав је да је — мој је! —Анђо, жено, дријеши ме! — освести се Павле и трзну животом. — Хоћу, Павле!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Здрав си! — некако весело и преображено искапи Богдана чашу, одмах је нали и нагна човека да је испије. — Тако, жено! — А да, богме!... Окрени, Господе, на ону другу страну! Тако...
Тако... Ево још по једну — дим у дим: овесели Боже, а здрав си, Мој Милоје!... — Шта?... Какав Милоје, жено?... — Такав, ако Бог да!... Но испиј је најприје!... Тако!... На здравље!... Хоћемо да се напијемо вечерас.
Па нас лаже све неким ослобођењем. А камо га? Зар да чекамо до Бога и до вијека? Нијесам ја луд, жено!.. Пођем у људе или на сабор. Све изгубило памет.
Држи се Турчин, жено!.. Не брине он што Аврам Луковић и Настасије Кромпир уз гусли не оставише ни ђавољега Турчина...
— Богдана, чујеш ли, не збори више, Турчин сам и већ турски син, ла иљ-Алах, Алаху ећбер! Тур-чин, жено, до вијека и амина, ако ти очи помажу!... Закамени, па само дај ракије!..
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
За један тренут више јада створи Нег’ што би могле стотине громова. Има л’ се куда? — Ако имаш крила Жено, што бледиш? — Где је дете моје? У цркву хрли! — Срушила се већем. Болници беже са постеље своје...
На путу је шумар срете: „Ти си крала, пуста жено!“ И књижицу своју вади И бележи име њено. Удовици с’ грло стиште Кâ да ј’ гŷши мòра нека, Па не може да изусти:
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
А ми идемо испред наде коју лутајуће пустиње прогањају. Они смо што су све измислили и остали сами, жено од светог мермера бела утехо којој се приклањају.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СПАСЕНИЈА: Сироти! А брата мога јеси л’ видео? ИСАК: О, дивна жено! Да кажем: „Нисам“, ја бих лагао; А: „Видео сам“... О, госпо, госпо! Благо онима који не виде!...
Разбијен пехар сваке милости!... — То ти је ремек, жено несрећна!... ИСАК: Убијте је! ПОБУЊЕНИ НАРОД: Убијте је!... Посеците је!... Нека изгори!... Под камен с њом!... итд.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
СТАНИША: Ћут’, жено!... Да ниси жена Ал’ и кô жена — Само да ниси жена Ђурђева, А мушкога би гнева ударац На безобразном ти прснô
Да је са братском крвљу наситим?... Ох жељо, жено!... Змијо, идоле!... Куда ме зане, куд ли поведе? Како ли ужди огањ паклени Што сажаљења сваку капљицу Са својим
] ШЕСТА ПОЈАВА У кнежеву двору. — Кнез Ђурђе и Јелисавета. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Не, жено, не! Немој уздахнут више никада, Та крвав ти је сваки уздисај!
ЈЕЛИСАВЕТА: Ја ћу клети. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ох, куни, жено, куни, проклињи! Твоја је клетва земљи благослов!... ЈЕЛИСАВЕТА: Благослов клетва?.... А суза ми је смрт?...
Одговор му је хучно беснило Којим га оркан мразно поздравља — Твог ума, жено, чедо пакосно Узбуркало је бесне валове — А валови су она племена Којима твоја слатка немилост Прогони брата, оца,
Ох, сунце, жено, јаох, Светлости, Још не знаш пламен моје милости, Големе страсти, жеље несите, Љубави силне, муке вечите.
Љубим ли, ха!... Убиј га, Ђурашко!... Ђурђе!... Кнеже! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је? О, сапутницо моје несреће, Говори, жено — грешан идоле, Да те послушам. — ЈЕЛИСАВЕТА: Ах, кући, кнеже, — мати ме чека. Зар је не видиш?...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Шједемо 'вако, ја и она моја бабетина, увече крај огњишта, па почнемо, штоно ви велите, штудијерати: ово је, жено, по закону, ово јопе' није; ово би могло бити по 'вом палиграпу, ово јопе' не би. И тако до неко доба ноћи штудијерамо.
“ ,,Па видиш, жено да сам пошô.“ „Како ти идеш суду?“ „Па идем кô и остали свијет, на двије ноге. „Добро, каже, ама јеси ли ти средио у
“ „Јесам. Тужићу га што се даље и теже море.“ „У који мислиш суд?“ „Па ја млим, жено, у окружни, јер је штета велика.“ „Ето, Бог те не убио!“ — врисну она, кô да је нешто уједе за срце.
„Увијек се 'валиш: ја ово, ја оно; паметан сам, учеван сам, знам закон! Јадна ти твоја наука и знање!“ „Чекај, жено, научи ме, слушаћу те. У који ти мислиш суд да би требало или?
Видим ја, вели да ће То доћи и до самог цара.“ — „Ама, жено, оклен ти толика памет, крст ти твој љубим?!“ — чудим се ја, главати господине.
А кад уђеш у велики, округли суд, дубоко се поклони...“ „Нијесам ја, жено, млада, па да се поклањам. Шта је теби? Да ти нећеш прећерати с том твојом науком!“ — велим јој ја.
“ и додô: „Слуга сам препокорна!“ Таки је данас ред, и тако се царским службеницима одаје чест.“ „Ама, жено, оклен ти толика памет и наука, постове ти твоје љубим!“ — запањио се ја од чуда.
У'вати ме за грло, да ме удави. Сјети' се ја освјета: Живила наша премилостива Земљана Влада! Остави жено, Бог те убио. Живила наша премилостива Земљана Влада! Остави жено, 'Ристос те убио.
Остави жено, Бог те убио. Живила наша премилостива Земљана Влада! Остави жено, 'Ристос те убио. Живила, продера' се из свега грла, наша премилостива Земљана Влада у Сарајеву!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Јер ја немам срца, а го разум шта је? Иронија моћи. Зар њој да се дивим?'' (1910) ТИ, ЦРВЕНА ЖЕНО, С ОЧИМА ОД ВАТРЕ ЗАЉУБЉЕНИ ДАВИД И пред вече уста Давид са постеље своје, и ходајући по крову царскога двора угледа
Крик Цара Јудеје пригушен се чује: ''Жено млечна тела, жедан сам те врло! Мој дан пун је зиме, старост крв ми трује, С распуклих усана руј ми време стрло,
— и одједном он се страшћу зацерека. Са јелових гора слазила је Жена. (1911) ГРИФОС Ти, црвена жено, с очима од ватре, Страсна као море, разблудна кô змија, Тражиш моје хоћу, да твој жар га сатре, И сиктању твоме
Ћипико, Иво - Пауци
— Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: — Не замеће се ноћашњи траг тако лако!... Већ 'ајдемо, жено моја! И, ухвативши је за руку поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући.
Куд си накастила? — Својој кући... Не могу даље издржати... Што ће ми лудо дијете. —Не будали, жено! ... Раде примиче свакога дана... Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.
А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва прама жртви нашега откупитеља ..... И не гријеши, жено, ни мишљу, ни дјелом!... — И што даље говори, његове ријечи долазе мекше и питомије...
— А опрости и мени ако сам те гдјекад саблазнио, као што и теби бог, преко мене, жено, опрашта... Опрости ми! — Бог да нам прости! — рече у плачу Маша к крене низ цркву.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
двадесетпетогодишњици брачног живота, дакле, приликом сребрне свадбе, овакву пригодну реч одржао својој жени: „Видиш, жено, да сам ја тебе пре двадесет и пет година, на дан наше свадбе, или, рецимо, сутрадан, убио, ја бих одлежао својих
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
у реци плача туђа, Старче, чије су косе забелеле сасвим у дану, Младићу, очију божанских из којих љубав свану, Тиха жено, која са анђелима мешаш своја сањања, Тешкога срца каткад у дну чудних смркавања, Не помишљајући да у рукама самим
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сав збуњен дође Дрвосеча до своје куће, још са улице викну: — Шта је овим људима, жено? Жена одшкрину врата, затим их брзо залупи. — Шта ти је, жено? — викну Дрвосеча. — Гледај!
Жена одшкрину врата, затим их брзо залупи. — Шта ти је, жено? — викну Дрвосеча. — Гледај! — потеже он ка лицу, али маска за лице прирасла.
— Откуда ти овде, жено? — зграну се Сунчева мајка. — Ко те је пренео? Шта хоћеш? — Сама сам дошла! — рече мајка. — Тражим срећу свог сина!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
'' 1907. ПРЕД МОДЕЛОМ Хоћу ли тебе својим скромним кистом, О дивна жено, насликати моћи? Кô жедна биљка што мре у самоћи, За тобом и ја гинем жеђу истом.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Можда ће нам пољар о томе нешто знати да каже — рече кнез. — Еј, жено, је ли ту негдје стари Лијан? На полуотвореним вратима помоли се старчево шпијунско лице. — Ту сам, кнеже витеже.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Него запанти оно зло место, те и другом каже да се чува. РААВА Тебе, жено, нашао сам у курварлуку и у механи кано леп, скупи бисер у блату загажен, и кано злато у водној тини замешато, како
Премудра и мужаставна жено, свагдашна дево, да буде та луна, њино знамење, под твојим ногами, и сатри рогове Тој варварској луни, каконо си
»Што говориш то жено, да ја нејмам ни чрпала? Та извешћује ти пророк којино вели: — Земља је сва господинова, и свака пуност што год је на
Ама сваки тај сасуд може себе опрати ако је и поган, да чист буде и своме господину да је поштен. Тако и ти, жено самаранска, теке исто очисти себе од злочеста посла, пак ћеш ми таки бити леп сасуд у почаст, освећен.